Advokatura u Srbiji

Autor: Vuk Raičević

Reviziju sproveo: Marko Todorović

Advokatura predstavlja obavljanje advokatske službe. To je značajna institucija za pravilno funkcionisanje pravosudnog sistema. Advokat je lice koje je upisano u imenik advokata, koje je položilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom. U evrokontinentalnim pravima on ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranaka i organ u sistemu pravosuđa. Neophodan uslov za pravilno funkcionisanje advokature je nezavisnost ove institucije od države, sudova, kao i od stranaka koje advokati zastupaju.

Osnovni zakon koji uređuje oblast advokature u Srbiji je Zakon o advokaturi1. Ovim zakonom uređuju se advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora. Ovaj Zakon bazira se na aktima UN i Saveta Evrope2. Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se3: 1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature; 2) pravom stranke na slobodan izbor advokata; 3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata; 4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora; 5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

Pružanje pravne pomoći obuhvata davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja, sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka, sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica, posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa i obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi. Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata4 i polaganjem advokatske zakletve.

Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata. Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve5, koja se polaže pred predsednikom Advokatske komore i koja glasi: „Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.“ Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju, koja služi kao dokaz svojstva advokata. Odluka se može poništiti u skladu sa zakonom6. Strani državljani mogu se upisati pod odgovarajućim uslovima7.

Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom, da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom, da čuva advokatsku tajnu8, da ima pravo na informaciju9, kao i da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature. Svoju delatnost može vršiti na celoj teritoriji Srbije, kao i u stranoj državi, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata. Advokat je dužan da se stalno usavršava, ne sme se baviti poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature, slobodno odlučuje da li će pružati stručnu pomoć i u obavezi je da stručnu pomoć pruži ili odbije u posebnim slučajevima, u skladu sa zakonom10. Advokat ima svoju kancelariju, istaknutu tablu u zgradi gde se kancelarija nalazi, kao i svoj pečat. Advokat ne može biti pozvan na krivičnu ili prekršajnu odgovornost za pravno mišljenje izneto u postupku pružanja pravne pomoći pred sudom ili drugim organom. Lišenje slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije određeni su zakonom11. Advokat je dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske službe, plaća porez u skladu sa poreskim propisima. Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva. Advokat može privremeno da prestane da se bavi svojim delatnošču, kao i da mu se rad zabrani, u skladu sa zakonom.12 Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa zakonom i svojim statutom13. Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu obavljaju sledeće poslove: donose statut i druga opšta akta; zastupaju interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama; ostvaruju međunarodnu saradnju u oblasti advokature; predstavljaju advokate pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima; organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i specijalizovano stručno usavršavanje advokata; izdaju stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja advokata i javnosti o pitanjima od interesa za advokaturu i stručnog usavršavanja advokata i advokatskih pripravnika; organizuju pružanje besplatne pravne pomoći, u skladu sa zakonom; daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za položaj advokature; obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Organi Advokatske komore Srbije su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, jedan ili više potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tužilac, savet i drugi organi utvrđeni Statutom Advokatske komore Srbije.

Advokatska komora Srbije osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zaduženo za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima, usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština advokata, potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu, specijalizaciju advokata i izdavanje uverenja o specijalizaciji u određenoj oblasti prava i advokature.

Advokatski pripravnik  može da  započne  obavljanje  pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika. Prava i obaveze advokatskih pripravnika određuju se zakonom14.

Odnos advokata i klijenta zasniva se na ugovoru o nalogu. Ugovor je materijalnopravnog karaktera, te nema nikakve posebnosti što se tiče načina zaključenja, sadržaja ili forme. U pogledu punomoćja, zakonom je propisana pismena forma. Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad prema advokatskoj tarifi ili sporazumno, u dogovoru sa strankom, u pismenoj formi. U Srbiji nije dopušteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata (uspeha) u sporu15. Advokat ne bi trebalo da daje izjave medijima tokom trajanja postupka niti da kritikuje rad suda. Dužan je da svog klijenta štiti od napada javnosti16.


Literatura:

Aleksandar Jakšić, Građansko procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2010.

Zakon o advokaturi (“Sl. Glasnik”, br. 31/2011 I 24/2012 – odluka US)

http://www.ustavni.sud.rs


1 „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 24/2012 – odluka Ustavnog suda Srbije, opširnije o tome na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/0-101555/saopstenje-sa-3-sednice-ustavnog-suda-odrzane-23 februara-2012-godine-kojom-je-predsedavao-dr-dragisa-slijepcevicpredsednik-ustavnog-suda

2 Reč je o osnovnim principima o ulozi advokata, usvojenim na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani (1990.), preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope o obavljanju advokatske profesije (2000.) i smernici 98/5/E6 Evropskog parlamenta i Saveta (1998.)

3 Čl. 2. Zakona o advokaturi

4 Uslovi za upis određeni su u čl. 6 . Zakona o advokaturi

5 Polaganje zakletve je dozvoljeno pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

6 Član 8. Zakona o advokaturi

7 Član 14, 25. i 26. Zakona o advokaturi

8 Advokat je dužan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja. Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.

9 Čl. 36. Zakona o advokaturi

10 Čl. 18, 19. i 21. Zakona o advokaturi

11Opširnije o tome: Čl. 34 i 35. Zakona o advokaturi

12 Čl. 39 – 43. Zakona o advokaturi

13 Čl. 63 – 74. Zakona o advokaturi

14 Opširnije o advokatskom pripravniku: Čl. 53 – 62 Zakona o advokaturi

15 Pactum de quota litis, uobičajen u pravu SAD

16 „Građansko procesno pravo“, Aleksandar Jakšić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2010. (str. 124-125)