Bilansiranje statusne promene pripajanja na primeru preduzeća A.D. Mlekara Subotica

Autor: Marina Mihajlović

Reviziju sproveo : Ivan Stefanović

Februar, 2016

U Republici Srbiji pravni institut statusnih promena uređen je Zakonom o privrednim društvima. Statusnom promenom se jedno društvo (prenosilac) reorganizuje na način da na drugo društvo (sticaoca) prenosi svoju imovinu i obaveze, pri čemu članovi društva prenosioca u društvu sticaocu postaju vlasnici udela (akcija).

U ekonomskom smislu, statusne promene bi se mogle poistovetiti sa „restrukturiranjem“, kojim se označava svaka promena u strukturi kapitala, poslovanju i vlasništvu privrednog društva, koja odudara od redovnog toka aktivnosti. Generalno, restrukturiranje podrazumeva skup velikog broja aktivnosti koje se preduzimaju u privrednom društvu, kako bi se promenila njegova trenutna struktura, strategija, pozicija ili performanse, a predstavlja izraz permanentne težnje privrednih subjekata fokusirane ka podizanju potencijala delovanja.

Jedan od oblika restrukturiranja jeste i poslovno resturkturiranje. Pod poslovnim restrukturiranjem se podrazumeva proces izazivanja značajnih promena strukture i visine angažovanih sredstava u preduzeću. Može se govoriti o transakcijama kojima se povećava visina angažovanih sredstava u preduzeću, tj. strategijama ekspanzije i transakcijama po osnovu kojih dolazi do smanjenja visine angažovanih sredstava u preduzeću, odnosno strategijama kontrakcije, koje se realizuju kroz transakcije dezinvestiranja.[1]  Prvi slučaj obuhvata između ostalog i pripajanje, kao vrstu fuzije preduzeća.

Statusna promena pripajanja predstavlja oblik poslovne kombinacije, kod koje se računovodstveni postupak procenjivanja imovine i obaveza preduzeća koje prestaje da postoji u statusnoj promeni, kao i njihovog preuzimanja u knjigovodstvu društva sticaoca sprovodi u skladu za Zakonom o računovodstvu[2], uz primenu Međunarodnog računovodstvenog standarda 3 – Poslovne kombinacije[3].

Predmet ovog rada je statusna promena pripajanje, u kojoj je izvršeno pripajanje preduzeća Mlekara Subotica a.d. preduzeću Imlek a.d.

1.POJAM STATUSNE PROMENE PRIPAJANJE

Statusna promena pripajanja u Srbiji regulisana je Zakonom o privrednim društvima[1] , Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre[2] , Zakonom o računovostvu[3] i drugim  zakonima i podzakonskim aktima.

Pripajanje je statusna promena kojom jedno društvo prestaje da postoji bez likvidacije, (društvo prestalo pripajanjem, tj. društvo prenosilac) prenoseći drugom postojećem društvu celu svoju imovinu i obaveze (društvo sticalac), u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili članovima društva prestalog pripajanjem od strane društva sticaoca. Članu društva prenosioca se po osnovu statusne promene može izvršiti i novčano plaćanje, ali ukupan iznos tih plaćanja ne može biti veći od 10% ukupne nominalne vrednosti akcija (udela) koje stiču članovi društva prenosioca ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.[4]

Prema odredbi člana 24, stav 3. Zakona o računovodstvu, pravno lice kod kojeg nastane statusna promena pripajanja (društvo prenosilac), sastavlja vanredne finansijske izveštaje na dan utvrđen odlukom o statusnoj promeni.

2. RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE I BILANSIRANJE STATUSNE PROMENE PRIPAJANJA

Statusna promena pripajanja za posledicu u računovodstvenom smislu ima, sa jedne strane, prestanak bilansnog kontinuiteta u preduzeću koje se pripaja i sa druge strane, bilansni kontinuitet u preduzeću koje vrši pripajanje, ali sa uvećanom imovinom, obavezama i kapitalom.

Nastankom statusne promene pripajanja, postoji zakonska obaveza preduzeća koje se pripaja (prenocioca) da sastavi zaključni bilans (vanredni finansijski izveštaj). Datum sastavljanja zaključnog bilansa se utvrđuje ugovorom o pripajanju.

Sa stanovišta obaveznosti, bilans u kome se iskazuju ukupni efekti pripajanja (bilans fuzije), nije obavezan.  S obzirom da preduzeće koje vrši pripajanje, nastavlja sa poslovanjem, bez promene pravnog statusa, u obavezi je da samo računovodstveno obuhvati preuzetu imovinu, obaveze i kapital koji je emitovalo u zamenu za njihovo preuzimanje, u trenutku formalnog preuzimanja, dok pravi bilans fuzije nije u obavezi da sastavlja taj dan. U prvom redovnom godišnjem izveštaju preduzeća sticaoca biće prikazani efekti preuzimanja drugog preduzeća, a posebna obelodanjivanja u vezi sa istim, biće prikazana u napomenama uz finansijske izveštaje.

U skladu sa MSFI 3 – Poslovne kombinacije, da bi sastavilo zaključni bilans, preduzeće prenosilac prethodno mora da izvrši inventarisanje i utvrdi nove, fer vrednosti imovine i obaveza koje su predmet prenosa na društvo sticaoca. Pored toga što je u skladu sa MSFI 3 – Poslovne kombinacije, društvo sticalac u obavezi da stečenu imovinu i obaveze prizna po njihovoj fer vrednosti na datum sticanja, procena je neophodna i kako bi se stvorila osnova za utvrđivanje odnosa razmene akcija.

Za svrhe računovodstvenog tretmana i bilansiranja statusne promene pripajanja, a u skladu sa MSFI 3 – Poslovne kombinacije, bitno je utvrditi:

    1. Iznos koji preduzeće sticalac plaća za sticanje drugog preduzeća;
    1. Imovinu i obaveze, koje kroz statusnu promenu pripajanja stiče preduzeće sticalac, kao i način njihovog vrednovanja;

Tretman razlike između prethodne dve veličine u evidenciji preduzeća sticaoca.

2.1. Utvrđivanje prenesene naknade

 

Iznos koji sticalac plaća za sticanje drugog preduzeća se prema važećem, revidiranom MSFI 3 – Poslovne kombinacije, terminološki označava kao prenesena naknada.

Za razliku od prvobitne verzije prethodno navedenog standarda iz 2004. godine, kada je u cenu sticanja bio uključen i iznos svih troškova koji su se direktno mogli pripisati statusnoj promeni pripajanja, poput troškova angažovanja profesionalnih računovođa, ovlašćenih procenjivača i drugih savetnika i konsultanata za potrebe sprovođenja postupka pripajanja, prema važećem standardu, revidiranom 2008. godine, prenesena naknada je isključivo u emitovanim akcijama ili udelima, uz eventualnu novčanu doplatu, koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako emitovanih akcija, odnosno udela. Svi ostali troškovi imaju

karakter indirektnih troškova i sa aspekta računovodstvene evidencije sticaoca se tretiraju kao rashod perioda u kome su nastali.

2.2. Priznavanje i vrednovanje stečene imovine i preuzetih obaveza

Preduzeće sticalac je u obavezi da stečenu imovinu i preuzete obaveze u postupku pripajanja prizna po  njihovoj fer vrednosti na datum sticanja.

Predmet priznavanja i vrednovanja je svaka pozicija imovine i obaveza koja je postojala u preduzeću koje je predmet sticanja. Dodatno, moguće je identifikovati i priznati i druge delove imovine i obaveza koji nisu bili evidentirani u poslovnim knjigama preduzeća koje se stiče. Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnosti priznavanja nematerijalne imovine, potencijalnih obaveza i rezervisanja za troškove restrukturiranja.

Prilikom priznavanja nematerijalne imovine, sticalac mora da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za njeno priznavanje u skladu sa MRS 38 – Nematerijalna imovina, i za imovinu koja je već priznata u finansijskim izveštajima preduzeća koje se stiče i za onu koja se dodatno može identifikovati i priznati odvojeno od Goodwill-a. Važnost identifikovanja i priznavanja sve one nematerijlane imovine koja nije bila priznata u finansijskim izveštajima preduzeća koje se stiče i njeno razdvajanje od Goodwill-a proističe iz činjenice da se naknadno vrednovanje u budućim obračunskim periodima nematerijalne imovine u odnosu na Goodwill razlikuje.

Kada su u pitanju potencijalne obaveze, shodno MSFI 3 – Poslovne kombinacije, preduzeće sticalac na datum sticanja priznaje potencijalnu obavezu preuzetu u postupku pripajanja ukoliko je u pitanju sadašnja obaveza koja nastaje na osnovu prošlih događaja u preduzeću koje se pripaja i ukoliko se fer vrednost obaveze može pouzdano odmeriti.

Sa druge strane, postoji zabrana priznavanja rezervisanja za troškove restrukturiranja, ukoliko prethodno nisu bila priznata u poslovnim knjigama i bilansu stečenog preduzeća.

2.3. Tretman razlike između prenesene naknade i fer vrednosti stečene neto imovine

Razlika između iznosa koji se plaća kao prenesena naknada i utvrđene fer vrednosti neto imovine se u evidenciji preduzeća sticaoca može tretirati kao:

    1. Goodwill;
    1. Prihod, odnosno dobitak od povoljne kupovine.

Goodwill, kao nematerijalna imovina biće priznat ukoliko je sticanjem drugog preduzeća iznos prenesene naknade koji se plaća veći od fer vrednosti stečene imovine i ukoliko se osim već priznate, ne može identifikovati druga nematerijalna imovina koja zadovoljava kriterijume za priznavanje.

Kroz postupak naknadnog vrednovanja, a u skladu sa MSFI 36 – Umanjenje vrednosti imovine, preduzeće sticalac nastoji da proveri opravdanost priznavanja i početnog vrednovanja tako priznatog Goodwill-a. U slučaju da je iznos plaćanja bio značajno iznad fer vrednosti stečene neto imovine, kroz postupak vrednovanja vrši se korigovanje prethodno priznatog Goodwill-a.

Dobitak od povoljne kupovine se priznaje ukoliko je fer vrednost neto imovine veća od prenesene naknade koju sticalac plaća prilikom pripajanja imovine preduzeća prenosioca.

3. TRANSAKCIJA PRIPAJANJA PREDUZEĆA A.D. MLEKARA SUBOTICA PREDUZEĆU IMLEK A.D.

Radi objašnjenja računovodstvenog postupka pripajanja preduzeća a.d. Mlekara Subotica preduzeću Imlek a.d. neophodno je osvrnuti se na osnovne informacije o učesnicima u statusnoj promeni, kao i na  karakteristike same transakcije kod preduzeća učesnika.

Preduzeće Imlek a.d., Beograd – Padinska skela je akcionarsko društvo prvobitno osnovano 10.06.1976. godine. U Registru privrednih subjekata Imlek je registrovan kao aktivno otvoreno akcionarsko društvo. Osnovna delatnost preduzeća je prerada mleka i proizvodnja sireva.

A.d. Mlekara Subotica, Tolminska br.10 je osnovana 4. marta 1955. godine pod imenom samostalna privredna organizacija „Zadružna mlekara“. Osnovna delatnost preduzeća je prerada mleka i proizvodnja sireva.

Pomenuta privredna Društva obavljaju istu core delatnost, tj. čine industriju mleka i mlečnih proizvoda. Osnovni cilj koji Društva nastoje da ostvare kroz sprovođenje statusne promene pripajanje jeste sinergetski efekat, kroz  racionalizaciju poslovanja, optimizaciju troškova i sinhronizaciju poslovnih aktivnosti.

Tržišno učešće Imlek grupe na teritoriji Srbije ima ubedljivo najveći udeo sa 31,5% (u 2013. god.).  Sa druge strane, mlekara Šabac je u 2013. godini značajno izgubila udeo na tržištu i spala na samo 2% tržišta, što je pad od čak 71% u odnosu na prošlu godinu.

Na osnovu praćenja tržišta mleka i mlečnih proizvoda uprave Imleka i Mlekare kroz postupak pripajanja očekuju pozitivne ekonomske efekte na Imlek, kao Društvo koje nastavlja da postoji nakon izvršene statusne promene.[1]

4. RAČUNOVODSTVENI ASPEKT STATUSNE PROMENE PRIPAJANJA KOD PREDUZEĆA UČESNIKA

Nacrtom ugovora o pripajanju, kao datum obračuna statusne promene uzet je 30.06.2014. god.

Članom 4 Nacrta ugovora o pripajanju definisano je da se celokupna imovina i obaveze Društva prenosioca prenose na Društvo sticaoca na sledeći način:

– novčana sredstva Društva prenosioca koja se zateknu na poslovnim računima kod banaka preneće se u trenutku gašenja tih računa u korist poslovnog računa Društva sticaoca nalogom za prenos;

– pokretne stvari, osnovna sredstva, sitan inventar i drugo preneće se Društvu sticaocu predajom u posed i prenosom računovodstvenog stanja Društva prenosioca sa danom njihovog brisanja;

– sva prava, obaveze i odgovornosti i pogodnosti iz ugovora koje je zaključilo Društvo prenosilac prelaze na Društvo sticaoca koji stupa u navedene ugovore na mesto Društva prenosioca,

– sva prava na nepokretnostima, bez izuzetka i ograničenja, biće preneta na Društvo sticaoca, te je Društvo sticalac ovlašćeno, a Društvo prenoslac saglasno, da se u nadležnim katastrima nepokretnosti i ostalim javnim registrima nepokretnosti, na svim nepokretnostima Društva prenosoca, izvrši upis odgovarajućih prava u korist Društva sticaoca, bez bilo kakve dalje saglasnosti ili prisustva Društva prenosioca .

Prema trećim licima, Društvo sticalac – Imlek, preuzima sva prava i nenamirena potraživanja kao i potpunu odgovornost za obaveze Društva prenosioca – Mlekare. Dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja priznata Mlekari kao i know-how, recepture i ostala intelektualna svojina, prelaze na Imlek. Uzajamna potraživanja između Društva prenosioca i

Društva sticaoca koja još nisu namirena gase se usled sjedinjavanja dužnika i poverioca u istom licu.[1]

Tabelarnim prikazom br. 1 dat je pregled vrednosti imovine i visine obaveza, koje statusnom promenom pripajanje Društvo prenosilac prenosi na Društvo sticaoca:

Naziv konta Iznos u 000 rsd
AKTIVA
AStalnaimovina 2.389.347
Nematerijalna ulaganja 1.124
Nekretnine, postrojenja, oprema 2.150.352
Učešće u kapitalu 206
Ostali dugoročni plasmani 237.665
B Obrtna imovina 1.874.956
Zalihe 762.223
Potraživanja 1.025.723
Kratkoročni finansijski plasmani 15.208
Gotovina i ekvivalenti gotovine 41.290
PDV i AVR 30.512
Odložena poreska sredstva 56.168
Poslovna imovina 4.320.471
Ukupna aktiva 4.320.471
PASIVA
A KAPITAL 2.823.450
OSNOVNI KAPITAL 1.145.224
Rezerve 198.215
Nerealizovani gubici po osnovu HOV 1.757
Neraspoređeni dobitak 1.483.589
Otkupljene sopstvene akcije 1.821
Dugoročne obaveze 19.242
Ostale dugoročne obaveze 19.242
Kratkoročne obaveze 1.477.779
Kratkoročne finansijske obaveze 663.425
Obaveze iz poslovanja 651.996
Ostale kratkoročne obaveze 44.257
Obaveze za PDV i ostalih javnih prihoda i PVR 113.791
Obaveze po osnovu poreza na dobitak 4.310.
UKUPNA PASIVA 4.320.471

Vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na Društvo sticaoca, Nacrt ugovora o pripajanju, (2014), Beograd, str.4, član 4.

Registrovani osnovni kapital Društva prenosioca u APR-u iznosi 1.145.224.500,00 dinara sa izdatih 2.290.449 običnih akcija, nominalne vrednosti 500,00 dinara.

Društvo sticalac je akcionar sa 1.889.129 običnih akcija u Društvu prenosiocu što čini 82,47855% od ukupne emisije akcija Društva prenosioca, odnosno Društvo sticalac je vlasnik 82,47855% od ukupnog osnovnog kapitala Društva prenosioca.

Na osnovu izveštaja o proceni vrednosti kapitala koji je sastavljen dana 31.05.2014. godine, vrednost jedne akcije privrednog društva Imlek a.d. iznosi 4.600,96 din. dok  vrednost jedne akcije privrednog društva Mlekara Subotica a.d. iznosi 1.643,25 din. Na osnovu prethodno navedenog utvrđen je odnos (racio) zamene akcija. Akcije Društva prenosioca se zamenjuju tako što će se 2,8 akcija Mlekare Subotica a.d. ( Društvo prenosilac) zameniti za 1 akciju Imleka a.d. (Društvo sticalac). Decimalni ostaci preko celog broja akcija prilikom zamene se isplaćuju u novcu po emisionoj ceni od 4.600,96 dinara i postaju sopstvene akcije Društva sticaoca.

Imlek a.d. (Društvo sticalac) kao akcionar Mlekare Subotica a.d. (Društvo prenosilac), nema pravo na zamenu akcija koje ima u Društvu prenosiocu za akcije u sopstvenom društvu, iz kog razloga Imlek a.d. (Društvo sticalac) nije vršio emitovanje akcija u zamenu za sopstvene akcije u preduzeću Mlekara Subotica a.d. (Društvo prenosilac).

Osnovni kapital preduzeća Imlek a.d.  povećao se za iznos od 76.695.660 dinara, po osnovu emitovanja 142.029 komada običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti u iznosu od 540,00 dinara.

Značajnih promena u imovini i obavezama preduzeća “Mlekara Subotica” a.d. od datuma sa kojim su izrađeni finansijski izveštaji, odnosno datuma obračuna statusne promene, pa do datuma sprovođenja iste, nije bilo, tako da ranije utvrđene fer vrednosti po kojima je preduzeće Imlek a.d. vršilo preknjižavanje nisu korigovane.

ZAKLJUČAK

U osnovi promena pravnog položaja  privrednog  društva  nalazi  se  permanentna  težnja  ka  podizanju potencijala poslovanja na što viši nivo. Tu težnju mogu inicirati kako vlasnici kapitala (interni pritisak), tako i zahtevi okruženja (eksterni pritisak).

Nezavisno  od  motiva  koji  je  iniciraju,  statusna  promena pripajanja predstavlja  složenu  operaciju  poslovnog  restrukturiranja.

Zakonskim rešenjima iz ovog domena čini se  pokušaj  da  se  na  jedinstven  način  zaštite  interesi  članova  društva, poverilaca,  zaposlenih  i  ostalih zainteresovanih,  direktno  ili  indirektno uključenih u postupke statusnih promena. Rešenja iz domena statusnih promena u aktuelnom Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije su novijeg datuma, a oslonjena su na direktive EU i opšte prihvaćena  rešenja  u  praksi  i  literaturi  savremenih  razvijenih tržišnih  ekonomija.

Zakonska rešenja sa računovodstvenog spekta, vezano sa sprovođenje satusne promene pripajanje, definisana su Zakonom o računovodstvu, Zakonom o postupku registracije u agenciji za privredne registre, Međunarodnim računovodstvenim standardima.

Pre donošenja same odluke o sprovođenju statusne promene pripajanja, neophodno je da društva koja žele da učestvuju u istoj, kroz ostvarenje kontakta i vođenje preliminarnih pregovora sagledaju da li postoje uslovi za realizovanje ciljeva koje ta društva žele da postignu, a što se definiše nacrtom ugovora i izveštajem o statusnoj promeni koji treba da bude sastavljen od stane odobora direktora društava učesnika u statusnoj promeni pripajanje. Ukoliko ta pripremna faza za sprovođenje statusne da pozitivne rezultate, pristupa se preciziranju uslova za sprovođenje statusne promene.

Pomenuta privredna Društva obavljaju istu core delatnost, tj. čine industriju mleka i mlečnih proizvoda. Osnovni cilj koji Društva nastoje da ostvare kroz sprovođenje statusne promene pripajanje jeste sinergetski efekat, kroz  racionalizaciju poslovanja, optimizaciju troškova i sinhronizaciju poslovnih aktivnosti.

Tržišno učešće Imlek grupe na teritoriji Srbije ima ubedljivo najveći udeo sa 31,5% (u 2013. god.).  Sa druge strane, mlekara Šabac je u 2013. godini značajno izgubila udeo na tržištu i spala na samo 2% tržišta, što je pad od čak 71% u odnosu na prošlu godinu.Na osnovu praćenja tržišta mleka i mlečnih proizvoda uprave Imleka i Mlekare kroz postupak pripajanja očekuju pozitivne ekonomske efekte na Imlek, kao Društvo koje nastavlja da postoji nakon izvršene statusne promene.

Literatura:

    1. Knjige:
        1. Karić-Jovanović, K., Spasić, D. (2014), Specijani bilansi, Beograd: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost;
        1. Todorović M., (2010), Poslovno i finansijsko restrukturiranje preduzeća, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010. godine;
    1. Zakoni:
        1. Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 36/11, 99/11, 83/2014, – dr. Zakon;
        1. Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Sl. glasnik RS, br. 99/2011 i 83/2014
        1. Zakon o računovodstvu,„Sl. glasnik RS“, br. 62/2013
        1. Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 3 – Poslovne kombinacije,
    • Internet izvori:
        1. Narodna skupština RS, Zakon o privrednim društvima, dostupno na

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2011/1470-11Lat.zip

    1. Narodna skupština RS, Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, dostupno na

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2011/4128-11.zip

    1. Narodna skupština RS, Zakon o računovodstvu, dostupno na

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2013/2276-13.pdf

    1. Ministarstvo finansija RS, MSFI 3 – Poslovne kombinacije, dostupno na http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/MRS/2014/IFRS/IFRS%203.pdf
    1. Beogradska berza, dostupno na http://www.belex.rs/
    1. Imlek a.d.dostupno na http://www.imlek.rs/
    1. Mlekara Subotica a.d.dostupno na http://www.mlekara.rs/
    1. Ostali izvori:
        1. Izveštaj o statusnoj promeni pripajanja preduzeća Mlekara Subotica a.d. preduzeću Imlek a.d., (2014), Beograd,
        1. Nacrt ugovora o pripajanju preduzeća Mlekara Subotica a.d. preduzeću Imlek a.d., (2014), Beograd.