Finansijska analiza kompanije NIS

Priredio: Ivan Stefanović

Autor: Nataša Baškarad

                  1. UVOD

Organizacije su danas, više nego ikad pre, izložene dinamičnom i turbulentnom okruženju. U takvim uslovima je neophodno vođenje računa o svim aspektima poslovanja kako bi sve aktivnosti rezultirale poslovnim uspehom. U takvim okolnostima, činjenica je da preduzede posluje u otvorenom sistemu, u kojem pažnja mora da se posveti različitim segmentima okruženja: prirodno fizičko, kulturno, tehnološko, društveno, ekonomsko, političko i pravno.1 Organizacije nastoje da ostvare nekoliko ciljeva, od kojih se izdvajaju rentabilnost, likvidnost i solventnost. Pored toga, bitna su pitanja vezana za društvenu odgovornost, brigu o zaposlenima i ostalim stejkholderima, ostvarenje strategije i sl. Međutim, pošto je reč o posmatranju ekonomskih rezultata, fokus je na celokupnom  bonitetu  organizacije,  tj.  na  bonitetu  u  širem  smislu,  što  podrazumeva  njenu  ukupnu   poziciju:

organizacionu, kadrovsku, materijalno-finansijsku u konstrukciju, poziciju na tržištu, poslovnu reputaciju, razvojne programe, poslovnu perspektivu i dr. Resurs koji zahteva posebnu pažnju danas je informacija. Kako živimo u vremenu u kojem se informacije dele u milisekundi a dobar deo njih utiče na naše poslovanje, imperativ je informisanost, ažurnost podataka i efikasan top menadžment. Prema nekim istraživanjima informisanje (kako nadređenih, tako i podređenih) predstavlja čak 40 % uloge top menadžmenta u organizaciji.

Kao primer organizacije koja uspešno posluje dugi niz godina, a u svrhu prikaza značaja i uloge analize boniteta u finansijskom menadžmentu, uzeta je Naftna industrija Srbije. NIS je kompanija čije su ’’osnovne delatnosti istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i promet širokog asortimana naftnih derivata’’.

U prvom segmentu rada de biti prikazana analiza boniteta u širem smislu, u kratkim crtama i sa ciljem uvida u način poslovanja kompanije. Dalje de biti reči o pokazateljima poslovanja kompanije u vidu racija rentabilnosti, likvidnosti i solventnosti, pomodu koje de se dobiti jasna slika uspešnosti NIS-a, a sve to uz pomod komparativnog metoda. Sama tema rada ukazuje na važnost analize poslovanja, kako za internu, tako i za eksternu upotrebu, pa de rad biti fokuiran na ovaj segment. Na kraju rada bide izloženi zaključci celokupnog rada u istoimenom poglavlju.

Napomena: Iznosi koji se navode u radu su preuzeti iz zvaničnih finansijskih izveštaja Naftne industrije Srbije.

2. ANALIZA BONITETA U ŠIREM SMISLU

Na samom početku ove analize bide prikazano učešde pojedinih stavki bilansa stanja u ukupnoj imovini ili obavezama kompanije. Nastojanje svake organizacije je poštovanje bilansnog pravila, tj. nastojanje da stalna imovina bude finansirana iz sopstvenog kapitala a obrtna sredstva iz pozajmljenih. Međutim, u praksi ne funkcioniše poslovanje na taj način. Usled „nepravilnosti“ pojedinih pozicija, dolazi do neto obrnog fonda (ili neto obrtnih   sredstava).   No,   vratimo   li   se finansijskim izveštajima Naftne industrije Srbije, analizom demo dobiti sledede podatke:

Uočava se približno jednak procenat stalne imovine u odnosu na ukupnu aktivu tokom ove tri godine, kao i trend pada sopstvenog  kapitala sa 46.37%, koliki je procenat bio 2010. godine, na 26.54%, 2012. godine. Zalihe su povedane u prethodne tri  godine za skoro 5%.

Sve ovo se objašnjava krizom koja je i dalje aktuelna a koja je zahvatila gotovo sve privredne delatnosti i regione. Kako ekonomska kriza ne jenjava, može se redi da je ovakav prikaz bilansa stanja sasvim opravdan i da ova kompanija uspeva da se izbori sa problemima i ograničenjima koje donosi globalizovana privreda.

Pored procentualnih prikaza stavki aktive i posive, važno je naglasiti i apsolutne iznose bilansa stanja pa imamo sledede činjenice:

                              • Ukupna aktiva i pasiva 2010. godine bila je 177 127 001*

                              • Ukupna aktiva i pasiva 2011. godine bila je 232 702 669*

                              • Ukupna aktiva i pasiva 2012. godine bila je 295 431 697* (*iznosi su izraženi u 000 RSD)

Pokride postrojinske imovine je podatak koji nam pokazuje sa koliko je dinara sopstvenog kapitala pokriven svaki dinar stalnih sredstava:

                              • godina – 43.41% (svaki dinar stalnih sredstava je pokriven sa 0.43 dinara sopstvenog kapitala)

                              • godina – 64.11% (svaki dinar stalnih sredstava je pokriven sa 0.64 dinara sopstvenog kapitala)

                              • godina – 75.73% (svaki dinar stalnih sredstava je pokriven sa 0.76 dinara sopstvenog kapitala)

Kada prezentujemo aktivnosti, rezultate i celokupno poslovanje organizacije, nezaobilazan je prikaz neto dobitka, dobijenog nakon oporezivanja profita. Za prethodne tri poslovne godine neto dobitak je slededi: 16 484 381, 40 601 667 i 49 456 516 , respektivno. Gledajudi sve prihode i rashode, valja izdvojiti prihode od prodaje kao jedan od pokazatelja uspešnosti poslovanja:

                              • 2010. godine – 161 148 850 000 dinara

                              • 2011. godine – 186 882 958 000 dinara

                              • 2012. godine – 226 156 906 000 dinara

Detaljniju analizu finansijskih izveštaja nude pokazatelji izraženi kroz racio brojeve.

Ukoliko posmatramo kretanje cene akcije u poslednje 52 nedelje, vidimo da je cena oscilirala za 286 RSD po akciji. Tako niska oscilacija pruža poverenje i priliku za investiranje investitorima koji imaju averziju prema riziku. Poređenja radi, samo akcije Energoprojekt holdinga i Veterinarskog zavoda Subotica su slabije oscilirale, od kompanija koje se kotiraju na indeksu Belex 15. Takođe, s obzirom na neefikasno i slabo razvijeno tržište kapitala u Srbiji, prosečan godišnji promet koji ostvaruje Naftna industrija Srbije od 7 986 582 nije zanemarljiv.

3.   RACIO ANALIZA

Može se redi da je osnova uspešnog poslovanja pradenje situacije u organizaciji i na tržištu, tj. uočavanje trendova, uticaja internih i eksternih faktora na poslovanje, analize finansijskih izveštaja, analiza konkurencije, tržišta nabavke i plasmana, benčmark analiza i dr. Kada je reč o analizi finanasijkih izveštaja, racio brojevi su osnova za dalju analizu, a analiza na osnovu racio brojeva „u vedoj meri postavlja pitanja nego što pruža odgovore“.9

U Tabeli 1. de biti prikazani racio obrta ukupne poslovne imovine, kapitala, obrtne imovine, zaliha, potraživanja od kupaca i obaveza prema dobavljačima10. Svaki od ovih pokazatelja ukazuje na nove mogudnosti ili slabosti organizacije pa ih stoga treba shvatiti kao usmeravajude elemente.

                                   RACIO OBRTA

                                            POSLOVNE                                               IMOVINE

RACIO OBRTA KAPITALA RACIO OBRTA OBRTNE IMOVINE RACIO OBRTA ZALIHA RACIO OBRTA POTRAŽIVANJA OD KUPACA
2010. 1.00 4.06 2.75 5.65 13.24
2011. 0.91 2.78 2.27 5.39 11.22
2012. 0.86 2.01 2.15 5.72 7.30

Tabela 1. Racio pokazatelji za upravljanje resursima NIS

Situacija u kojoj jedna novčana jedinica imovine stvara jednu novčanu jedinicu prihoda, desila se 2010. godine, nakon čega se uviđa pad ovog racia, što nije dobar pokazatelj. Valja napomenuti da čak ni upoređivanjem racia iz godine u godinu ne možemo jasno videti sliku poslovanja ved je neophodna dublja analiza koja obuhvata sve aspekte poslovanja. No, u svakom slučaju, ovo je pokazatelj koji pokazuje neefikasnost nekog segmenta  poslovanja i predstavlja razlog za vede angažovanje menadžmenta i reagovanje na adekvatan način.

Za tri godine, koje se analiziraju, racio obrta kapitala se praktično upola smanjio, što opet ukazuje na neefikasnost korišdenja vlasničkog kapitala. Ovaj racio je znatno vedi od prethodnog zbog finansijskog leveridža. Iz bilansa stanja se vidi da kompanija sve više posluje sa pozajmljenim sredstvima, što je uopšteno trend na domadem i inostranom tržištu.

Slededa dva racia se menjaju u jako malom rasponu te njihova analiza nije neophodna. Racio obrta potraživanja od kupaca je veoma važan racio, pogotovo u privredi koja ima problema sa likvidnošdu. Kompaniji odgovara što brža naplata potraživanja, dok kupci nastoje da što više odugovlače sa pladanjem. Usled različitih interesa dolazi do poremedaja i uglavnom kašnjenja pladanja što dovodi kompaniju u nezavidnu situaciju i problema sa likvidnošdu.

Sve ovo, predstvaljeno vremenski, tj. u danima predstavljeno je slededom tabelom:

7

Tabela 2. Vreme obrta određenih elemenata bilansa NIS

Prinos od aktive (ROA) je najjednostavniji oblik analize rentabilnosti koji prikazuje efikasnost sa kojom menadžment upošljava aktivu. Pored ROA, važan pokazatelj je i prinos od akcijskog kapitala (ROE), koji pokazuje meru prinosa vlasnika akcija, tj.pokazje kako kompanija koristi osnovni kapital. Za tri godine, pokazatelji su sledeći:

                                                      2010.      2011.      2012.
ROA

ROE

                       10%                       20%                       19%
 19%  50% 57%

Tabela 3. Prinos od aktive i akcijskog kapitala NIS

Iz tabele 3. se uočava porast ROA pokazatelja, što je pozitivan trend. To znači da se aktiva kompanije efikasnije koristi i da donosi vedu dobit. Takođe, valja napisati i da se obaveze kompanije iz godine u godinu povedavaju u apsolutnom iznosu, ali procentualno, u odnosu na celokupnu pasivu, procenat se smanjio sa 72.6% 2010. godine na 52.82% prethodne poslovne godine. Kada bi kompanija poslovala samo na osnovu sopstvenog kapitala, finansijskog leveridža ne bi bilo. Međutim, kako u praksi gotovo da nema kompanije koja posluje na ovaj način, dejstvo finansijskog leveridža se ispoljava i u NIS-u. Kada posmatramo ROE pokazatelj, trend je takođe pozitivan. Rast prinosa na osnovni kapitala je logičan rezultat situacije u kojoj je osnovni kapital tokom godina isti, a neto dobit raste.

Pri finansijskoj analizi poslovanja kompanije, nezaobilazna je i analiza likvidnosti. Kao što je ved gore spomenuto, veoma je važno imati dovoljno gotovine ukoliko bude bilo potrebno servisiranje obaveza u bliskoj bududnosti. Ukoliko kompanija nije u mogudnosti da izmiri svoje kratkoročne obaveze, svaka dalje analiza je nepotrebna jer se ovim remeti proces poslovanja u velikoj meri. U tom smislu, veoma je važan iznos sopstvenog kapitala ili garantne supstance. Ukoliko u pasivi bilansa stanja dominiraju sopstvena sredstva, može se redi da kompanija nede imati problema sa likvidnošću ni solventnošću.

8

Tabela 4. Racia likvidnosti NIS

Tabela zahteva objašnjenje kod racia tekude likvidnosti zbog povedanja 2011., pa zatim i 2012. godine. Ovako povedanje se objašnjava vedom likvidnošdu. Međutim, to ujedno predstavlja i opasnost jer je imobilizacija sredstava veda. Promene u iznosu zaliha utiču na stanje racia redukovane likvidnosti. Naime, zalihe predstavljaju, iako spadaju u obrtna sredstva, trajno ulaganje. Ukoliko kompanija nema gvozdene zalihe, ili su one nedovoljne, to de značajno poremetiti kontinuitet poslovanja. Takođe se da primetiti znatan porast stavke potraživanja  od kupaca u prethodne tri godine. Sve to rezultira prikazanim podacima. Savremeni trend u poslovnom svetu je što manji racio prinosa neto obrtnih sredstava, sa fokusom na smanjenju zaliha. Međutim, kako je i u uvodnom delu pisano, neizvesnost koja se namede predstavlja veliki izazov za upravljanje i vođenje kompanije i zahteva neku vrstu obezbeđenja. Po slededem kriterijumu sigurnosti, uviđa se smanjenje oba pokazatelja u prethodne  tri godine, što je pozitivno. Manji racio prestavlja manji rizik poverilaca.

                                                         2010.                                       2011.                                      2012.
Racio-sigurnosti-dugoročnih poverilaca

Racio-sigurnosti
svih poverilaca

    11.29                                        1.09                                         0.69
     21.54                                        1.65                                         1.40

Tabela 5. Racio izvora finansiranja NIS

4.   ZAKLJUČAK

Stabilnost, opstanak, rast i razvoj kompanije zavisi od mnogo činilaca. U skladu sa tim, postoji mnogo načina da se izračuna i analizira efikasnost poslovanja. Jedan od načina je metoda racio brojeva, koja je i najprihvadenija. U literaturi se mogu nadi brojne racio analize i načini računa ali, s obzirom da racio brojevi prikazuju odnos između logički povezanih segmenata finansijskih izveštaja, može se koristiti bilo koji način koji odgovara na zahteve kompanije.

U radu su izloženi samo neki važni pokazatelji rentabilnosti, likvidnosti i solventnosti koji u velikoj meri oslikavaju poslovanje Naftne industrije Srbije. Analizirajudi ove pokazatelje, možemo dodi do raznih zaključaka koji su dobrim delom predstavljeni u samom radu. Kako Naftna industrija Srbije drži monopol u ovoj delatnosti, poređenje sa poslovanjem drugih kompanija bilo bi beznačajno pa bi trebalo uporediti ove pokazatelje sa pokazateljima naftne industrije neke druge države.

Isto kao što je uvod imao zadatak jasnog prikaza atmosfere koja vlada na tržištu i generalno loših rezultata velike vedine kompanija, koji dolazi kao rezultat toga, zaključak naglašava uticaj aktuelne ekonomske krize na kompanije koje posluju u našoj državi, sa primerom Naftne industrije Srbije. Ova činjenica bi, u manjoj meri, trebalo da opravda neke negativne pokazatelje i u znatno vedoj da ukaže na opasnosti i na segmente gde bi trebalo efikasnije poslovati.

————————————————————————————————————————————————–

1 Cantino, V., (2007.), Korporativno upravljanje, merenje performansi i normativna usaglašenost sistema interne kontrole, Datastatus, 3.strana

2 Cvetkovid, N., (2009.), Finansijska analiza preduzeća, Megatrend univerzitet, 289.strana

3 Mintzberg, H., (1990.), Тhe manager’s job: folklore and fact, Harvard Business Review, 9.strana

4 http://www.nis.eu/o-nama/nis-ukratko, pregledano: 27.12.2013.godine

5 Racio pokazatelji nisu efikasni ukoliko se ne porede sa prethodnim godinama. Tek nakon poređenja se može uvideti da li kompanija nazaduje, stagnira ili napreduje. S tim u vezi, analiza de se sprovoditi prema finansijskim izveštajima prethodne tri godine (2010., 2011., 2012. godine)

6Prvi grafikon predstavlja vizuelnu analizu bilansa stanja 2010. godine, drugi 2011. godine i tredi 2012. godine. Na strani aktive ljubičasta boja predstavlja osnovna sredstva, zelena boja zalihe, crvena potraživanja a plava ostatak aktive. Sa druge strane, na strani pasive, zelena boja predstavlja sopstvena sredstva, crvena dugoročna rezervisanja i obaveze a kratkoročne obaveze su predstavljene plavom bojom.

7  Iznosi su izraženi u 000 RSD

8 http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/NIIS, pregledano: 28.12.2013.godine

9 Cvetkovid, N., (2009.), Finansijska analiza preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd, 293.strana

10 Izvor formula: Stevanovid, N., (2000), Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 188.strana