[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Fundamentalna analiza cene akcija’ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Autor: Nataša Baškarad
Reviziju sproveo: Đorđe Dotlić
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Tema Fundamentalna analiza cene akcija je tema koja zahteva ozbiljan prilaz i složen pogled na celokupnu privredu države. Upravo zbog važnosti tržišta kapitala za konkurentnost države i funkcionisanje ekonomskog sistema, valja se vratiti par koraka unazad i objasniti i pojmove poput tržišta, kapitala, akcija i sl. U uvodnom delu de upravo biti reči o ovim pojmovima. Nakon toga sledi analiza cene akcije, na čemu de i biti fokus ovog rada. Na samom kraju de biti izloženi i obrazloženi zaključci ovog istraživanja.
Kada je reč o tržištu, ne može se izbedi definicija po kojoj se ovaj pojam dovodi u vezu sa ponudom i tražnjom za finansijkim instrumentima. Finansijsko tržište ima ulogu povezivanja suficitnih i deficitnih ekonomksih jedinica, tj. povezuje štednju i investicije. S tim u vezi, tržište kapitala je vezano za trgovanje dugoročnom finansijskom aktivom (finansisjka aktiva čiji je rok dospeda duži od jedne godine). Osnovni ciljevi postojanja ovog tržišta su obezbeđenje kapitala za privredni razvoj, alokacija kapitala u najprofitabilnije privredne grane, ostavrivanje najvedeg mogudeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom, povedanje novčane štednje, determinisanje stvarne i tržišne cene kapitala i sl.
Najzastupljeniji finansijki instrumenti na ovom tržištu su akcije. Njih ne izdaju samo krajnje deficitne ekonomske jedinice nego i intermedijarne finansijske institucije. Pored akcija, trguje se i dugoročnim obveznicama, kreditima, polisama osiguranja i sl.
Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo, sa određenom nominalnom vrednošdu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. Spadaju u vlasničke hartije od vrednosti jer kupovinom akcije akcionar postaje suvlasnik akcionarskog društva. Prodajom akcija se stiče sopstveni kapital koji predstvalja trajni izvor finansiranja dok je negativna strana podela vlasništva, tj. gubljenje postojede upravljačke modi.
Razlikuju se tri tipa cene akcija: nominalna, knjigovodstvena i tržišna. Kako su prva dva tipa cene akcije čisto knjigovodstvene prirode, pažnja de biti usmerena ka tržišnoj ceni, koja predstavlja cenu po kojoj se akcije prodaju na sekundarnom tržištu. Akcije se na sekundarnom tržištu prodaju po osnovu ponude i tražnje za njima pa zbog toga odražavaju kvalitet poslovanja akcionarskog društva. Pored toga, valja uzeti u obzir i ekonomsko okruženje preduzeda, tj. opštu klimu koja vlada u državi (inflaciju, devizni kurs, kreditni rejting države i sl.)
Za efikasno tržište kapitala je neophodna informisanost investitora i šire javnosti. Indeksi Beogradske berze su formirani u cilju unapređenja procesa informisanja investicione javnosti, kao i želje da se poboljša transparentnost i uporedivost podataka na tržištu. U ovom trenutku berza proizvodi dva indeksa: BELEX15 i BELEXline.
Analiza finansijkih izveštaja predstavlja važan segment istraživanja pri donošenju investicionih odluka. Ciljevi analize finansijkih izveštaja se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšti se odnose na pregled finansijkog položaja organizacije i njenu zarađivačku sposobnost, dok se posebni odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera. Najvažniji finansijski izveštaji su :
bilans stanja,
bilans uspeha,
izveštaj o tokovima gotovine i
izveštaj o promenatam na kapitalu.
Investitori su, pored kreditora, najvažniji stejkholderi koji obezbeđuju kapital organizaciji. Oni koriste informacije iz finansijskih izveštaja u cilju procene kvaliteta rezultata kompanije i kao osnovu za predviđanje budude vrednosti preduzeda. Pored finansijskih izveštaja, investitori koriste i druge izvore informisanja, kao što su investicioni informacioni servis, razne publikacije koje objavljuju velike brokerske kude, stručni časopisi i sl. Usled nejednakosti količine i kvaliteta informacija među investitorima, javlja se informaciona asimetrija koja dovodi do negativne selekcije i moralnog hazarda.
U cilju uvedanja kapitala, investitori koriste tehničku i fundamentalnu analizu. Kako je spona između uvedanja kapitala i promene cene akcija logična, investitori uvek nastoje da predvide kretanje istih. Takođe, promena cene akcija utiče i na nivo blagostanja vlasnika, poslovanje korporacija koja ih je emitovala, kao i na stanje celokupne privrede.8 Tehnička analiza je orijentisana na prošlost, tj. pomodu nje se praktično predviđa cena akcije u bududnosti na osnovu njenog kretanja u prošlosti. Kada govorimo o domadem tržištu kapitala, jasno je da ovakava analiza ne daje ni približno precizne rezultate, čak ni na kratak rok. Međutim, na razvijenim tržištima kapitala, ovakva analiza se može smatrati pouzdanom na kratak rok, dok na duži rok nije preporučiva.
Sa druge strane, fundamentalna analiza je namenjena investitorima koji investiraju na dug rok i pravi razliku između cene i vrednosti akcije.9 Potražnja za akcijama nekog preduzeda je veda ukoliko je ono rentabilno, tj. ukoliko ostvaruje dobit. Shodno zakonu ponude i tražnje, ukoliko je potražnja za tim akcijama veda od ponude, cena akcije de rasti, i obrnuto. Takođe, ukoliko akcionarsko društvo vodi politiku redovnog ispladivanja dividenti, akcije takvog akcionarskog društva de biti poželjnije od onog koji zadržava dobit u cilju investiranja, tj.rasta i razvoja organizacije. Pored priliva od dividendi, akcionari imaju mogudnost zarade po osnovu kapitalne dobiti, tj. razlike u ceni po kojoj je kupljena akcija i po kojoj je nakon nekog vremena prodata. To je i dokaz da je tržišna vrednost akcije nezavisna od njene knjigovodstvene vrednosti. Ukoliko je realna vrednost akcije iznad tržišne cene, uglavnom se može govoriti o potcenjenosti akcije. Važi i obrnuto, ako je tržišna cena akcije iznad realne vrednosti akcija, vrednost joj je precenjena. Tada bi investitori trebalo da se odluče na prodaju akcija. Ovde treba naglasiti i uticaj psihološkog faktora tj. postoje investitori koji su ravnodušni prema riziku, koji vole da rizikuju i koji imaju averziju prema istom.
Postoje dva pristupa u fundamentalnoj analizi: top-down i bottom-up. Razlika je u smeru analize, tj. u tome da li ispitujemo situaciju sa makro ili mikro nivoa. Ukoliko je reč o top-down analizi, krede se od analize stanja i predviđanja kretanja u privredi kao celini, zatim u industrijskoj grani pa tek onda u kompaniji. Bottom-up pristup krede od stanja kompanije, pa preko industrijske grane dolazi do stanja privrede.
Faktori koji utiču na cenu akcije se mogu klasifikovati u dve grupe : interne i eksterne. Prvi su vezani za poslovanje akcionarskog društva, tj. za analizu finansijksih izveštaja (vlasnička struktura, nivo likvidnosti, solventnosti, pokazatelji ROA, ROE i drugi pokazatelji profitabilnosti, struktura izvora finansiranja i sl. ). Eksterni faktori su vezani za makroeonomski ambijent i uključuju novo bruto domadeg proizvoda, inflaciju, devizni kurs, spoljni dug, platni bilans države itd.
Prema nekim autorima, fundamentalna analiza cene akcija obuhvata samo navedene interne faktore. S tim u vezi, dobit je polazna osnova za procenu akcionarskog društva. Ona govori o tome koliko su prihodi vedi od rashoda što dalje implicira da visina dobiti donekle ukazuje na iznos dividende. Donekle, zbog činjenice da Upravni odbor odlučuje o sudbini dobiti, tj. odlučuje o tome da li de dobit biti raspoređena vlasnicima ili de biti dalje investirana.
Sadašnja tržišna vrednost akcija zavisi od očekivanih dividendnih primanja i rizika naplate. S tim u vezi, treba naglasiti da se ovde ističe velika važnost države, tj. političkog, deviznog i drugih rizika. Pošto je reč o bududim novčanim primanjima, potrebno je svesti bududa primanja na sadašnju vrednost, što se postiže metodom diskontovanja. Tržišna vrednost akcija jednaka je sumi sadašnjih vrednosti očekivanih dividendnih primanja koja de se ispladivati vremenski neograničeno.
Investitorima je veoma važna zarađivačka sposobnost akcionarskog društva. S tim u vezi, izuzetna pažnja se poklanja indikatorima fundamentalne analize dok je tržišna cena akcije ogledalo efikasnosti akcionarskog društva. Najkorišdeniji tržišni pokazatelji cene akcije su EPS, p/e, p/b a bilansni pokazatelji kompanije ROA i ROE. Indikator veličine i obima prometa na berzi, koji se dobija kao proizvod tržišne cene akcija i broja akcija, naziva se tržišna kapitalizacija. Pored tržišne kapitalizacije, ističe se važnost dobiti po akciji (EPS) koja pokazuje kolika je dobit investitora po osnovu posedovanja jedne obične akcije. Rast dobiti po akciji stoga utiče i na rast tržišne vrednosti akcije, po principu zakona ponude i tražnje. Slededi indikator iz Tabele 2. predstavlja odnos tržišne cene obične akcije i dobiti po akciji i govori o očekivanju tržišta kapitala povodom budude rentabilnosti organizacije. Poverenje akcionara u akcionarsko društvo i ovaj pokazatelj su direktno proporcijalni, tj. što je vedi ovaj indikator vede je i poverenje. P/B predstavlja odnos tržišne cene akcije i knjigovodstvene vrednosti. Prinos od akcijskog kapitala (ROE) predstavlja odnos neto profita prema kapitalu ili ukupnim investicijama akcionara. Ovde valja istadi da maksimiziranje dobiti ne mora da znači i maksimizaciju prinosa za akcionare.
[/av_textblock]
[av_table purpose=’tabular’ pricing_table_design=’avia_pricing_default’ pricing_hidden_cells=’avia_show_empty_cells’ caption=’Tabela 1. Tržišni indikatori BELEX15′ responsive_styling=’avia_responsive_table’]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”][/av_cell][av_cell col_style=”]Tržišna kapitalizacija[/av_cell][av_cell col_style=”]EPS[/av_cell][av_cell col_style=”]P/E[/av_cell][av_cell col_style=”]P/B[/av_cell][av_cell col_style=”]ROE[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]NIS[/av_cell][av_cell col_style=”]153 929 017 600[/av_cell][av_cell col_style=”]303.30[/av_cell][av_cell col_style=”]3.11[/av_cell][av_cell col_style=”]1.12[/av_cell][av_cell col_style=”]36.09[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]AIK banka[/av_cell][av_cell col_style=”]14 835 039 840[/av_cell][av_cell col_style=”]350.10[/av_cell][av_cell col_style=”]4.68[/av_cell][av_cell col_style=”]0.34[/av_cell][av_cell col_style=”]7.24[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Komercijalna banka[/av_cell][av_cell col_style=”]14 109 082 200[/av_cell][av_cell col_style=”]453.80[/av_cell][av_cell col_style=”]3.57[/av_cell][av_cell col_style=”]0.47[/av_cell][av_cell col_style=”]6.88[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Energoprojekt holding[/av_cell][av_cell col_style=”]8 373 369 672[/av_cell][av_cell col_style=”]46.18[/av_cell][av_cell col_style=”]16.59[/av_cell][av_cell col_style=”]1.09[/av_cell][av_cell col_style=”]6.58[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Imlek[/av_cell][av_cell col_style=”]24 225 235 980[/av_cell][av_cell col_style=”]331.71[/av_cell][av_cell col_style=”]9.09[/av_cell][av_cell col_style=”]2.29[/av_cell][av_cell col_style=”]25.20[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Soja protein[/av_cell][av_cell col_style=”]9 235 224 880[/av_cell][av_cell col_style=”]46.26[/av_cell][av_cell col_style=”]13.40[/av_cell][av_cell col_style=”]0.74[/av_cell][av_cell col_style=”]5.53[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Aerodrom Nikola Tesla[/av_cell][av_cell col_style=”]17 659 015 250[/av_cell][av_cell col_style=”]21.22[/av_cell][av_cell col_style=”]24.27[/av_cell][av_cell col_style=”]0.78[/av_cell][av_cell col_style=”]3.21[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Metalac[/av_cell][av_cell col_style=”]2 449 020 000[/av_cell][av_cell col_style=”]292.60[/av_cell][av_cell col_style=”]8.21[/av_cell][av_cell col_style=”]0.87[/av_cell][av_cell col_style=”]10.65[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Galenika Fitofarmacija[/av_cell][av_cell col_style=”]3 703 920 000[/av_cell][av_cell col_style=”]607.85[/av_cell][av_cell col_style=”]4.62[/av_cell][av_cell col_style=”]0.92[/av_cell][av_cell col_style=”]19.89[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Jedinstvo[/av_cell][av_cell col_style=”]1 467 221 985[/av_cell][av_cell col_style=”]753.08[/av_cell][av_cell col_style=”]6.39[/av_cell][av_cell col_style=”]0.71[/av_cell][av_cell col_style=”]11.12[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Messer Tehnogas[/av_cell][av_cell col_style=”]5 470 444 266[/av_cell][av_cell col_style=”]1 659.57[/av_cell][av_cell col_style=”]3.18[/av_cell][av_cell col_style=”]0.45[/av_cell][av_cell col_style=”]14.21[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Alfa plam[/av_cell][av_cell col_style=”]2 115 400 012[/av_cell][av_cell col_style=”]5 926.69[/av_cell][av_cell col_style=”]2.04[/av_cell][av_cell col_style=”]0.42[/av_cell][av_cell col_style=”]20.52[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Goša montaža[/av_cell][av_cell col_style=”]660 937 180[/av_cell][av_cell col_style=”]1 441.78[/av_cell][av_cell col_style=”]1.78[/av_cell][av_cell col_style=”]0.63[/av_cell][av_cell col_style=”]35.12[/av_cell][/av_row]
[av_row row_style=”][av_cell col_style=”]Veterinarski Zavod Subotica[/av_cell][av_cell col_style=”]2 087 496 040[/av_cell][av_cell col_style=”]/[/av_cell][av_cell col_style=”]/[/av_cell][av_cell col_style=”]0.69[/av_cell][av_cell col_style=”]-14.27[/av_cell][/av_row]
[/av_table]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Investiranje predstavlja neophodan uslov razvoja bilo koje organizacije pa i privrede kao celine. Isto tako, normalno odvijanje procesa investiranja zavisi od razvijenosti privrede, tj. tržišta kapitala. U našoj državi ovo tržište nije razvijeno pa su, stoga, izgledi za značajan razvoj privrede ograničeni.
Generalno, investitori se oslanjaju i na interne i na eksterne faktore, na tehničku i fundamentalnu analizu, pri proceni vrednosti i cene akcije. Pritom, fundamentalna analiza pomaže da se donese odluka koje akcije kupiti ili prodati, dok tehnička pomaže u odluci koja se tiče vremena kupovine ili prodaje. Investitorima je u interesu da sagledaju celokupnu situaciju i atmosferu koja vlada na tržištu i da na bazi činjenica i analiza tih činjenica iz poslovanja donesu investicionu odluku. Kako je savremeno svetsko tržište nestabilno i podložno svakodnevnim promenama, odluka koja se donosi zahteva određenu dozu rizika i svakako da je izazov za investotore. Sve teže je predvideti kretanje cene akcije ali bi upravo ta činjenica trebalo da predstavlja motivaciju za konstantno učenje i razvijanje znanja i veština iz ove oblasti.
[/av_textblock]
[av_hr class=’default’ height=’50’ shadow=’no-shadow’ position=’center’ custom_border=’av-border-thin’ custom_width=’50px’ custom_border_color=” custom_margin_top=’30px’ custom_margin_bottom=’30px’ icon_select=’yes’ custom_icon_color=” icon=’ue808′]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Reference
1. Rodić J., Poslovne finansije, Beograd , 1991. 101.strana
2. Kulić M., Finanansijki menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 146 strana., 2004.
3. Kulić M., Finansijka tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 252.strana, 2007.godina
4. http://www.belex.rs/proizvodi_i_usluge/indeksi_opste , pregledano: 19.01.2014.godine
5. Knežević G., Analiza finansijkih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., 5.strana
6. Cvetković N., Upravljanje projektima sa principima investicija, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008.godina, 139.strana 7. Šoškić D.,Živković B., Finansijska tržišta i institucije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2011., 348.strana
8. http://www.belex.rs/files/edukacija/FUNDAMENTALNA%20ANALIZA_BELEXpedia.pdf , pregledano: 20.01.2014.godine
9. Marković I., Financiranje-Teorija i praksa finansiranja društava, Zagreb, 2000, str. 97-98.
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]