[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Komparativna analiza ključnih makroekonomskih indikatora– Srbija i zemlje u okruženju’ color=“ style=“ custom_font=“ size=“ subheading_active=“ subheading_size=’15’ custom_class=“][/av_heading]
[av_textblock size=“ font_color=“ color=“]
Autor: Miljana Matović
Reviziju sproveo : Ivan Stefanović
Januar, 2016
[/av_textblock]
[av_textblock size=“ font_color=“ color=“]
Uvod
Predmet rada jeste komparativna analiza ključnih makroekonomskih indikatora Srbije i zemalja u okruženju – Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Cilj jeste sagledavanje trenutnog stanja u posmatranim zemljama i utvrđivanje promena tokom vremenskog perioda od 5 godina, i to od 2010. do 2014. godine kako bi se dobila jedna šira slika, i ukazalo na eventualne probleme i moguća rešenja.
U prvom delu se analizira bruto domaći proizvod i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, u drugom delu privredni rast i inflacija, u trećem delu se sagledava stanje u bilansu tekućih transakcije i promene nezaposlenosti. U poslednjem delu su predstavljene promene fiskalnog deficita i javnog duga.
- Bruto domaći proizvod (BDP) i BDP po glavi stanovnika (per capita)
Bruto domaći proizvod predstavlja zbir proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu (obično u toku jedne godine) u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
Prilikom izračunavanja, može se poći od naturalnog ili vrednosnog aspekta. Prvi aspekt se odnosi na zbir kvalitativno različitih proizvoda i usluga, a pošto se različiti proizvodi i usluge izražavaju u različitim mernim jedinicama poželjniji je drugi aspekt koji podrazumeva izračunavanje preko cena kao zajedničke karakteristike.
BDP po glavi stanovnika (per capita) jeste značajan pokazatelj životnog standarda jedne zemlje i dobija se kao odnos BDP i broja stanovnika jedne zemlje.
U Tabeli 1. dat je uporedan pregled BDP (u milijardama evra) i BDP-a per capita za Srbiju i zemlje u okruženju i to za period od 2010. do 2014. godine. Primećujemo da najveću vrednost BDP-a ima Rumunija, slede Mađarska i Hrvatska, zatim Bugarska i Srbija, a najmanju vrednost Crna Gora. Ovaj pokazatelj govori o veličini ekonomije jedne zemlje, a primetno je da je rasla njegova vrednost u većini posmatranih zemalja poslednjih pet godina izuzev Srbije, Hrvatske i Crne Gore gde je bilo neznatnih oscilacija. Za dobijanje jasnije slike životnog standarda pratimo promene BDP-a per capita. Najveću vrednost BDP-a per capita imaju Mađarska i Hrvatska, slede Rumunija i Bugarska, dok je najniži BDP per capita u Albaniji. Srbija je na sestom mestu, ispred nje je i Crna Gora. Ono što se može zaključiti je da se ovaj pokazatelj nije bitnije menjao tokom posmatranog perioda u svim zemljama.
Tabela 1. BDP (u milijardama EUR) i BDP per capita
| Godine
Zemlje |
BDP | BDP per capita | ||||||||
| 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | |
| Srbija | 29,3 | 33,8 | 31,0 | 34,1 | 33,5 | 4,023 | 4,672 | 4,300 | 4,762 | 4,673 |
| Crna Gora | 3,1 | 3,2 | 3,1 | 3,3 | 3,4 | 5,015 | 5,208 | 5,062 | 5,340 | 5,489 |
| BiH | 12,5 | 12,8 | 13,0 | 13,5 | 13,8 | 3,216 | 3,301 | 3,352 | 3,476 | 3,571 |
| Hrvatska | 45,0 | 45,0 | 44,0 | 44,0 | 43,0 | 10,490 | 10,512 | 10,309 | 10,338 | 10,151 |
| Mađarska | 98,2 | 100,7 | 99,0 | 101,3 | 104,2 | 9,800 | 10,000 | 9,900 | 10,100 | 10,500 |
| Rumunija | 127 | 133 | 134 | 145 | 150 | 5,901 | 6,214 | 6,262 | 6,792 | 7,527 |
| Bugarska | 36,8 | 40,1 | 40,9 | 41,0 | 42,0 | 4,899 | 5,474 | 5,620 | 5,671 | 5,833 |
| Makedonija | 7,1 | 7,5 | 7,6 | 8,1 | 8,5 | 3,456 | 3,662 | 3,678 | 3,926 | 4,128 |
| Albanija | 9,1 | 9,2 | 9,7 | 9,7 | 10,1 | 3,165 | 3,235 | 3,435 | 3,471 | 3,637 |
- Privredni rast (BDP, godišnja promena u %) i inflacija (index potrošačkih cena , godišnja promena u %)
Privredni r ast se odnosi na uvećanje vrednosti proizvodnje nacionalne ekonomije tokom vremena. Kontinuirani privredni rast je važna pretpostavka rešavanja ključnog ekonomskog zadatka u svakoj privredi definisanog kao nastojanje da se u što moguće većem stepenu zadovolje rastuće potrebe ljudi upotrebom ograničenih resursa.
Inflacija se odnosi na rast opšteg nivoa cena. Brojni su razlozi što je u mnogim zemljama primarni cilj monetarne politike stabilnost cena, pre svega uticaj na gubljenje poverenja u nacionalnu valutu, delovanje na preraspodelu bogatstva, pogoršanje stanja u bilansu tekućih transakcija, uticaj na rast javnih rashoda i povećanje fiskalnog deficita, smanjenje motivacije za rad i štednju. Smatra se “da rast cena do 3% nije inflacija, a i da je rast cena do 5% blaga inflacija koja stimulativno deluje na ekonomski rast. Nevolje sa inflacijom su što se blage lako pretvaraju u umerene a one u visoke i hiperinflacije, koje imaju razorno dejstvo na prave ekonomske vrednosti.”
Nasuprot tome jeste pojava deflacije, odnosno pad opšteg nivoa cena. Iako kratkoročno može pozitivno uticati na standard građana i konkurentnost preduzeća, u dugom roku vodi padu zaposlenosti i recesiji.
U Tabeli 2. dati su podaci za privredni rast izražen preko BDP-a kao relativna promena na godišnjem nivou i za inflaciju merenu indeksom potrošačkih cena. Kao što se može primetiti na bazi podataka, Albanija i Bugarska su jedine zemlje koje tokom posmatranog perioda nisu imale negativan privredni rast. Kod ostalih zemalja su primetne oscilacije tokom perioda.
Tabela 2. Privredni rast (BDP, godišnja promena u %) i inflacija (index potrošačkih cena , godišnja promena u %)
| Godine
Zemlje |
Privredni rast | Inflacija | ||||||||
| 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | |
| Srbija | 0,6 | 1,4 | -1,0 | 2,6 | -1,8 | 6,1 | 11,2 | 7,3 | 7,9 | 2,1 |
| Crna Gora | 2,5 | 3,2 | -2,6 | 3,3 | 1,5 | 0,8 | 2,8 | 5,1 | 0,3 | -0,3 |
| BiH | 0,8 | 1,0 | -1,2 | 2,5 | 0,8 | 2,1 | 3,7 | 2,1 | -0,1 | -0,9 |
| Hrvatska | -1,7 | -0,3 | -2,2 | -0,9 | -0,4 | 1,8 | 2,1 | 4,7 | 0,3 | -0,5 |
| Mađarska | 0,8 | 1,8 | -1,5 | 1,5 | 3,6 | 4,7 | 4,1 | 5,0 | 0,4 | -0,9 |
| Rumunija | -0,8 | 1,1 | 0,6 | 3,4 | 2,8 | 8,0 | 3,1 | 5,0 | 1,6 | 0,8 |
| Bugarska | 0,7 | 2,0 | 0,5 | 1,1 | 1,7 | 4,5 | 2,8 | 4,2 | -1,6 | -0,9 |
| Makedonija | 3,4 | 2,3 | -0,5 | 2,7 | 3,8 | 1,6 | 3,9 | 3,3 | 2,8 | -0,3 |
| Albanija | 3,7 | 3,2 | 1,0 | 1,5 | 1,9 | 3,6 | 3,5 | 2,0 | 1,9 | 1,6 |
Primećujemo da je došlo do najvećeg povećanja u poslednjoj posmatranoj godini u odnosu na prethodnu u Mađarskoj i Makedoniji, a do manjeg u Albaniji i Bugarskoj. Imajući u vidu prirodne nepogode, poplave u maju 2014., u Srbiji, Hrvatskoj i BiH je primetan negativan uticaj na privredni rast.
Kada posmatramo stanje inflacije, primećujemo da je do 2012. godine u svakoj zemlji postojala inflacija, pri čemu je primetno najviša bila u Srbiji. U 2014. godini u većini zemalja je prisutna deflacija, izuzev Srbije, Albanije i Rumunije gde je bila 0,8%. Objašnjenje za ovakav trend može se pronaći u posledicama krize koja je usled povećane štednje, smanjivanja zarada i pada kupovne moći dovela do ovakvog stanja.
- Nezaposlenost i stanje u bilansu tekućih transakcija
Nezaposlenost jeste važan makroekonomski pokazatelj jer u slučaju visoke stope nezaposlenosti dolazi do smanjenja zarada, pada životnog standarda, nedovoljnog korišćenja kapaciteta, ali i do socijalnih posledica. Jasno je da određeni nivo nezaposlenosti mora biti uvek prisutan i to je tzv. prirodna stopa nezaposlenosti za koju se u literaturi smatra da se kreće od 6-7%. Računski „stopa nezaposlenosti predstavlja učešće nezaposlenih u radnoj snazi.“
Tabela 3. Stopa nezaposlenosti i deficit/suficit tekućih transakcija (% BDP)
| Godine
Zemlje |
Stopa nezaposlenosti | Deficit/suficit tekućih transakcija | ||||||||
| 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | |
| Srbija | 19,2 | 23,0 | 23,9 | 22,1 | 16,8 | -6,9 | -10,8 | -12,0 | -6,3 | -5,7 |
| Crna Gora | 12,2 | 13,2 | 13,5 | 14,9 | 15,0 | -22,9 | -17,7 | -18,7 | -14,6 | -15,4 |
| BiH | 42,8 | 43,8 | 45,9 | 44,6 | 43,6 | -6,2 | -9,9 | -9,0 | -5,7 | -7,8 |
| Hrvatska | 18,6 | 18,6 | 20,9 | 21,6 | 19,6 | -1,4 | -0,6 | -0,4 | 0,8 | 0,6 |
| Mađarska | 11,2 | 11,1 | 11,0 | 10,1 | 7,7 | 0,3 | 0,8 | 1,8 | 3,9 | 4,3 |
| Rumunija | 7,0 | 7,1 | 6,9 | 7,1 | 6,8 | -4,7 | -4,3 | -4,7 | -0,8 | -0,4 |
| Bugarska | 9,5 | 10,4 | 11,5 | 11,8 | 10,7 | -0,8 | 1,0 | -0,3 | 1,8 | 0,9 |
| Makedonija | 32,1 | 31,4 | 31,0 | 29,0 | 28,0 | -2,1 | -2,5 | -3,1 | -1,8 | -1,4 |
| Albanija | 13,7 | 13,4 | 14,1 | 17,1 | 18,0 | -11,3 | -13,2 | -10,2 | -10,6 | -12,1 |
Platni bilans predstavlja dvostrani pregled ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom u toku određenog vremenskog perioda, pri čemu je to uglavnom period od godinu dana. Tri osnovna dela platnog bilansa su bilans tekućih, bilans kapitalnih transakcija i bilans monetarnih rezervi. Bilans tekućih transakcija se sastoji od trgovinskog bilansa – salda plaćanja za uvezenu robu i naplate za izvezenu robu i bilansa nerobnih transakcija (usluge, jednostrana transferna plaćanja). Deficit nastaje ako je uvoz veći od izvoza, suficit u obrnutom slučaju.
U Tabeli 3. su predstavljeni podaci za stopu nezaposlenosti i suficit/deficit tekućih transakcija kao % BDP-a. Ako posmatramo svaku pojedinačnu zemlju za poslednjih 5 godina, vidimo da se stopa nezaposlenosti nije bitnije promenila, pri čemu je najviša u BiH (preko 40%), slede Makedonija i Hrvatska. Srbija je na četvrtom mestu, a u najboljoj situaciji su Rumunija i Mađarska sa najnižim stopama nezaposlenosti.
Analizirajući stanje u tekućem bilansu, primećujemo da je Mađarska jedina zemlja koja je u čitavom posmatranom periodu beležila suficit u bilansu tekućih transakcija i taj suficit je bio najviši u 2014. godini u poređenju sa drugim zemljama. U istoj godini, Bugarska i Hrvatska su zabeležile neznatan suficit, a zemlja sa najvećim deficitom je bila Crna Gora, a sledi je Albanija. Srbija je tokom čitavog perioda imala deficit tekućih transakcija i po ovom pokazatelju je na sedmom mestu, ispred pomenutih zemalja – Crne Gore i Albanije.
- Fiskalni deficit i javni dug
Javni dug se odnosi na ukupni dug države i sastoji se od unutrašnjeg duga (duga prema domaćim poveriocima) i spoljnog duga (duga prema inostranim poveriocima).
Tabela 4. Fiskalni deficit (% BDP) i javni dug (%BDP)
| Godine
Zemlje |
Fiskalni deficit | Javni dug | ||||||||
| 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | |
| Srbija | -4,6 | -4,8 | -6,8 | -5,5 | -6,7 | 43,7 | 46,6 | 51,6 | 56,8 | 68,4 |
| Crna Gora | -4,9 | -3,7 | -6,1 | -6,5 | -3,0 | 41,0 | 45,9 | 54,0 | 56,3 | 59,6 |
| BiH | -4,5 | -2,6 | -0,9 | -0,5 | – | 39,1 | 39,7 | 43,6 | 41,5 | 45,1 |
| Hrvatska | -6,0 | -7,5 | -5,3 | -5,4 | -5,7 | 52,8 | 63,7 | 69,2 | 80,6 | 85,0 |
| Mađarska | -4,5 | -5,5 | -2,3 | -2,5 | -2,6 | 80,9 | 81,0 | 78,5 | 77,3 | 76,9 |
| Rumunija | -6,6 | -5,3 | -2,9 | -2,2 | -1,5 | 29,9 | 34,2 | 37,3 | 38,0 | 39,8 |
| Bugarska | -3,2 | -2,0 | -0,7 | -0,9 | -2,8 | 15,9 | 15,7 | 18,0 | 18,3 | 27,6 |
| Makedonija | -2,4 | -2,5 | -3,8 | -3,9 | -4,2 | 24,3 | 27,7 | 33,7 | 34,2 | 38,0 |
| Albanija | -3,1 | -3,5 | -3,4 | -4,9 | -5,1 | 57,7 | 59,4 | 62,0 | 64,9 | 69,2 |
Fiskalni deficit (suficit) predstavlja razliku javnih prihoda i javnih rashoda države u određenom vremenskom period, najčešće godinu dana. Prema Zakonu se definiše kao budžetski suficit ili deficit (razlika između ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine i rashoda države i izdavanja za nabavku nefinansijske imovine) korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika. Ova veličina se odnosi na “deficit ukupnog nefinansijskog javnog sektora, tj. deficit države i javnih preduzeća.”
Tabela 4. pruža informacije o nivou fiskalnog deficita i javnog duga. Ako pođemo od zahteva za nivoom fiskalnog deficita od najviše 3% i nivoom javnog duga najviše 60% BDP, kako je definisano u EU, vidimo da su na nivou zahtevanog fiskalnog deficita sve države članice izuzev Hrvatske, a na nivou zahtevanog javnog duga Bugarska i Rumunija, dok Mađarska i Hrvatska nisu, pri čemu je problem izraženiji u Hrvatskoj. Ako analiziramo stanje u ostalim zemljama, primećujemo da najniži fiskalni deficit imaju BiH (koja i u poređenju sa posmatranim zemljama članicama EU ima najniži fiskalni deficit) i Crna Gora. Srbija primetno ima najviši fiskalni deficit u regionu. Najviši nivo javnog duga je ubedljivo u Hrvatskoj (preko 80% BDP), sledi Mađarska, Albanija pa Srbija, a najniži novo javnog duga u regionu ima Bugarska (ispod 30% BDP).
Zaključak
Na bazi prethodnih poređenja, primećujemo da su svakako po većini makroekonomskih pokazatelja dominantne zemlje iz regiona koje su članice EU. Sa druge strane u zemljama Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija) je situacija daleko lošija i neophodno je kontinuirano i plansko preduzimanje aktivnosti ka unapređenju u funkcionisanju i razvoju zemalja. Imajući u vidu da navedene zemlje vode politiku pridruženja EU svakako da će morati intenzivnije da budu usmerene ka obezbeđenju potrebne makroekonomske stabilnosti.
Literatura:
Izvor: http://www.focus-economics.com/ , http://ec.europa.eu/eurostat preuzeto dana 5.12.2015
Izvor:http://www.focus-economics.com/,Monstat(http://www.monstat.org/cg/),CBBH (http://statistics.cbbh.ba:4444/Panorama/novaview/SimpleLogin_sr.aspx), preuzeto dana 5.12.2015
Izvor: http://www.focus-economics.com/, preuzeto dana 6.12.2015
Izvor: http://www.focus-economics.com/, preuzeto dana 6.12.2015.
[1] Pavlović M., Lazić J., Neki aspekti inflacije u Srbiji, Industrija br. 2, 2007., str. 49
[2] Petrović D., Dokić S., Dinčič-Simić D., Nezaposlenost i inflacija u Filipsovom modelu izbora makroekonomskih
[3] Petrović D., Dokić S., Dinčič-Simić D., Nezaposlenost i inflacija u Filipsovom modelu izbora makroekonomskih ciljeva, Vojno delo br. 2, 2014., str. 261
[4] Član 2., Zakon o budžetskom sistemu, “Sl. glasnik RS” br.. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 63/2013, ispr., 108/2013, 142/2014, 58/2015 – dr. zakon
[5] Despotović D., Veličković D., Ristić J., Budžetski deficit i privredni rast – teorijske kontroverze, Ekonomika br. 2, 2011., str. 158
[av_social_share title=’Share this entry’ style=“ buttons=“ share_facebook=“ share_twitter=“ share_pinterest=“ share_gplus=“ share_reddit=“ share_linkedin=“ share_tumblr=“ share_vk=“ share_mail=“][/av_social_share]