[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Kriptovalute kao monetarni eksperiment na primeru Bitkoina’ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Autor: Vlastimir Šljivić
Reviziju sproveo: Đorđe Dotlić
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Digitalne valute bi mogle biti definisane kao bilo koje sredstvo plaćanja koje postoji u čisto elektronskoj formi. Iako sam koncept nije nov (ideja za nastanak elektronske valute se javila još 1982.) poslednjih godina sam koncept dobija novi oblik i sve više na značaju. Evropska komisija je definisala elektronski novac kao digitalni ekvivalent gotovine uskladišten na elektronskoj spravi ili na udaljenom serveru. Za njihovu razmenu se koriste pametni telefoni, kreditne kartice ili internet. Elektronski novac je uspeo da omogući smanjenje transakcionih troškova u novim oblicima trgovine preko interneta. Preko različitih platformi za transfer novca (kao što je na primer Paypal), onogućeno veoma brzo plaćanje roba ili usluga između bilo koja dva računara na svetu uz malu proviziju za pruženu uslugu transfera.
Decentralizovana aplikacija za plaćanje
Nobelovac Milton Fridman se svojevremeno zalagao za ukidanje sistema Federalnih Rezervi u Americi i njegovu zamenu automatskim sistemom koji bi povećavao ponudu novca po ravnomernom, unapred određenom stopom. Ovo bi, po njegovom mišljenju, stavilo tačku na problem inflacije čime bi se odluke o potrošnji i investicijama postavile na zdravije osnove. Izgleda da se snovi profesora Fridmana polako ostvaruju, ali ne uz pomoć centralne banke. Pojavio se jedan sasvim nov način.
Danas se najviše priča o Bitkoinu (Bitcoin) „kao prvoj svetskoj decentralizovanoj valuti“ zbog vrtoglavog rasta njegove vrednosti u odnosu na dolar. Međutim, sama tržišna vrednost bitkoina je iz ugla društvenog doprinosa ove inovacije sasvim beznačajna. On je u stvari specifičan protokol na kojem je funkcija sredstva plaćanja samo jedna od mogućih aplikacija. Oktobra 2008. se pojavio članak u kome se opisuje dizajn ove valute, kao pokušaj dokaza rešenja problema „Vizantijskih generala“ koji prošao je sasvim neopaženo. Problem se odnosi na prenos informacija između različitih računara. Kada se pojavi i najmanja greška u programu ona može kroz nekoliko ciklusa korišćenja programa da dovede do pada celog sistema. Za održavanje stabilnosti mreže do sada je bio potreban jedan centralni autoritet koji bi ispravljao eventualne greške. Odnosno, pronađen je način da se organizuje decentralizovana mreža, koja sama ispravlja eventualne nepravilnosti i koja može da postigne dogovor (koncenzus) bez ikakvog centralnog autoriteta. U januaru sledeće godine, pojavio se softver, koji je omogućio da se stvori Bitkoin mreža. Ceo sistem funkcioniše na postizanju koncenzusa oko verifikacije vlasništva (preko liste transakcija) nad svakim delom bitkoina na svakih deset minuta. Ova osobina verifikacije funkcioniše dokle god ima više onih računara koji ne varaju u odnosu na one koji organizovano pokušavaju da varaju. Kroz ovaj jednostavan mehanizam, omogućava se svim računarima u mreži da se dogovore koje su se transakcije dogodile, tako da ne postoji mogućnost da se jedna novčana jedinica upotrebi istovremeno za višestruko plaćanje uz očuvanje anonimnosti korisnika. Pre ovog rešenja bio je potreban centralni agent koji je vršio autentifikaciju transakcija. Potreba za centralnim autoritetom koji je morao priodično da verifikuje transakcije dovodila je do nestabilnosti svih prethodnih virtuelnih valuta i mogućnosti varanja. Ovaj decentralizovan monetarni sistem je vlasništvo i kontrolišu ga njegovi korisnici, što znači da nema jedne osobe ili institucije koja ima benefit od uspeha bitkoina. Primena ovog protokola za umrežavanje računara samo za potrebe sredstva plaćanja je tek početak. Na sličan način ova platforma može da se koristi za određivanja vlasništva nad akcijama (čime bi se povećala stabilnost finansijskog sistema), pošteno glasanje, igre na sreću, registracija imovine ili još mnogo aplikacija koje su nam za sada još uvek nepoznate.
Kripto valute ( cryptocurrencies)
Kripto valute su elektronske valute koje se zasnivaju na kriptografiji, odnosno na veoma komplikovanoj šifri. One koriste kriptografiju zarad sigurnosti i sprečavanja falsifikovanja valute. Iako je najpoznatija, bitkoin nije i jedina. Trenutno postoji preko 100 kripto valuta. Neke su se pokazale kao veoma uspešne (za sada) kao Bitkoin ili Lajtkoin (litecoin), dok su mnoge jednostavno istisnute jer nisu izdržale pritisak konkurencije. Prednost ovih valuta u odnosu na standardni novac je to što se prilikom stvaranja, pre emisije prvog novčića, svaka od novih valuta može programirati da ima željene karakteristike. Može im se odrediti kojim tempom će se kreirati nove novčane jedinice, kolika će na kraju biti konačna ponuda, da li će ponuda biti konačna, da li će biti prvobitne raspodele ili novčane jedinice biti dodeljivane na osnovu rada računara na održavanju sistema,… Kod nrp bitkoina ponuda raste, ali po opadajućoj stopi. Kada se završi proces kreiranja imaće 21 milion novčića, što znači da ga karakteriše fiksna monetarna ponuda. Kada se jednom počne sa kreiranjem, valuta se listira na nekom od sajtova koji su specijalizovani za trgovanje virtuelnim valutama i ostalo je na tržištu. Bilo ko, ko se razume u kriptografiju, može da stvori (ili čak da naruči) izradu svog digitalnog novca. Naravno, tehnologija koja se primenjuje prilikom stvaranja ovih valuta je još uvek mlada i u razvoju, tako da je realno očekivati nove valute koje će biti sigurnije i više prilagođene potrebama korisnika, kako se sistem bude dalje evoluirao.
Rast popularnosti
Kada se jedan sistem pokaže kao neuspešan ili delimično uspešan, obično se javljaju druge opcije. Kao odgovor na posledice krize, centralne banke primenjuju ekspanzivnu monetarnu politiku, što povećava količinu novca u opticaju, čime se njihova vrednost obezvređuje. Kada to radi samo jedna centralna banka, to obično nije problem. Svoju ušteđevinu uvek možete zameniti u neku drugu, stabilnu valutu. Ali kada sve velike centralne banke obaraju svoje valute, štediše su oštećene i izlaz se mora nalaziti van postojećeg monetarnog sistema. Kao druga rešenja mogu da se jave zlato ili srebro, ali su komplikovani za prenos i plaćanja. Takođe, ukoliko država
odluči da konfiskuje vašu štednju bilo u zlatu (primer SAD tridesetih godina XX veka) ili u domaćoj valuti (primer Kipra), javlja se potreba za nekim platežnim sredstvom koje je lako prenosivo i koje se može upotrebiti bilo gde u svetu. Sama decentralizovana priroda ove valute oduzima državi monopol nad njenom ponudom ili prinudu bilo koje vrste. Čak i ako ga zapleni, država ne može da ga koristi ako ne poseduje šifru kojom je elektronski novčanik zaštićen. Do sada je monetarni monopol korišćen kao poluga moći, kojim su države mogle da kroz inflaciono oporezivanje finansiraju svoje rashode, dok su troškove na kraju snose građani. Kod svih kripto valuta unapred je programiran tempo kojim se kreiraju, tako da se uvek zna koliko ih ima u opticaju što ih čini transparentnijim i predvidljivijim od sadašnjih konvencionalnih valuta.
Niski su troškovi ulaska, tako da svako ko ima računar i pristup internetu može da se kupi delove Bitkoina za veoma mala sredstva (na primer čak i za 1$). Realno bi bilo za očekivati da sa rešavanjem tehničkih problema korišćenja kripto valuta u svakodnevnom životu isama tražnja za njima raste, čime bi postali ozbiljan supstitut konvencionalnim valutama.
Kritike
Sam sistem je još uvek u fazi razvoja i još nije spreman za masovnu upotrebu. Činjenica da još uvek nema mnogo investitora niti korisnika ovog platežnog sredstva dovodi do toga da je samo tržište bitkoina relativno plitko, pa se bilo koja veća transakcija ili naslov u medijima odražava na njegovu cenu. Sa porastom broja bitkoina u opticaju i sa povećanjem broja investitora fluktuacije su sve manje. Još jedna od zamerki je da je u pitanju balon koji će pre ili kasnije da pukne. Svi dosadašnji baloni cena su imali za posledicu nagli rast cena, praćen naglim padom.
Kod ove virtuelne valute imali smo 4 nagla pada vrednosti, ali se uvek oporavljao tako da je cena posle oporavka obično prevazilazila onu pre pada vrednosti. Još jedna od čestih kritika je da nema intrinzičnu vrednost. Vrednost ovih valuta se zasniva na ceni električne energije koja se potroši dok računar „rudari“ za novčićima (proces rešavanja matematičkin problema tokom kojeg se stvaraju nove novčane jedinice), kao i vrednost same šifre koja čuva ove valute od krivotvorenja i prevara.
Primena
Danas na planeti samo oko jedne milijarde ima pristup bankarstvu, kreditima i međunarodnim finansijama, najviše u razvijenim zemljama. Problem je kako inkorporirati ostatak svetske populacije u finansijski sistem. Kroz ovu aplikaciju, postalo je sasvim jednostavno poslati novac.
Konvencionalni sistem transfera novca nalaže korišćenje posrednika (na primer WesternUnion), koji obično naplaćuju veću proviziju za transfer što je rizik zemlje u koju se sredstva šalju veći (odnosno što je siromašnija), pa se tako dešava da i do trećine doznake bude naplaćeno u vidu provizije. Korišćenjem kripto valuta potpuno se izbacuju posrednici. Troškovi slanja zavise od količine kilobajta u informaciji, tako da je transfer novca postao pristupačan kao i slanje i-mejla. Dovoljan je samo pristup internetu i mobilni telefon i vi ste deo svetske privrede, bez obzira gde se nalizili ili gde vam je najbiža banka. Ukoliko želite da izbegnete valutni rizik, vaše bitkoine možete u deliću sekunde da zamenite na nekom od sajtova koji se bave razmenom kripto valuta i da za njih uzmete željenu valutu. Može se koristiti i kao sredstvo plaćanja u stvarnom svetu, ali za sada su retka mesta gde ih primaju kao regularno platežno sredstvo. Koristi se i za dugoročne investicije i špekulativne aktivnosti zbog jakih oscelacija vrednosti.
Slobodno bankarstvo
Slobodno bankarstvo je bankarski sistem gde svako može da izdaje sopstveni novac. Učesnici na tržištu su ti koji određuju koji će se novac koristiti u transakcijama, tako da su svi emiteri novca prinuđeni da igraju po pravilima koje diktira potreba tržišta. Sa pojavom kripto valuta, centralne banke su dobile konkurenciju. Konkurencija među valutama dovodi do veće monetarne stabilnosti, jer je svakom ko kreira svoj novac najvažnije da njegov novac bude u što većoj količini u opticaju, odnosno da bolje prolazi od ostalih na tržištu. Da bi ostvario taj cilj, emitent mora da se prilagođava potrebama učesnika na tržištu, da stvori stabilan monetarni sistem koji uliva sigurnost njegovim korisnicima. Onog trenutka kada poverenje nestane, valuta gubi na vrednosti što može da dovede do njenog nestajanja.
Sama pojava nove vrste novca koju može da emituje ko god želi sa unapred poznatim karakteristikama, gde se bez centralne banke i na bazi pravila određuje ponuda dovešće do pojačane konkurencije među valutama. Veća upotreba virtuelnih valuta u odnosu na standardne samo bi doprinela stabilnosti monetarnog sistema (tržište bi kažnjavalo inferiornu valutu), ubrzala transakcije, smanjila troškove, povećala dinamičnost privrede.Čak i ukoliko bi neka virtuelna valuta i nestala, bilo bi dosta njih koje bi mogle da zauzmu njen prostor. Monopol države nad novcom bio bi voljom tržišnih učesnika ukinut kao prevaziđen, nefunkcionalan i sa visokim troškovima (troškovi štampanja, prenosa, troškovi smanjenja vrednosti novca usled inflacije,…). Trenutno bi se najbolja paralela mogla povući sa doprinosom interneta rušenju državnih monopola nad informacijama u oblasti medija.
Postoje najave pojedinih banaka da bi mogle da izdaju svoje virtuelne valute. Čak i pojedine države počinju da emituju svoje verzije kripto valuta. Kanada je 2012. pokrenula svoju virtuelnu valutu MintChip. Ukoliko se i druge države uključe u izdavanje svojih virtuelnih valuta, imali bi smo situaciju u kojoj je monetarna politika usmerena za zadovoljavanje potreba tržišnih učesnika a ne države, gde bi se čak i državne kripto valute takmičile među sobom na slobodnom tržištu.
Regulacija Bitkoina
Trenutno još ni jedna centralna banka ne posmatra bitkoin niti ostale virtuelne valute kao novac.
Što se njih tiče, poželjno je imati samo jedno sredstvo plaćanja na određenoj teritoriji, jer to daje monetarnoj politici jači efekat. Evropska centralna banka samo konstantuje postojanje ovih valuta i za sada samo posmatra sa strane, bez želje da većim angažovanjem povodom ovog pitanja jer je rizik koji nose sa sobom prisutan, ali je njihov udeo u ekonomijama veoma mali, tako da ne pretstavljaju pretnju finansijskom sistemu. Posmatraju ih kao vrstu finansijskih inovacija. Zbog ovakvih stavova, najveći problem u korišćenju pretstavljaju nejasne regulacije koje guše sajtove za razmenu virtuelnih valuta. Kao potencijalno rešenje, bitkoin se (npr u Finskoj) registrovao kao roba. Bitkoin je po svojoj prirodi protokol, isto kao i internet. Program se ne može regulisati (kao što se ne može regulisati slanje i-mejla), međutim, mogu se regulisati sajtovi koji se bave razmenom virtuelnih i konvencionalnih valuta, kao i sajtovi koji služe za kupovinu ili prodaju dobara i usluga za virtuelni novac. Međutim, ako su oni regulisani zakonom na jedan način u jednoj zemlji, postoji mogućnost da su na drugi način regulisani u drugoj. Stoga, posoji način za zaobilaženje državne regulative.
Zaključak
Činjenica je da virtuelne valute neće u skorijoj budućnosti moći da preuzmu primat nad konvencionalnim valutama. Najoptimističnije procene su da bi mogle da imaju udeo između 1-10% na forex tržištu u narednih 5 do 10 godina. Ovo znači da će postojati paralelno sa postojećim valutama. Iako će njihova zastupljenost biti relativno mala, može veoma lako da se poveća ukoliko aktivnosti centralne banke počnu da štete interesima tržišnih učesnika. Međutim, za razliku od nacionalnih nivoa, na globalnom nivou će sigurno izazivati rezervnu (ili rezevne) svetske valute. Možda se čak pokaže i boljim sredstvom za obračun i plaćanje od Specijalnih prava vučenja među državama, koja su svojevremeno i bila zamišljena kao svetski novac, ali se dalje od ideje i nije odmaklo. Trenutno imamo pojavu da i države kupuju bitkoin (SAD, Kina i Rusija imaju za sada male količine). Svaki novac na tržištu mora da ima dobru prođu, tj. da bude prihvaćen od ljudi kao sredstvo razmene. U tom smislu će se verovatno izdvojiti dve ili tri virtuelne valute kao dominantne i veliki broj sa malim tržišnim učešćm koje će popunjavati pojedine lokalne niše. Danas je tržišna kapitalizacija bitkoina oko 10 milijardi$, što je još uvek veoma zanemarljivo za bilo kakav jači uticaj na bilo svetskom ili nekom lokalnom tržištu. Tehnologija koja je omogućila ovo decentralizovano odlučivanje ne može jednostavno nestati. Čak i kada bi jednavirtuelna valuta propala, mogli bi smo bez problema da pokrenemo drugu.
Ovo se naravno odnosi i na bitkoin; onoga trenutka kada se pojavi neki problem koji ova valuta u budućnosti ne bude mogla da prevaziđe, njen primat će preuzeti druga, koja će imati rešenje problema. Kao na primer danas ako bi neka stranica ili aplikacija na internetu otkazala ili nestala, to ne bi dovelo do nestanka interneta. Bitkoin je još uvek u eksperimentalnoj fazi, kao npr internet ranih ’90-tih. Još uvek je rano da se prognozira u kojem će se pravcu dalje kretati njegova upotreba. Još ima dosta truda da se uloži u razvoj i izgradnju infrastrukture koja će moći da podrži masovnu upotrebu ovih valuta (mesta za sigurno čuvanje, lakša kupovina i korišćenje, bankomati za virtuelne valute,…), jer sa većim izborom za potrošnju i korišćenje ovih valuta će porasti. Još je rano da se bilo šta prognozira za ove valute. Jasno je samo da su dobrobiti koje će doneti ograničeni samo ljudskom kreativnošću.
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]