Lizing poslovi u Srbiji

Autor: Branka Mitrašinović
Reviziju sproveo: Đorđe Dotlić

Posao finansijskog lizinga u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o finansijskom lizingu koji je
usvojen 27. maja 2003. godine. Ovaj zakon je ocenjen, od strane eksperata i stranih investitora kao
moderan evropski zakon i kao jedan od najpodsticajnijih za razvoj lizing industrije u jugoistočnoj Evropi.
Intenzivan razvoj lizinga u Srbiji je započeo upravo donošenjem ovog zakona.

Prema odredbama Zakona o finansijskom lizingu, predmet finansijskog lizinga može biti
pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.) Da bi se jedno lice u smislu Zakona o
finansijskom lizingu smatralo davaocem lizinga, potrebno je kumulativno ispunjenje dva uslova. Prvi
uslov je da je reč o privrednom društvu koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima
države u kojoj je osnovano, a drugi uslov je vezan za minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala,
koji mora iznositi 100.000 EUR. Izmenama Zakona o finansijskjom lizingu od 15.07.2005. godine,
Narodnoj banci Srbije data su značajna ovlašćenja vezana za osnivanje i poslovanje lizing kompanija.
Jedna od najznačajnijih izmena ogleda se u određenju prema kome dobijanje odobrenja Narodne banke
Srbije predstavlja uslov za obavljanje lizing poslova u Srbiji. Kada je reč o primaocu lizinga, primalac
može biti pravno ili fizičko lice. Za godinu dana od usvajanja Zakona o finansijskom lizingu, u Srbiji je
registrovano čak devet lizing kompanija. Broj lizing kompanija se do danas povećao na osamnaest. Lizing
kompanije koje su trenutno prisutne u Srbiji su: Hypo Alpe Adria Leasing doo Beograd, Raiffeisen Leasing
doo Beograd, Uni Credit Leasing doo Beograd, VB Leasing doo Beograd, Intesa Leasing doo Beograd, SLeasing
doo Beograd, ProCredit Leasing doo Beograd, Porshe Leasing doo Beograd, Zastava Istrabenz
Lizing doo Beograd, EFG Leasing AD Beograd, TBI Leasing doo Beograd, NLB Leasing doo Beograd, Lipaks
Leazing doo Beograd, Sogelease Srbija doo Beograd, NBG Leasing doo Beograd, OTP Leasing doo Novi
Sad, Piraeus Leasing doo Beograd i Meridian Leasing doo Beograd. Lizing kompanije koje imaju najveće
tržišno učešće su: Hypo Alpe Adria Leasing, Raifaissen Leasing, NLB Leasing i S-Leasing. Ove četiri lizing
kompanije su prema poslednjim podacima imale tržišno učešće od oko dve trećine. Sve ove lizing
kompanije su članice Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS). Ova asocijacija je osnovana 2004. godine
kao neprofitabilna organizacija, na inicijativu SEED-a, Programa Svetske banke za razvoj malih i srednjih
preduzeća u jugoistočnoj Evropi. Asocijaciju je tada osnovalo devet vodećih lizing kompanija u Srbiji,
sa ciljem i zadatkom da zaštiti krajnje korisnike kroz obezbeđivanje međunarodno usvojenih standarda u
poslovanju lizing kuća. Kasnije su se ovoj asocijaciji pridružile i novoosnovane lizing kompanije. Lizing
kompanije u Srbiji pružaju usluge lizinga opreme i vozila, a neke od njih su nedavno počele da se bave
lizingom nekretnina. Većina njih pruža usluge fizičkim, pravnim licima, preduzetnicima i
poljoprivredncima, a neke od njih su specijalizovane samo za određene grupacije. Kada je reč o
poslovima lizinga vozila i opreme, sve ove kompanije se bave ovim predmetima lizinga, izuzev Porshe
Leasing-a i Zastava Istrabenz Lizinga koje se isključivo bave lizingom vozila. Finansiranje nepokretnosti
odnosno nekretnina putem finansijskog lizinga predviđeno je Izmenama Zakona o finansijskom lizingu
koje je pripremilo Ministarstvo finansija. U skladu sa ovim izmenama, smatra se da ograničenje
finasijskog lizinga samo na pokretne stvari predstavlja kočnicu ne samo daljeg razvoja lizinga u Srbiji i
celog finansijskog tržišta u Srbiji, već i privrede u celini.U našoj zemlji, ova vrsta posla je novijeg datuma,
stoga lizing nepokretnosti nije dovoljno razvijen. U Srbiji, samo tri lizing kompanije obavljaju poslove
lizinga nekretnina. To su: Hypo Alpe Adria Leasing, Uni Credit Leasing i Raiffeisen Leasing. Ove kompanije
nude usluge lizinga nepokretnosti samo pravnim licima.Kada posmatramo period od 2003. do 2008.
godine, postoji rast plasmana kod finansijskog lizinga. Dakle, od donošenja Zakona o finansijskom
lizingu, postoji značajan razvoj tržišta finansijskog lizinga. Glavni razlog tome je bila dugogodišnja
izolacija tokom koje nije bilo moguće uvesti opremu, tako da je postojala velika potreba za obnavljanjem
mašina, mehanizacije i opreme. Banke, koje nisu mogle direktno obavljati poslove finansijskog lizinga,
postaju veoma zainteresovane za osnivanje lizing kompanija. U ovom periodu, broj novozaključenih
ugovora raste geometrijskom progresijom. U prvih šest meseci nakon usvajanja Zakona o finansijskom
lizingu, lizing kompanije su sklopile ugovore o finansiranju nabavke opreme i mehanizacije u vrednosti
od 60 miliona EUR. U periodu od 2008. do 2010. godine, situacija se značajno menja. Od 2008. godine,
finansijsko tržište čitave Evrope suočeno je sa ekonomskom krizom. Ekonomska kriza se odrazila i na
lizing tržište. Zbog pada privrednih aktivnosti, u Srbiji je došlo do naglog pada tražnje za proizvodima koji
se tradicionalno finansiraju na lizing. Nastaju i problemi u servisiranju dospelih obaveza od strane
postojećih korisnika lizinga, a dolazi i do povećanja broja ustupljenih i raskinutih ugovora o finansijskom
lizingu. O posledicama ekonomske krize govori podatak da je 2008. godine vrednost tržišta operativnog i
finansijskog lizinga bila 812 miliona EUR, a 2010. godine je iznosila svega 262 miliona EUR. Najveći pad
zabeležen je kod komercijalnih vozila – 2008. godine je bilo lizing ugovora u vrednosti od 210 miliona
EUR, dok ih je 2010. godine bilo u vrednosti od samo 64 miliona EUR. Nakon 2010. godine situacija
na lizing tržištu stagnira, mada su primećena izvesna poboljšanja. Zabeleženo je da je prvi kvartal 2011.
godine bio pozitivniji u odnosu na prvi kvartal 2010. godine. Smanjeno je kašnjenje plaćanja lizing
naknade. Ono što je značajno za ovaj period je odluka o mogućnosti kupovine nepokretnosti putem
finansijsko lizinga. Ova odluka je doneta 5. maja 2011. godine i ovom odlukom se takođe ukida
minimalni rok od dve godine na koji mora da glasi ugovor o lizingu.Prema podacima iz 2012. godine,
tržište lizinga u Srbiji se svelo na trećinu u odnosu na period pre ekonomske krize, posmatrano po
ukupnoj vrednosti plasiranih ugovora. Prvi kvartal 2012. godine je nešto bolji u odnosu na prvi kvartal
2011. godine. U prvom kvartalu 2012. godine, plasman lizing ugovora je bio na nivou od 47,8 miliona
EUR i nešto više od 2000 ugovora. Prosečna ročnost lizing ugovora iznosi oko 5 godina i sada se njihov
broj smanjuje, jer ističu oni sklopljeni pre krize, a novi plasman nije na odgovarajućem nivou.

Za razliku od evropskih zemalja, koje lizing podržavaju kao značajan metod posticanja investicija,
činjenica je da u Srbiji lizing, kao najefikasniji metod za finansiranje malih i srednjih preduzeća, još uvek
nije dovoljno iskorišćen. Ono što je neophodno jeste dobra edukacija preduzetnika o ovoj opciji
finansiranja, značajnija podrška države i poboljšanje zakonskog okvira koji bi omogućio da ovaj finansijski
proizvod postane što atraktivniji. Značajan pomak je već ostvaren, na osnovu ukidanja obavezne rezerve.
Upravo ovim potezom, pospešuju se direktna ulaganja u opremu ili u vozni park malih i srednjih
preduzeća.

Literatura

  1. http://www.vreme.rs
  2.  Komentar Zakona o finansijskom lizingu, Beograd, 2003, Jelena Perović
  3.  http://www.leasingsrbija.rs
  4. http://www.alcs.org.rs
  5. http://www.b92.net
  6. http://www.capital.ba