Nezaposlenost i posledice nezaposlenosti

Autor: Danijela Buila

Reviziju sproveo: Ivan Stefanović

Februar, 2016

Uvod

Usko povezana sa ekonomskim nejednakostima i ekonomskom krizom je i kriza nezaposlenosti, koja preti da postane trajna. Strukturne promene tržišta rada izazvane globalizacijom, savremenom tehnologijom čiji se razvoj ubrzava do nepredvidljivih razmera, kao i finansijskim i ekonomskim krizama i starenjem stanovništva, imaju za posledicu visoku permanentnu nezaposlenost, sa kojom vlade širom sveta vode tešku borbu, bez izgleda da u dogledno vreme mogu postići vidljive rezultate. Nejednakosti i nezaposlenost su najveći izazovi sa kojima se svet danas susreće. Istraživanje problema nezaposlenosti tek poslednjih nekoliko decenija dobija na svom značaju i  postaje vrlo važno političko pitanje. Takva istraživanja i službene statistike pokazuju da je nezaposlenost poslednjih decenija dosegla mnogo veću visinu nego u bilo kom periodu nakon Drugog svetskog rata. Tokom prošlog veka, stope nezaposlenosti su u velikoj meri varirale, brojni modeli intervencije u pogledu smanjenja stope nezaposlenosti pokazali su da je nezaposlenost teško kontrolisati, a takođe i da se definicija nezaposlenosti ne može sasvim lako i precizno utvrditi.

1.Pojam

 

Različiti autori navode različite definicije samog pojma nezaposlenosti, ali prvenstveno, ona nam govori da je neko „ bez posla“, „bez plaćenog posla“ ili „ bez posla u okviru priznate profesije“. [1] Aktivno stanovništvo (radnu snagu)  jedne zemlje čine sva zaposlena i nezaposlena lica od 15 do 64 godine zivota. Taj pojam se odnosi na stanovništvo sa prebivalištem u zemlji ali ne i na i radnike koji su zaposleni na teritoriji ali na njoj ne žive. Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika. Nezaposleno stanovništvo čine lica koja su raspoloživa za rad  ili traže zaposlenje, bez obzira na to da li primaju dohodak ili ne. Administrativna stopa nezaposlenosti dobija se kada se popišu nezaposlena lica prijavljena u državnim službama za zapošljavanje. Brojke uzete iz anketa koje se redovno vode na reprezentativnim uzorcima stanovništva omogućavaju da se izračuna usklađena stopa nezaposlenosti.[2]

Stopa nezaposlenosti je izuzetno važan indikator stanja u kojem se društvo nalazi.  Može se govoriti o čitavom nizu uzroka koji generišu visoku nezaposlenost, odnosno,strukturalni poremećaj na tržištu rada između ponude radne snage i potražnje za radnom snagom.Takođe, nezaposlenost proizodi čitav niz negativnih, ne samo ekonomskih, nego i socijalnih, socijalno-psiholoških, demografskih posledica.

Podnošljiva stopa nezaposlenosti je ona koja se kreće između hipotetičkog nultog procenta i 5%. To znači da većina radno sposobnog stanovništva ima posao kojim obezbeđuje bar minimalne uslove za svoju egzistenciju, ukoliko ostaje bez posla lako nalazi novi posao, po društvo ne postoji opasnost od nemira i protesta, a ekonomski sistem je efikasan u eksploatisanju radne snage samim time što uspeva da uključi većinu radno sposobnog stanovništva bez obzira na kvalifikacije koje ono poseduje.

Stopa nezaposlenosti koja se nalazi na nivou između 5% i 10% je alarmatna. Ovako visoka nezaposlenost već ukazuje na poremećaj u odnosu ponude i potražnje za radnom snagom na tržištu rada, na pad privredne aktivnosti, usporen proces stvaranja novih radnih mesta, nekonkurentnost privrede itd.

Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad 15%, i posebno iznad 20% već je ozbiljno raslojeno društvo i socijalno podeljeno, u kojem preovladava osećaj socijalne nepravde, a velik broj ljudi već nema skoro nikakve šanse da ostvari svoje pravo na rad,  drugim rečima da obezbedi uslove sopstvenog opstanka. Jasno je da postoji par privredne aktivnosti I da je vođena pogrešna ekonomska politika. Ovako visoka stopa nezaposlenosti lako može da uslovi talas socijalnih nemira i protesta, zatim emigracione talase, rast kriminala, suicida, čak i probleme u oblasti fizičkog i mentalnog zdravlja socijalno ugroženih kategorija stanovništva.

Statistički podaci koje objavljuje Svetska banka, ili pak državne vlade uglavnom ne predstavljaju  vernu sliku stvarnosti. Odnosno, stopa nezaposlenosti je u stvarnosti često veća  bar za nekoliko procenata od onih koje se navode.

2.Uzroci i vrste nezaposlenosti

Veoma je važno otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiču na njen obim i strukturu. Njihovim otkrivanjem može se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti se radi, te se mogu preduzeti odgovarajuće mere za njeno rešavanje. Uzroci nastajanja nezaposlenosti su veoma kompleksni i najčešće su posledica niske produktivnosti, prenaseljenosti, niskog nivoa obrazovanja, nerazvijenosti infrastrukture, nerazvijenosti i nesavršenosti tržišta. Jedan od najznačajnijih uzroka nezaposlenosti jeste nemobilnost radne snage. Tehnološki progres je dugo važio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je označavao zamenu živog rada minulim. Međutim, mašine nisu postale zamena radne snage, već na indirektan način stvaraju više posla i više radnih mesta, što se može videti na primeru zemalja na višem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od nerazvijenih zemalja. Još jedna od bitnih poteškoća pri zapošljavanju mladih je i to što se kao uslov traži radno iskustvo.

Nezaposlenost, prema rečima velikog broja ekonomista možemo podeliti na:

1.Frikcionu nezaposlenost– prisutna je u svakoj privredi a odnosi se na onaj deo ukupne nezaposlenosti koji je uzrokovan promenom posla, traženjem posla nakon diplomiranja, pauza tokom bolesti. Radi se o napuštanju postojećeg posla zbog promene mesta stanovanja, zbog traženja bolje plaćenog ili zanimljivijeg posla I slično. Budući da tržište rada trenutno ne obezbeđuje spajanje ponude rada I tražnje za radom, u privredi uvek postoji frikciona nezaposlenost i smatra se kratkoročnim fenomenom.

2.Strukturalnu nezaposlenost– koja je trajnijeg karaktera, a do nje dolazi zbog velikih promena u privredi, a ne samo u okolnostima koje utiču na pojedince. Ova nezaposlenost je dugoročan fenomen jer radnici koji ostaju bez posla posao moraju da potraže u drugim granama, što zahteva prekvalifikaciju ili selidbu a to nije moguće uraditi za kratko vreme.

3.Ciklična nezaposlenost– posledica je smanjenja agregatne tražnje I nivoa privredne aktivnosti u recesionoj ili depresionoj fazi ciklusa. Smanjenje agregatne potrošnje uzrokuje pod agregatne proizvodnje, a budući da je tražnja za radnom snagom izvedena iz tražnje gotovih proizvoda dolazi do smanjenja tražnje za radnom snagom I povećanja nezaposlenosti. Budući da se zarade I cene sporo prilagođavaju, povratak privrede u stanju je pune zaposlenosti je veoma otežan. Postoje ljudi koji bi radili I za postojeću nižu zaradu, ali ne mogu da nađu posao. Na duži rok, kada dođe do prilagođavanja zarada I cena na niže, stvoriće se preduslovi za povećanje agregatne tražnje do nivoa pune zaposlenosti

3.Posledice nezaposlenosti

 

Postoje različite tvrdnje efekata nezaposlenosti na društvo. Smatra se da su svi ti efekti za društvo, a prvenstveno za pojedinca, negativni. Adrian Sinfield tvrdi da uticaj nezaposlenosti devalvira ili urušava standard, odnosno sam kvalitet života u društvu. U skladu sa gore navedenim posledice tj.efekte nezaposlenosti možemo grupisati na sledeći način:

1.Finansijske posledice nezaposlenost – Svakako da je najznačajnija i najvidljivija posledica gubitka posla gubitak prihoda. Nezaposlenost prvenstveno utiče na pojedinca i članove njegove porodice jer im ugrožava egzistenciju, narušava normalan život i smanjuje razvojne mogućnosti. Sa druge strane visok nivo nezaposlenosti može da ugrozi snagu jedne društvene zajednice, životni standard ljudi i društvene veze unutar te zajednice.

2.Socijalni i ekonomski problem –visoka nezaposlenost je generator socijalnog nezadovoljstva. Što je stopa nezaposlenosti viša, to je veća verovatnoća socijalnih nemira i protesta, porasta svih oblika nasilja, kao i kriminalizacije društva, zatim suicida, intenzifikacije emigracionih talasa itd.

3.Emocionalne i psihološke posledice nezaposlenosti – nezaposlenost je jedan od uzroka stresa, anksioznosti, depresije, nervoze, sniženog samopouzdanja i osećanja beznađa.

4.Uticaj nezaposlenosti na zdravlje– osobe koje su dugo nezaposlenene, koje su konstantno pod stresom mogu ozbiljno narušiti svoje zdrvalje

5.Mladi i posledice nezaposlenosti- iako većina istraživanja pokazuju da su negativne psihološke posledice i promene usled nezaposlenosti prisutnije kod onih koji pripadaju kategoriji srednje dobi, nego kod ljudi koji pripadaju kategoriji mladih, njihov uticaj ne ogroman I na ovu grupu ljudi. Mladi koji nisu zaposleni ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece

6.Rod i posledice nezaposlenosti– ranije su žene bile diskriminisane prilikom zapošljavnja međutim u današnje vreme sve je više zaposlenih žena. Tradicionalna shvatanja da su žene domaćice i majke sve se više odbacuju, a ženama sve češće pripadaju visoke poslovne funkcije.

4.Nezaposlenost u Srbiji i zemljama Evrope

 

Kad je reč o nezaposlenosti, svaka zemlja i region su slučaj za sebe. No, nezavisno od toga, svetska finansijska kriza iz 2008. godine reflektovala se na ekonomska kretanja u svim delovima sveta, i  uslovila je rast  stope nezaposlenosti na globalnom nivou nakon 2007. godine, kao i druge promene na globalnom tržištu rada koje se tiču strukture nezaposlenih i dužine trajanja nezaposlenosti.

Kada je reč o Srbiji najkritičniji je bio tranzicioni  periodu  2003-2006  god. kada je  zabeležen  proces opadanja  broja zaposlenih tokom procesa restukturiranja I privatizacije. Nezaposlenost je iznosila čak 28,2% što predstavlja izuzetno visoku stopu nezaposlenosti. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost: čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana. To znači da u Srbiji nije u pitanju ciklična, već strukturna nezaposlenost, kod koje su šanse za ponovno zapošljavanje sve manje. Posebno su pogođeni mladi ljudi, koji u većini slučajeva godinama ne uspevaju da se uključe na tržište rada.

Tokom prethodnog dela godine ključni indikatori privrede Srbije su poboljšani, privreda je izašla iz recesije, fiskalni I spoljni deficit su značajno smanjni, stanje na tržištu rada je poboljšano u uslovima niske I stabilne inflacije. Očekuje se nastavak pozitivnih kretanja u industriji I građevinarstvu što bi trebalo da ubrza rast bruto domaćeg proizvoda I smanji nezaposlenost.

Prema zvaničnim statističkim podacima, stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu 2015.godine u odnosu na prethodni kvartal snižena na 17.9% što je posledica pre svega sezonskog faktora. Istovremeno je zabeleženo smanjenje neformalne zaposlenosti sa 20.5% u drugom kvartalu 2014.god. na 18.5% u drugom kvartalu 2015.god. U drugom kvartalu 2015.god. povećane su stopa aktivnosti I stopa zaposlenosti u odnosu na isti period prethodne godine.

Tabela br.1: Kretanje stope nezaposlenosti u Srbiji

godina 2014 2015
kvartal Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4
% nezaposlenosti 21.3 20.9 18.1 17.3 19.2 17.9 16.7

Na osnovu ankete o radnoj snazi dobijeni su podaci o nezaposlenosti za treći kvartal tekuće godine koji su ohrabrujući. Naime, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupna nezaposlenost iznosila 16,7% I to 15,8% za muško I 17,9% za žensko stanovništvo. Stopa nezaposlenosti u Beogradskom region je iznosila 18,7%, u regionu Vojvodine 15,5%,  u region Šumadije I Zapadne Srbije 15,0% a u region Južne I Istočne Srbije 18,4%. U odnosu na drugi kvartal 2015.god. došlo je do rasta stope aktivnosti za 0,5% I pada nezaposlenosti za 1,2%.

Najgora posledica recesije za Evropu je nezaposlenost koja u pojedinim državama preti da postane trajna. Čak u 19 zemalja Evropske unije nezaposlenost je smanjena, dok su u Srbiji ti procenti i dalje zanemarljiva. Stopa nezaposlenosti EU je 9.7% i u padu je od 2013 kada je iznosila 10.3.  Od članica Evopske unije rast nezaposlenosti je zabeležen u Grčkoj koja se nalazi u dužničkoj krizi i primenjuje opšte mere štednje. Pored Grčke rast nezaposlenosti je zabeležen i u Španiji, Bugarskoj, a slede Kipar, Slovenija, Španija, Litvanija i Letonija. Sa druge strane, najmanju nezaposlenost imaju Holandija, Austrija i Luksemburg.

Tabela br.2: Stope nezaposlenosti u zemljama EU

Rang Zemlja Stopa nezaposlenosti u % Broj nezaposlenih u 000
EU-28 9,7 23 504
1. Grčka 25,4 1 206
2. Španija 22,7 5 191
3. Hrvatska 17,5 335
4. Kipar 15,6 68
5. Portugalija 13 668
6. Italija 12,4 3 161
7. Slovačka 12,1 333
8. Francuska 10,5 3 092
9. Bugarska 10,5 342
10. Letonija 9,7 96
11. Irska 9,7 208
12. Finska 9,4 253
13. Slovenija 9,3 95
14. Litvanija 8,9 131
15. Belgija 8,5 425
16. Poljska 7,9 1 363
17. Švedska 7,7 405
18. Mađarska 7,3 331
19. Holandija 7 625
20. Rumunija 6,9 628
21. Danska 6,3 186
22. Estonija 6,1 41
23. Ceška 5,9 315
24. Malta 5,7 11
25. Luksemburg 5,7 15
26. Austrija 5,7 251
27. Velika Britanija 5,4 405
28. Nemačka 4,7 1 981

Ako posmatramo zemlje Zapadnog Balkana sitacija je alarmantna. Prosečna stopa nezaposlenosti iznosi čak 26,8%. Najviša stopa nezaposlenosti je u BiH a najniža u Crnoj Gori. Nezaposlenost je ključni problem za sve zemlje Balkana. Došlo je do enormnog rasta nezaposlenosti nakon raspada bivše Jugoslavije i neuspešnog procesa privatizacije u skoro svim zemljama u regionu. Nakon poslednje ekonomske krize 2008. godine, procenat nezaposlenih u regionu je znatno porastao i ne vidi se kraj tom problemu. Ako se nastavi ova ekonomska stagnacija, država uskoro neće moći isplaćivati ni penzije, jer mladi ljudi nisu aktivni na tržištu rada i ne mogu do posla.

Zaključak

 

Visoka nezaposlenost radne snage u Srbiji uslovljena je njenim niskim stepenom ekonomskog razvoja i procesima ekonomskih reformi koje ona sprovodi zadnjih godina. Kao takva čini da radna snaga bude nedovoljno iskorišćen potencijal i izaziva brojne   socijalne   probleme   u   drustvu.   Takva   nezaposlenost   neodrživa   je   iz ekonomskih i socijalnih razloga kao i zbog evrointegracijskih procesa u koje je Srbija ušla. Ma koliko ovaj problem pokušavao da se ignoriše, a pažnja preusmeri na surogat teme, visoka nezaposlenost ukazuje na duboki poremećaj u društvu i ostaje  pretnja društvu. Povećane zaposlenosti treba da bude u samom vrhu razvojnih prioriteta Srbije. Jedan od načina da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši jeste podsticanje razvojapreduzetnistva jer je pokretanje porodičnim, malih i srednjih preduzeća postao trend u celoj Evropi. Međutim   da  bi  se   do toga došlo  potrebno  je   prethodno  stvoriti odgovarajuci privredni ambijent kombinacijom raznik ekonomskih I socijalnih politika i zakonsku regulativu uskladiti sa međunarodnim standardima i time dati podsticaj  stranim investitorima. Komparativna vrednost koju Srbija već poseduje I kojom se mogu privući domaći I strain investitori je relativno niska cena radne snage I ona predstavlja šansu za budućnost.

Primeri dobre prakse iz EU i regiona bi trebalo da budu podstrek svim organizacijama, organizacijama za mlade i svim ostalim akterima koji se bore protiv nezaposlenosti da više zagovaraju i utiču na Vladu Srbije da odvoji više sredstava, kreira širok set mera i konačno napravi jasne iskorake u rešavanju ovog problema i pitanje zapošljavanja proglasi svojim prvim prioritetom.

Literatura:

[1] Entoni Gidens: Sociologija, Beograd: Ekonomski Fakultet univerziteta u Bogradu, 2007, str. 412-413

[2] http://documents.tips/documents/seminarski-rad-iz-ekonomije-nezaposlenost-u-srbiji.html

[3] Kosta Josifidis: Makroekonmija, Novi Sad: Futura publikacije 2012, str 224.

[4] M. Haralanbos i M. Holborn: Sociologija teme i perspektive, Zagreb: Golden marketing, 2002, str  749.

[5] Entoni Gidens: Sociologija, Beograd: Ekonomski Fakultet univerziteta u Bogradu, 2007, str. 413

[6]http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/2015%20novembar/tekuca%20makroekonomska%20kretanja.pdf

[7] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

[8] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

[9]  http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=35520