[av_heading heading=’Organizovani kriminal’ tag=’h3′ style=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ padding=’10’ color=” custom_font=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Priredila: Vladana Kostić
Autor: Saša Stanković
Generacija 2015/2016
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Sadržaj:
2 Istorijski aspekt razvoja organizovanog kriminaliteta. III
3 Pojam organizovanog kriminaliteta. III
3.1 Pojam organizovanog kriminaliteta u domaćoj literaturi III
4 Delatnosti organizovanog kriminaliteta. III
4.6 Ostale delatnosti organizovanog kriminaliteta. III
5 Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji III
5.1 Služba za borbu protiv organizovanog kriminala. III
Organizovani kriminalitet je veoma stara pojava. On postoji u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju povećanja. U vezi s tim, zemlje u kojima je najizraženiji svakodnevno se suočavaju sa potrebom sprečavanja i suzbijanja. Predmet je razmatranja kriminologa, kao i stručnjaka u raznim naučnim disciplinama. Prisutan je i ima veliki uticaj na gotovo sve oblike društvenog i javnog života. Osim toga, organizovani kriminalitet, kao društveno-negativna pojava, ima izuzetnu sposobnost da koristi povoljne uslove za svoje infiltriranje u legalne društvene strukture i da se večito prilagođava konkretnoj društveno-političkoj i ekonomskoj situaciji ne samo unutar jedne zemlje nego i na međunarodnom planu. Činjenica da se organizovani kriminalitet ne ispoljava u svim zemljama u istom obliku verovatno je doprinela tome da još nema jedinstvene i opšteprihvaćene definicije pojma organizovanog kriminaliteta, ni u politikološkoj, ni u kriminološkoj, ni u krivičnopravnoj literaturi.
Umesto toga, postoje mnoge definicije, slične i različite, što ukazuje na neusaglašenost stavova o tome šta sve obuhvata sadržaj pojma organizovanog kriminaliteta. Osnovni problem odnosi se na preciznost sadržaja termina organizovani, koji može imati više značenja. U tom smislu, često se pod isti pojam svrstava i organizovana kriminalna grupa, organizovano kriminalno udruženje ili organizacija, pa sve do tipa klasične mafije.
Rezultati brojnih teorijskih istraživanja ukazuju nam na osnovni problem koji se javlja u definisanju pojma organizovanog kriminaliteta, s obzirom na to da neki autori smatraju da svi oblici grupnog kriminalnog delovanja ne predstavljaju i organizovani kriminalitet. Pobornici ovog mišljenja ističu da je za postojanje organizovanog kriminaliteta, pored elemenata koji karakterišu organizovano kriminalno delovanje, nužan još jedan element – veza kriminalne organizacije sa državom i njenim organima. Analizom sadržaja kriminološke i krivičnopravne naučne i stručne literature koja je bila dostupna, može se zaključiti da ne postoje identični stavovi među autorima o nužnosti postojanja veze kriminalne organizacije sa državom i njenim autorima, kao bitnog elementa organizovanog kriminaliteta, mada većina autora smatra da organizovani kriminalitet ukljuluje vezanost za delovanje u okviru javnih institucija i povezanost sa organima vlasti.
2 Istorijski aspekt razvoja organizovanog kriminaliteta
Kroz istoriju, definicija organizovanog kriminaliteta se menjala, ali je njena suština ostala ista, da je to aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija čiji je cilj protivzakonito obavljanje poslova, tj. vršenje krivičnih dela radi sticanja profita ili prevlasti u odredjenim oblastima društvenog zivota.
Izraz organizovani kriminalitet prvi put se pominje u Engleskoj početkom XVIII veka, kada je delatnost jedne bande kradljivaca nazvana upravo tim imenom. Pojava organizovanog kriminaliteta uočava se na tlu Evrope, najpre u Italiji krajem XIX veka, u organizacionim oblicima mafije.
Kada se govori o istoriji organizovane kriminalne delatnosti uopšte, onda je nesumnjivo reč o mafiji, koja čini terminološki sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja. Kada je reč o značenju pojma mafija, postoje različita mišljenja. Navodi se da je mafija prvo bio naziv za tajno razbojničko udruženje na ostrvu Siciliji 1860. godine, da bi kasnije ovaj termin bio korišćen za označavanje svake opasne, kriminalno organizovane grupe. Međutim, u etimološkom rečniku italijanskog jezika ističe se da je ova reč nastala ranih šezdesetih godina XIX veka i da je označavala nesto šarmantno, milo, drago i tome slišno. Stanje bezakonja u tom periodu navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom.
Pocetkom XX veka mafija je proširila svoju delatnost i u SAD, kao tajna organizacija kriminalaca, formirana medju italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika, organizovanje kocke i prostitucije.
Medju najpoznatijim tradicionalnim mafijaškim organizacijama danas su italijanska Koza Nostra (Cosa Nostra), Ndrangeta (Ndrangheta), Kamora (Camorra), Sakra korona unita (Nuova Sacra Corona Unita), kineske trijade, japanske jakuze, kolumbijska narkomafija, ruska i albanska mafija.
3 Pojam organizovanog kriminaliteta
Organizovani kriminal, organizovani kriminalitet i kriminalne organizacije su termini koji predstavljaju transnacionalno, nacionalno ili lokalno grupisanje visoko centralizovanih organizacija koje vode kriminalci sa namerom bavljenja ilegalnim aktivnostima, najčešće radi ostvarivanja profita. Određene kriminalne organizacije, kao što su terorističke organizacije, politički su motivisane. Ostale organizacije, među kojima su države, vojske, policijske snage, kao i korporacije, ponekad mogu koristiti metode organizovanog kriminala radi postizanja svojih ciljeva, ali se njihove snage zasnivaju na njihovom statusu formalnih socijalnih institucija. Postoji tendencija odvajanja organizovanog kriminala od ostalih formi zločina, kao što su kriminal belog okovratnika, finansijski zločini, politički zločini, ratni zločini, državni zločini i izdaja, međutim, ovo razdvajanje nije uvek očegledno, i o njemu se još uvek vode rasprave. Na primer, u propalim državama koje ne mogu više vršiti osnovne funkcije, kao što su obrazovanje, bezbednost ili vladavina, uglavnom zbog nasilja ili ekstremnog siromaštva, organizovani kriminal, vladavina i rat često dopunjuju jedno drugo. Izraz parlamentarna mafiokratija je korišćen za opisivanje demokratskih zemalja čije su političke, socijalne i ekonomske institucije pod kontrolom par porodica ili poslovnih oligarha. U Sjedinjenim Američkim Državama, Akt za kontrolu organizovanog kriminala (1970) definiše organizovani kriminal kao “Grozne aktivnosti visoko organizovanog, disciplinovanog društva…” Kriminalna aktivnost kao strukturalna grupa se naziva reket, i takav vid zločina se često povezuje sa radom mafije. U Velikoj Britaniji, policija procenjuje da se organizovanim kriminalom bavi do 38.000 ljudi okupljeni u oko 6.000 različitih grupa. Pored toga, zbog sve većeg nasilja tokom Rata protiv narko-kartela u Meksiku, meksički narko-karteli se smatraju “najvećom pretnjom od organizovanog kriminala za Sjedinjene Američke Države” prema izveštaju Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država.
3.1 Pojam organizovanog kriminaliteta u domaćoj literaturi
Shvatanja domaćih eminentnih kriminologa i kriminalista, bez obzira na to da li su izneta neposredno ili na osnovu analiza i prihvatanja shvatanja pojedinih stranih autora, uglavnom ukazuju da je, uz sve teškoće u pogledu definisanja organizovanog kriminaliteta, za njegovo manifestovanje nužna veza sa državom i njenim organima, odnosno stvaranje određenog uticaja u političkim i privrednim strukturama. U kojoj meri je organizovani kriminalitet uspešan u toj sprezi, u kom intenzitetu i u kojim strukturama će ostvariti uticaj, zavisi od sposobnosti njegovih kadrova i uspešnosti korišćenja povoljnih uslova koji su prisutni u društveno-političkim i ekonomskim odnosima zemlje, sa jedne, i odlučnosti i efikasnosti države i njenih organa da mu se suprotstave, sa druge strane. Kada su u pitanju naši autori, među njima postoji jedna grupa koji eksplicitno dovode u vezu države sa organizovanim kriminalitetom.
Đorđe Ignjatović organizovani kriminalitet definiše kao vrstu imovinskog kriminaliteta, koji karakteriše postojanje kriminalne organizacije koja obavlja kontinuiranu privrednu delatnost koristeći pri tom nasilje i korupciju nosilaca vlasti. Ovaj autor zastupa mišljenje da postoji šira i uža definicija organizovanog kriminaliteta. O organizovanom kriminalitetu u širem smislu može se govoriti uvek kada određene kriminalne delatnosti obavlja grupa ljudi. U užem smislu, organizovani kriminalitet pored postojanja grupe kriminalaca, podrazumeva još neke uslove i to: postojanje (čvršće ili elastičnije) kriminalne organizacije sa jasnom podelom posla između članova, organizovanje kontinuirane privredne (legalne i nelegalne) delatnosti usmerene na sticanje profita, upotreba (ili pretnja) nasilja kao sredstva za postizanje ciljeva, kontakte sa policijom, pravosuđem i izvršnom vlašću zasnovane na njihovom korumpiranju, radi obezbeđenja političkog imuniteta od krivičnog gonjenja.
Mićo Bošković zaključuje da sadržaj pojma organizovanog kriminaliteta obuhvata organizovano kriminalno delovanje sa ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi i ostvarivanja profita, ali isto tako pod ovim pojmom podrazumeva i one oblike organizovanog kriminalnog delovanja gde je kriminalna organizacija uspela da uspostavi određene veze sa državom i njenim organima. Upravo uspostavljena kriminalna veza sa državom i njenim organima daje posebno kvalitetan sadržaj takvoj kriminalnoj organizaciji, jer takva veza organizovanom kriminalitetu omogućava bolju zaštitu ilegalne i vršenje legalne delatnosti, određene koncesije, ostvarivanje značajnog profita, što stvara uslove da pojedini njegovi šefovi ispolje interesovanje i nastoje da uđu u neke strukture političke vlasti.
Vladimir Vodinelić dovodi u vezu organizovani kriminalitet sa pojedinim državnim organima, privrednim i finansijskim strukturama većeg značaja i jačeg uticaja u poslovnom svetu.
Zorica Mršević ističe da organizovani kriminalitet predstavlja posebnu vrstu poslovnog preduzeća koje ima korene u političko-ekonomskim uslovima društva i koje u domenu kriminala unosi faktore liderstva, grupne discipline, poslušnosti, saradnje i planiranja, radi ostvarivanja profita, što je jedan od uslova efikasnosti u političkom, ekonomskom i uopšte društvenom životu. Takođe, navodi da organizovani kriminalitet ne može da nastavi svoje aktivnosti bez makar i pasivnog dopuštanja svojih operacija od strane organa pravne prisile.
Pojedini naši autori ne navode izričito vezu države sa organizovanim kriminalitetom, ali se to može posredno zaključiti iz analize njihovih tekstova.
Vladan Vasiljević u određivanju sadržaja pojma organizovanog kriminaliteta polazi od zajedničkih elemenata one grupe kažnjivih radnji koje ukazuju na njihovu organizovanost kao bitno obeležje i koje se susreću kod svih oblika organizovanog kriminaliteta, a ti elementi su: trajnije udruživanje većeg broja lica; cilj udruživanja te vrste je slojevitost organizacije (rukovođenje, planiranje, obezbeđenje poslova, izvršenje planirane delatnosti), podmirivanje potrebe građana ili širih i užih grupa, uključujući tu i državu, suprotno važećim propisima (odnos legalizovanih i protivzakonitih delatnosti), sredstva i postupci u vršenju zabranjene delatnosti.
4 Delatnosti organizovanog kriminaliteta
S obzirom na to da ne postoji opšteprihvaćena definicija organizovanog kriminaliteta, kao i to da postoje značajne razlike u pogledu bitnih karakteristika ove pojave, logično je da nema ni jedinstvenih shvatanja u kojim oblicima se on ispoljava. Organizovani kriminalitet se ispoljava u različitim formama i u različitom obimu i intenzitetu u mnogim oblastima privredne, vanprivredne i druge društvene delatnosti. Delatnosti organizovanog kriminala se razlikuju od zemlje do zemlje, pri čemu razlike postoje naročito između SAD i Evrope. Sekretarijat UN, u pripremi dokumentacije za Peti kongres UN, po pitanju prevencije kriminala i tretmana prestupnika u Ženevi 1975. godine, identifikovao je 18 kategorija transnacionalnog kriminala i to: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija i mito javnih zvaničnika, infiltracija u legalne poslove, izazivanje lažnog bankrota, prevare u vezi sa osiguranjem, kompjuterski kriminal, krađa intelektualne svojine, nelegalna trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, otmica aviona, morska piraterija, otmice na zemlji, trgovina belim robljem, trgovina ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, ekološki kriminal i drugi prekršaji učinjeni od grupa organizovanog kriminala. Američka predsednička komisija za primenu zakona i administraciju pravosuđa iz 1968. godine smatra da se delatnosti organizovanog kriminaliteta mogu podeliti na: ilegalne, tj. zadovoljavanje potreba (kockanje, lihvarenje, narkotici i druga dobra i usluge) i aktivnosti u oblasti privrednog poslovanja i zapošljavanja (infiltriranje u legitimni biznis i reketiranje).
Imajući u vidu navedena shvatanja kao i međunarodna dokumenta, možemo reći da u delatnosti organizovanog kriminaliteta spadaju: trgovina narkoticima, korupcija, pranje novca, trgovina ljudima, reket i ostali vidovi kriminaliteta.
Ilegalni promet i trgovina opojnim drogama, svakako je jedna od najprisutnijih delatnosti organizovanog kriminaliteta, koja nosiocima tih nezakonitih delatnosti donosi izuzetno velike zarade. Stoga se na globalnom planu ne može proceniti vrednost trgovine drogom koja se, po nekim procenama, kreće odmah iza globalne trgovine naftom. Dakle, radi se o veoma starom, ali uvek aktuelnom problemu kojem je međunarodna zajednica u kontinuitetu posvećivala veliku pažnju, pa je, s tim u vezi, održala niz konferencija i drugih međunarodnih skupova i usvojila veliki broj dokumenata u ovoj oblasti, kao što su:
- Međunarodna opijumska komisija kojom prilikom su donete određene rezolucije, što su bili akti od međunarodnog značaja u ovoj oblasti (1909.)
- Prva međunarodna konvencija o opijumu (1912.)
- Druga međunarodna konvencija, održana u Hagu (1914.)
- Treća međunarodna konvencija u Ženevi, na kojoj je definisan nacrt Konvencije o kontroli proizvodnje i prometa psihoaktivnih droga. Definitivan tekst ove konvencije usvojen je 1925. godine u Ženevi, a stupila je na snagu 1931. godine (1924.)
- Konvencija o zabrani ilegalne trgovine drogama (1936.)
- Ankarska međunarodna konvencija o proizvodnji opijuma (1947.)
- Konvencija UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci (1988.)
Profiti međunarodnog organizovanog kriminaliteta od narkotika su kolosalni. Samo u SAD 1984. godine, profit je prelazio četrdeset milijardi dolara, dok je u Kanadi, 1982. godine, iznosio devet milijardi četiri stotine miliona dolara.
Danas je droga postala jedan od najprofitabilnijih proizvoda u strukturi organizovanog kriminala, što potvrđuju i izveštaji mnogobrojnih međunarodnih foruma.
4.2 Korupcija
Korupcija je društveno negativna pojava koja predstavlja najteži oblik privrednog kriminaliteta. Karakterišu je: prikrivenost, promenljivost, mnoštvo pojavnih oblika, široka rasprostranjenost i internacionalizacija, teško dokazivanje u krivično procesnom smislu, koristoljubivost, perfidnost (lukavstvo) učinilaca, specifičan objekat koji ugrožava korupcija, kao što su zakonito funkcionisanje državnih i privrednih institucija i službi. Korupcija je jedna od najvažnijih karakteristika organizovanog kriminaliteta koja je direktno povezana sa organima vlasti. S tim u vezi, njeni nosioci su službena lica na raznim funkcijama, u državnim organima, javnim službama i drugim javnim institucijama i ustanovama, koje rešavaju o određenim obavezama i odgovornostima građana i pravnih lica (izdavanje rešenja, diploma, uverenja, svedočanstava, dozvola, rešenja, regulisanje vojne obaveze i sl.) Budući da se u svojim aktivnostima i delovanjima uvek nalazi na drugoj strani zakona, organizovani kriminalitet teži legalizaciji nezakonitih poslova. Ova težnja se ogleda u stvaranju aktivne veze sa ljudima iz najvišeg vrha državnog aparata ili povezanosti sa najuticajnijim političkim partijama i strankama. Za ostvarivanje ovih veza, korupcija predstavlja najpogodniji način kojim se postiže neutralizacija dejstva zakona, odnosno neutralizacija onih koji su nadležni da sprovode zakone. Dakle, organizovani kriminalitet metodom korupcije “drži u šaci”, državne službenike, određene službenike policije, sudije, pa čak i novinare, da ne bi javno iznosili vesti o njihovim “prljavim” poslovima.
Pranje novca je kroz istoriju odražavalo konkretne društveno-ekonomske prilike i obavljalo se u svim zemljama sveta, a do internacionalizacije ove kriminalne aktivnosti doveli su tehnička dostignuća, te procesi globalizacije i internacionalizacije finansijsko-tržišnog sistema. Ono u osnovi predstavlja legalizaciju kapitala stečenog kriminalnom delatnošću, a čine ga finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tržištu. Pranje novca se sastoji u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu međubankarskih transakcija. Poslednjih godina se značajno izražava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope, te u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu. Termin pranje novca nastao je u SAD, i to u vreme zabrane točenja alkohola, tzv. prohibicija, dvadesetih godina prošlog veka. U tom vremenu, kriminalne organizacije pristupaju ilegalnoj proizvodnji i krijumčarenju alkoholnih pića i tom delatnošću ostvaruju ogromnu dobit. Pranje novca je proces kojim se novac stečen kriminalnom delatnošću legalizuje, čime se stiče mogućnost da se taj novac koristi kroz legalne tokove u okviru proizvodnje, trgovine platnog prometa i sl. Kao prateća pojava kriminalne delatnosti, prisutno je u zemljama širom sveta, vrši se na različite načine i ispoljava kroz različite forme
4.4 Trgovina ljudima
Trgovina ljudima je noviji pojam koji se odnosi na pojavu koja ima dugu istoriju, poznatu pod nazivom trgovina belim robljem. To je unosna delatnost organizovanog kriminaliteta koja obezbeđuje veliku dobit. Kada se govori o trgovini ljudima, odnosno ljudskim bićima, u svakom slučaju je reč o ženama, deci i bebama, kao i o trgovini ljudskim organima. Međutim, u širem smislu obuhvata i muškarce, koji takođe mogu biti učesnici migracije, ali isto tako i objekt krijumčarenja, tj. prebacivanja preko granice uz njihov pristanak, ali uz odgovarajuću naknadu. Dakle, u pitanju su usluge jedne strane i plaćanje istih usluga od druge strane, tj. lica koja će prelaskom granice postati ilegalni migranti, što kao vršenje trgovinskih usluga (ilegalnih) u krajnjem slučaju predstavlja vid trgovine. Trgovci ljudima shvataju svoj posao vrlo ozbiljno i profesionalno i često koriste ekstremno nasilje da održe red. Žene do kojih se na taj način dolazi tretiraju se kao trgovačka roba, ili artikal, mnogo više nego što je to bilo izraženo u tradicionalnoj trgovini robovima. Mreže kriminalnih grupa regrutuju i transportuju devojke iz jedne zemlje i prodaju ih lokalnim bordelima i krugovima prostitucije u drugoj zemlji, pa se tako žrtve mogu prodati različitim bordelima ili bandama u različitim gradovima ili zemljama ili ostati unutar jednog kruga i biti premeštene na novo tržište.
Reket je delatnost organizovanog kriminaliteta koja spada u domen nasilničkog kriminaliteta, jer omogućava prihod kriminalnoj organizaciji uz upotrebu sile ili ozbiljne pretnje. Ova delatnost se sastoji u tome što kriminalna organizacija nudi “usluge zaštite”. određenom licu i određuje mu sumu novca koju mora da plati za navodno učinjene usluge, koje su propraćene ozbiljnom pretnjom, a nekada i silom, ukoliko takvo lice odbije ili namerava da odbije ponuđene usluge kriminalne organizacije. Kada se odbije takva zaštita, kriminalna organizacija pristupa realizaciji svoje pretnje uz primenu sile i drugih brutalnih metoda. Metode su veoma drastične i kreću se od oštećenja do uništenja imovine, raznih vidova maltretiranja i napada, ranjavanja, pa čak i ubijanja takvog lica ili nekoga od članova porodice.
Reket se može smatrati “opštim tipom”, najraširenijom (a kada se posmatra kriminalna karijera pojedinačnog “organizovanog kriminalca”) i početnom delatnošću ove vrste kriminaliteta. To znači da se “sistematska praksa iznuđivanja zastrašivanjem, pri čemu se obično preti napadom na ličnost ili uništenjem imovine”, kako se u literaturi reket najčešće definiše, provlači kroz većinu njihovih aktivnosti. Upravo zbog te crte, mnogi autori navode kao bitnu osobinu organizovanog kriminaliteta taj “otimački” ili “grabežni” element koji najbolje dolazi do izražaja upravo kod reketa. Pored toga, on je pristupačan i početnicima jer ne traži posedovanje posebnih sredstava izvršenja niti posebnu obuku. Zato su mnogi poznati “bosovi” kriminalnog podzemlja počeli kao reketaši u svojoj sredini, sa jednim pištoljem i naoružani drskošću.
4.6 Ostale delatnosti organizovanog kriminaliteta
Pored navedenih delatnosti, koje se smatraju najrasprostranjenijim ili najbitnijim, organizovani kriminalitet se bavi i nizom drugih protivzakonitih delatnosti. U tom smislu, u ostale delatnosti organizovanog kriminaliteta spadaju:
- lihvarenje
- odlaganje opasnih materija
- lažna bankrotstva
- prevare u osiguranju
- kompjuterski kriminal
- pomorska piraterija
- trgovina retkim biljkama i životinjama
- trgovina oružjem
- ekološki kriminal
- krađa intelektualne svojine, umetničkih i kulturnih dobara
- krađa i krijumčarenje motornih vozila
- organizovana kocka i dr.
5 Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji
Kao i većina savremenih država Srbija se suočava s terorizmom, zaštitom životne sredine, nedostatkom održivih energetskih izvora i nizom drugih izazova među kojima je i organizovani kriminal. Borba s ovim globalnim pretnjama u Srbiji je dodatno otežana problemima tranzicije, suočavanja s prošlošću, široko rasprostranjenom korupcijom, ali i nedovoljno razvijenim demokratskim institucijama i vladavinom prava. Borba protiv organizovanog kriminala poverena je institucijama koje su formirane u skoroj prošlosti i čiji je rad, od osnivanja bio u senci političkih previranja, i pod stalnim pritiskom, sa jedne strane od političara na vlasti, a sa druge strane od tajkuna. Treba imati u vidu da su ove institucije su osamdesetih godina XX veka sistematski podrivane i degradirane, tako da je Srbija država u kojoj je postojao upliv organizovanog kriminala u sve sfere života od najviših državnih struktura, službi bezbednosti, preko sporta i medija, pa sve do univerziteta. U Srbiji je “sistemska korupcija” dovela do “zarobljavanja države” od strane političkih i ekonomskih elita, koje su u Srbiji često ili učestvovale u aktivnostima organizovanog kriminala ili su finansirane profitom stečenim ovim aktivnostima. Zarobljena država dovela je do površinske demokratizacije, koja ne dopire do vladavine prava i uspostavljanja institucionalnih granica. Ovakva praksa dovodi do sveopšte politizacije institucija čija manjkavost omogućava nesmetanu razmenu moći i novca. Vladajuće stranake, ali nekad i opozicione stranke, finansiraju vlasnici sumnjivog kapitala, što vodi korumpiranosti stranaka, a preko njih i parlamenta, vlade i ostalih ključnih institucija društva i države.
U poslednje vreme, uprkos stalnoj opstrukciji rada parlamenta, daleko je intenzivnija aktivnost zakonodavca u oblasti organizovanog kriminala (npr. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica), ali se i dalje postavlja pitanje efikasnosti njihove primene. Još jednu prepreku u efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala predstavljaju nereformisane bezbednosne strukture Ministarstva unutrašnjih poslova i Službi bezbednosti. Imajući u vidu da su pripadnici policije i službi bezbednosti imaju bogatu istoriju učešća u aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa, jasno je kako ovo predstavlja ozbiljnu pretnju efikasnom suprotstvaljanju organizovanom kriminalu u Srbiji. Očigledan je bio njihov uticaj na primer, na do sada okončane postupke protiv tzv. zemunskog klana , ali se takođe postavlja pitanje njihovog uticaja na istrage za krivična dela koja su i dalje ostala nerazjašnjena (na primer ubistvo Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović).
5.1 Služba za borbu protiv organizovanog kriminala
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprave kriminalističke policije.
Tokom 10 godina postojanja, u nekoliko navrata je menjana organizacija i struktura, ali se nikada nije menjala osnovna misija – da se kroz partnerstvo sa organima i institucijama u zemlji i srodnim policijskim službama drugih država, koristeći sva raspoloživa zakonita sredstva i stečena iskustva što efikasnije suprotstavi organizovanom kriminalu u Srbiji i zemljama partnerima.
Kao forma kriminala koja se najbrže transformiše, organizovani kriminal čini poseban izazov za modernu policiju. Stručnost zaposlenih u SBPOK-u je ključ u borbi protiv organizovanog kriminala, pa Služba nastoji da svojim pripadnicima omogući redovno pohađanje obuka na temu borbe protiv organizovanog kriminala, u zemlji i inostranstvu. Uz obuke, prioritet je i obezbeđivanje najsavremenijih sredstava za rad, u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvim i kroz donacije uz podršku međunarodnih organizacija i stranih policija.
Kroz svoje specijalizovane jedinice SBPOK se bavi suzbijanjem svih do sada uočenih oblika organizovanog kriminala: krijumčarenje narkotika, trgovina ljudima i ilegalne migracije, krijumčarenje oružja i eksploziva, međunarodno krijumčarenje kradenih motornih vozila, otmice, iznude, ucene sa elementima organizovanog kriminala, pranje novca, korupucija, falsifikovanje novčanica, prevare sa platnim karticama, visokotehnološki kriminal (krivična dela u vezi zloupotreba računarskih sistema, zloupotreba i kršenja prava intelektualne svojine, dečja pornografija).
U obavljanju zadataka na teritoriji cele Republike Srbije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala postupa prevashodno u skladu sa Zakonom o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i Zakonom o policiji, Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije, zatim Krivičnom zakoniku, Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
SBPOK sa drugim državnim organima Republike Srbije, osim nacionalnog zakonodavstva sprovodi i primenjuje i međunarodne ugovore relevantne za polje borbe protiv organizovanog kriminala.
Ključni međunarodni ugovor za ovu oblast je Konvencija Ujedinjenih Nacija o transancionalnom organizovanom kriminalu sa dodanim protokolima: Protokolom o sprečavanju, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom, Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom i Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, njihovim delovima i municijom.
Uz nju, jednako značajni međunarodni ugovori koji regulišu pojedinosti delovanja u različitim oblastima organizovanog kriminala, kao i mnoga pitanja u vezi programske politike i institucionalnih mehanizama države u prevenciji i suprotstavljanju organizovanom kriminalu su: Konvencija o uzajamnoj pomoći u krivičnim pitanjima sa dopunskim protokolima, posebno Drugim dodatnim protokolom; Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda od kriminala i o finansiranju terorizma; Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv korupcije; Krivično-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji; Građansko-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji; Konvencija Ujedinjenih Nacija o opojnim drogama; Konvencija Ujedinjenih Nacija o psihotropnim supstancama; Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv krijumčarenja opojnih droga i psihotropnih supstanci; Konvencija Saveta Evrope o kompjuterskom kriminalu; Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema sa pripadajućim Drugim dodatnim protokolom; Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Organizovani kriminalitet, ma koliko izgledao savremeni društveni fenomen, u suštini je univerzalna i istorijska pojava. Naime, razni oblici organizovanosti u izvršenju kriminalnih radnji, kao profesionalni i profitni model aktivnosti ostvarivanja političkog uticaja i ostvarivanja drugih oblika moći u društvu, bili su poznati još početkom XVIII veka. Suštinski gledano, organizovani kriminalitet je specifičan oblik savremenih vidova profesionalnog kriminaliteta koji se po mnogim osobinama razlikuje i od tradicionalnih vidova zločinačkog udruživanja, kao i od klasičnih oblika kriminaliteta kako nacionalnih tako i međunarodnih razmera. U tom smislu, bukvalno, ni jedan kontinent pa ni država sveta nije pošteđena organizovanog kriminala. Na severnoameričkom kontinentu on se ispoljava u kombinacijama tradicionalnih i nekih savremenih formi, naročito u SAD i Kanadi. Sa druge strane, južnoameričke države, a posebno Kolumbija, predstavljaju svetski obrazac delovanja narkomafije, kao i neke zemlje Dalekog istoka (Avganistan, Burma, Laos). Era terorizma i trgovine belim robljem obeležava države Bliskog i Dalekog istoka, posebno, muslimanskog nacionalnog područja, dok su zemlje istočnoevropskog i srednjeevropskog područja preplavljene raznim uticajima nacionalnih i lokalnih tipova mafijaških organizacija usmerenih na trgovinu drogama i ljudima, kao i raznim oblicima kriminaliteta zloupotrebom mehanizma privatizacije državnog i društvenog kapitala. Svojevremeno, bezbednosno najstabilniji sistemi u zapadnoevropskim državama takođe su načeti razornim vidovima korupcionih afera, trgovinom ljudima, narkoticima, oružjem i slično. Savremeni oblici organizovanog kriminaliteta nisu mimoišli ni teritoriju Srbije i Balkana. Oni na našim područjima poprimaju nove forme i karakteristike, sa izraženim stepenom društvene opasnosti, profesionalnosti i nasilja.
- Ljubomir, Stajić,Основи система безбедности: са основама истраживања безбедносних појава, Pravni fakultet univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad,
- Bošković, Milo, Krininološki leksikon, Matica Srpska i Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1999.
- Bošković Milo, Socijalna patologija, Pravni fakultet Novi Sad, 2002.
- Bošković Mićo, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.
- Jelačić, M, Korupcija, Beograd,1996
- http://bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/10/Borba-protiv-organizovanog-kriminala-u-srbiji-zakonodavstvo-i-praksa-2008.pdf
- http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/ARHIVA/Godina%202007%20-%202008/PFB%20-%20FFMO/Antikorupcijska%20metodologija/Prvo.predavanje.pdf
- http://www.acas.rs/
- http://pescanik.net
- un.org
- http://www.nadlanu.com
- https://sr.wikipedia.org
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]