Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Reviziju sprovela: Sandra Dragović

Autor: Filip Lazić

O osiguranju za slučaj nezaposlenosti se može govoriti kao o trećoj grani socijalnog osiguranja.Ovaj vid osiguranja inkorporisan je i u sam naziv Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, čime se samo potvrđuje njegov značaj u domenu socijalnog osiguranja.

Treba  podvući  da  je  pitanje  nezaposlenosti  naročito  aktuelno  u  procesu  restrukturiranja privrede i tranzicije u kojoj se naša zemlja nalazi. Zapravo problem nezaposlenosti je redovno pratio moderniju srpsku istoriju. Nezaposlenost je, uz niska primanja bila i ostala osnovni razlog i u ovom i u prošlom veku zbog čega veliki broj naše populacije živi i odlazi izvan zemlje.2  

U poređenju sa stanjem u drugim zemljama, Srbija ima gotovo najveću stopu nezaposlenosti, a isto tako i veliki broj onih koji se nalaze na prinudnom odmoru ili predstavljaju višak zaposlenih. Pravila za slučaj nezaposlenosti se prvenstveno odnose na slučajeve potpune nezaposlenosti, a zatim na delimičnu nezaposlenost. U ovoj oblasti pored naših zakona i sudske prakse, treba naglasiti i izvore iz međunarodnog prava poput Konvencije MOR-a br.102 o minimalnim normama socijalnog osiguranja, gde se kategorišu zaštićena nezaposlena lica. Takođe, napomenimo  i uticaj Povelje Zajednice o osnovnim  pravima  radnika  iz  1989. god. koja proklamuje načelo poboljšanja nezaposlenih i zaposlenih prilikom kolektivnih otpuštanja. Vidljiv je trud našeg savremenog zakonodavstva da pravila i propise uskladi sa aktuelnim uporednim rešenjima.

Takođe osiguranje za slučaj nezaposlenih je u Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (ZZOSN) regulisano kao obavezno i dobrovoljno osiguranje.Pored ove podele, posebnu pažnju treba posvetiti pravima iz osiguranja za slučaj nezaposlenih, uslovima i garantima za njihovo ostvaranje.

Aktuelno osiguranje za  slučaj  nezapolenosti se  zasniva  na  ZZOSN-u  iz  2009.godine, koji  je prerađeni istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim su postavljene osnove našeg savremenog sistema ovog vida osiguranja. Zakonom iz 2003. godine je reformisan i racionalizovan dotadašnjim  sistem  zaštite  nezaposlenih,  usmeravajući  ga  u  pravcu da  se  nezaposleni podstaknu da potraže zaposlenje, da se izbegnu brojne dotašnje zloupotrebe, i da naš sistem bude usklađen sa uporednopravnim trendovima. Samim tim, nov Zakon je u stalnom procesu usklađivanja sa standardima iz ove oblasti MOR-a, EU i SE.

Pojam nezaposlenosti određen je  vrlo  detaljno Zakonom. Naime, pod pojmom nezaposlenih podrazumevaju  se: lice  od  15  godina  života  do  ispunjavanja  uslova  za  penziju,  odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Prema ZZON takođe nezaposleni aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonu i individualnom planu zapošljavanja. Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan učenik, student osnovnih studija do 26 godina života, lice kome miruju prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i lice koje je ispunilo uslov za penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.4

Dakle prema Zakonu nezaposleno lice je :

–   Lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, a najduže do 65 godina ( radno aktivna populacija)

–   sposobno i odmah spremno da radi

–   koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad ( Izuzetak je kod lica koje nije zadovoljno svojim trenutnim zaposlenjem i želi da ga promeni)

–   koji se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje

U prethodnom periodu primetilo se da su pojedina lica primala naknadu po ovom osnovu, i ako faktički nisu bila nezaposlena, pošto su imala druge prihode ili preokupacije zbog kojih ni ne bi mogli da se zaposle, ali su formalno ispunjavali uslove da se nađu na listi nezaposlenih. U vezi sa tim je i stavom 3 u članu 2 izričito predviđeno da se nezaposlenim neće smatrati :

–    redovan učenik, student osnovnih studija, do 26. godine života

–    lice koje je ispunilo uslov za penziju

–    lice kome miruju prava iz radnog odnosa

Što se tiče uslova da aktivno traži zaposlenje, nezaposleni treba uredno da ispunjava obaveze koje se odnose na traženje zaposlenja, po zakonu i individualnom planu zapošljavanja. Prema Pravilniku Nacionalne službe za zapošljavanj aktivno traženje posla obuhvata:   1) učešće nezapolenog   na   grupnom   informisanju   2)   učešće   nezaposlenonog   na   individualnom savetovanju  u  cilju  utvrđivanja  profesionalnih i  drugih  sposobnosti koje  su od značaja za posredovanje u zapošljavanju 3) zaključivanje individualnog plana zapošljavanja između nezaposlenog i Nacionalne službe 4) realizaciju individualnog plana od strane nezaposlenog i Nacionalne službe 5) javljanje nezaposlenog na slobodne poslove 6) prihvatanje ponuđenih mera i poslova od strane Nacionalne službe i 7) dostupnost i odazivanje nezaposlenog na poziv Nacionalne službe.5

Među nezaposlenima treba napraviti razliku između dve grupe lica :

–   onih koji nisu ranije bili osigurani i koji ne mogu da ostvare sva zakonska prava i

–   osiguranih  lica,  koji  pod  odgovarujićim  uslovima  mogu  da  ostvaruju  sva  prava  predviđena Zakonom

Zakon posebno izdvaja kategoriju “teže zapošljivih lica” koji mogu imati prednost i posebna prava pri sprovodjenju aktivne politike zapošljavanja: 1) Nezaposleni koji pripada kategoriji teže zapošljivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju pojedinih programa i  mera aktivne  politike  zapošljavanja, u  skladu  sa zakonom. 2) Teže zapošljiv nezaposleni  jeste  nezaposleni  koji  zbog  zdravstvenog  stanja, nedovoljnog  ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje.6

Nezaposleno lice, prema ovom Zakonu ima određena prava i naravno korelativne obaveze. Prema Zakonu o zaposlenju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti nosioci zapošljavanja su:

–   Nacionalna služba za zapošljavanje

–   Agencije

–   Saveti za zapošljavanje

Lice može obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti, obezbediti sledeća prava:

–   novčana naknada

–   zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje

–   druga prava u skladu sa zakonom

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom. Obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti su osiguranici u skladu sa Zakonom:

–  zaposleni

–  izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate

–  lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru

–  lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom

–  lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje ( obveznici doprinosa na osnovicu, za  navedene osiguranike su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici )

–  preduzetnici

–  osnivači, odnosno članovi privrednog društva

Stopa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti koja se plaća je 1,5 % , i može se uplaćivati prema osnovici koju izabere lice.

Treba dodati, da prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, lica koja nisu obavezno osigurana, mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim Zakonom.

Danas je u Srbiji veoma izražen problem nezaposlenosti. Nezaposlenost se procenjuje na oko 30% radno aktivnog stanovištva.Socijalne posledice društvene krize i ne preveliki uspeh ekonomskih reformi najizrazitiji su na planu (ne)zaposlenosti. Treba dodati, da je u našoj ekonomiji izuzetno zastupljena mogućnost gubitka posla, pa se tako Srbija, nalazi na drugom mestu u svetu po strahu zaposlenih od gubitka posla( odmah posle Kameruna).

Razloge visoke stope nezaposlenosti možemo potražiti u nepovoljnim privrednim kretanjima, invensticionoj aktivnosti na niskom nivou, manjku prilika i ulaganja za otvaranje novih radnih mesta i odvijanje procesa tržišnog prestrukturiranja Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj  nezaposlenosti  predviđeni  su  veoma  strogi uslovi za ostvaranje  prava  na  novčanu naknadu , tako da je ovim vidom osiguranja obuhvaćeno samo 2% nezaposlenih. Kao posledica toga, nezaposleni se sve više pojavljuju kao korisnici materijalne pomoći u sistemu socijalne zaštite.

Ovakvo stanje je rezultat dugoročnog zapostavljanja problematike zapošljavanja. Međutim, ne može  se  sporiti  da se  ovom  nimalo minornom  problemu poslednjih godina  poklanja veća pažnja.  Značajniji  korak  napred  učinjen je  Zakonom  o  zapošljavanju i  osiguranju  za  slučaj nezaposlenosti iz 2003. godine kojim je  reformisan dotadašnji sistem  zaštite,  i  njime  je postavljena osnova za dalje izmene i dorade u vidu istoimenog Zakona iz 2009.godine. Novo zakonodavstvo se usklađuje  sa  evropskim  i  svetskim  trendovima  i  aktivnom  politikom zapošljavanja.Ipak, reč je samo o početnim koracima, pošto rešavanje nezaposlenosti zahteva niz sihronizovanih, višegodišnjih aktivnosti  na  svim  nivoima  ne  samo  državne  strukture,  već  i  društva.

Literatura:

1. Dragoljub Simonovic, Radnopravna citanka, druga knjiga, Sluzbeni glasnik RS, 2009.god.

2. Senad Jašarević, socijalno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Novom sadu, Novi sad 2010 god.

3. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Službeni glasnik RS, Beograd, 2009.god.

4. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Član 2, Službeni glasnik RS, Beograd, 2009. god

5. Pravilnik o načinu pružanja usluga Službe, Službeni glasnik RS, br. 31/2008, 29/2009

6. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Službeni glasnik RS, Beograd, 2009.god

7. Mesečni statički bilten,  www.rztr.rs, 22.9.2012. god.