Perspektiva strategije dinarizacije finansijskog sistema Srbije

Autor: Stefan Đerasimović
Reviziju sproveo: Đorđe Dotlić

Tokom marta ove godine Narodna banka Srbije i Vlada sačinile su i potpisale Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, u kojem se predviđaju ciljevi i mere za povećanje obima korišćenja domaće valute u poslovnim transakcijama. Ovaj dokument je donet kako bi se većom upotrebom dinara podigao nivo finansijske stabilnosti, umanjio rizik od promene deviznog kursa i povećala efikasnost monetarne politike, što bi doprinelo stvaranju preduslova za održiv i snažan privredni razvoj.

U tom cilju predviđene su tri grupe mera. Prvu grupu čine mere monetarne i fiskalne politike usmerene na snižavanje inflacije i održavanje stabilnog deviznog kursa, primenom režima kontrolisano fluktuirajućeg kursa. Drugu grupu čine aktivnosti usmerene na razvoj tržišta dinarskih hartija od vrednosti i stvaranje uslova za uvođenje novih dinarskih proizvoda, a treću grupu čine aktivnosti koje su vezane za razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika. Narodna banka će raditi na obezbeđivanju institucionalnih i regulatornih pretpostavki za razvoj primarnog i sekundarnog tržišta dinarskih hartija od vrednosti, kao i na povećanju likvidnosti sekundarnog tržišta. Takođe, intenzivno će sarađivati sa međunarodnim finansijskim institucijama, kako bi te institucije izdavale dugoročne dinarske HOV i odobravale dinarske kredite. Predviđaju se i odgovarajuće mere u pogledu politike obaveznih rezervi, kao i kreiranje instrumenata zaštite od valutnog rizika (poput deviznih forvarda, fjučersa i valutnih svopova). Sa druge strane, Vlada se obavezuje da će izdavati dugoročnije dinarske obveznice, zatim da će nastojati da u ukupnom javnom dugu poveća dinarsko učešće, kao i da nastavi sa subvencionisanjem dinarskih kredita i stimulativnom poreskom politikom u cilju povećanja dinarske štednje.

Rezultati strategije dinarizacije redovno će se pratiti i javno objavljivati, a kriterijumi za stepen dinarizacije finansijskog sistema biće učešće dinarskih kredita u ukupnim kreditima, učešće dinarskih depozita sektora stanovništva i privrede u ukupnim depozitima, valutna struktura javnog duga itd.

Međutim, izazovi za uspešno spovođenje ove strategije su veliki i brojni. Pre svega, neophodna je niska i stabilna inflacija u dužem periodu, kako bi privredni subjekti i stanovništvo bili spremni da se zadužuju u dinarima i da štede u dinarima. Iako inflacija zabeležena od početka godine iznosi 2,7%, što je najniži nivo još od osamdesetih godina prošlog veka od kada se cene redovno statistički prate, ona je na duži rok nepredvidljiva. Prilikom njene ocene treba imati u vidu da privredna aktivnost praktično stagnira, sa ovogodišnjim zabeleženim rastom od 0,1%, kao i da je u velikoj meri zamrla kreditna i investiciona aktivnost. Sa oporavkom privrede svakako će doći i do većeg skoka cena, posebno u maloprodaji. Dovoljno je setiti se epizode sa cenama hrane, koje su međugodišnjem rastu cena u periodu jun 2010 – mart 2011. od 9,9% doprinele sa čak 9%. Ne smemo zaboraviti ni da su neophodni proizvodi sa neelastičnom tražnjom najpodložniji rastu cena. Ako tome dodamo evidentno prisustvo monopola u proizvodnji hrane i maloprodaji, kojima po zakonima ekonomske logike odgovara da dižu cene kako bi povećali prihode, postaje očigledno koliki su rizici po visinu inflacije u zemlji sa niskim životnim standardom, niskim prosečnim zaradama, velikom nezaposlenošću i učešćem troškova ishrane u ukupnim rashodima domaćinstava od 40% (tri puta više od zemalja Zapadne Evrope). Upravo zbog ovih faktora stanovništvo je prinuđeno da se zadužuje za skoro sva trajna potrošna dobra koja kupuje, a često i za podmirivanje tekućih troškova života, što takođe predstavlja pritisak na inflaciju.

Drugi preduslov za uspešnost strategije je stabilnost deviznog kursa. On je u poslednje vreme relativno nestabilan, jer je od početka godine dinar izgubio oko 15% vrednosti u odnosu na evro, a više od 20% u odnosu na dolar. Razlozi za to su brojni, ali ističu se smanjenje izvoza, manji priliv SDI, odlaganje revizije stand by aranžmana sa MMF-om, ali i lutajući spekulativni
kapital, koji se u Srbiji zadržava kraće vreme zbog atraktivnih kamatnih stopa na trezorske zapise i obveznice. Otplata dugova prema inostranstvu krajem prošle godine i odliv manjeg dela bankarskog kapitala takođe su uticali na slabljenje dinara. Ulje na vatru dolivaju i očekivanja banaka u narednom periodu, koje dinarsku aktivu menjaju za evre i time dodatno slabe domaću valutu.

Iz svega navedenog može se zaključiti da će zapravo realni sektor privrede, pre svega njegov izvozni deo, najviše doprineti jačanju dinara i uspehu strategije dinarizacije. Sa bržim rastom izvoza od uvoza, smanjenjem nezaposlenosti, povećanjem realnih zarada i većim prilivom SDI, smanjiće se pritisci na inflaciju, stanovništvo će u većoj meri trošiti realno zarađeni novac i doći će do većeg deviznog priliva u zemlju, što će ojačati dinar. Dakle, mere monetarne i fiskalne politike će biti kratkoročnog karaktera, dok će za finansijsku stabilnost od presudnog značaja biti jačanje domaće privrede.