Pojam i osnovne karakteristike varanta

Reviziju sproveo: Filip Matović

Autor: Aleksandra Nedeljković

Uvod

Varant za kupovinu običnih akcija se najčešće emituje kao dodatak uz druge hartije od vrednosti (obveznice, preferencijlne akcije, obične akcije), a može se emitovati i prodavati kao posebna hartija od vrednosti. On omogućava da se navedene hartije od vrednosti emituju uz niži prinos, a njegovom realizacijom se značajnije menja finansijska struktura u korist sopstvenog kapitala preduzeća. Takođe, varanti su pogodni i za investitore, jer se njihovom kupovinom, umesto kupovine običnih akcija, može ostvariti značajno veći prinos, a uz izvesno povećanje finansijskog rizika.

  1. Osnovne karakteristike varanta

Varanti se najčešće emituju kao dodatak obveznicama i preferencijalnim akcijama. Oni daju pravo opcije držaocima ovih hartija od vrednosti da pod unapred poznatim uslovima kupe određeni broj običnih akcija preduzeća. Varanti se, takođe, mogu emitovati i u paketu sa običnim akcijama ili kao posebna hartija od vrednosti koja nije dodata na bilo koju drugu hartiju od vrednosti.[1]

Razlikuju se dve vrste varanta, odvojiv i neodvojiv. Odvojiv varant, ukoliko je emitovan kao npr. dodatak obveznici, znači da se može posebno prodavati obveznica, a posebno varanat, a mogu se prodavati istovremeno i obvezica i varant. Neodvojivi varanti se retko emituju.

Rok dospelosti varanta je period u kojem se on može iskoristiti. Taj period ne može biti duži od 10 godina i tokom njega se može kupiti određeni broj akcija preduzeća koje je emitovalo hartije od vrednosti sa varantom. Ponekad rok dospeća varanta  nije utvrđen, što znači da se on može koristiti u bilo kom trenutku.

Broj varanta koji se mogu emitovati uz jednu hartiju od vrednosti varira od jednog pa naviše, pri čemu svaki varant može dati pravo na kupovinu jedne ili više običnih akcija. Broj akcija koje se mogu kupiti korišćenjem jednog varanta naziva se racio zamene i on mora biti unapred utvrđen.

Cena po kojoj se  mogu kupiti akcije preduzeća koristeći varant se unapred utvrđuje ugovorom o emisiji. Ta cena se naziva cena opcije. Ona predstavlja efektivnu cenu koja se mora platiti za svaku kupljenu akciju korišćenjem varanta. Cena opcije (izvršna cena) je po pravilu utvrđena na višem nivou (od 10% – 30%) od tekuće tržišne cene akcija u trenutku emisije hartije od vrednosti sa varantom.

Varanti kao opcije za kupovinu običnih akcija preduzeća, razlikuju se od prava na kupovinu običnih akcija koja imaju akcionari na osnovu posedovanja već emitovanih običnih akcija.[2] To pravo se može iskoristiti u kratkom periodu od nekoliko meseci, dok je pravo korišćenja varanta predviđeno na duži period. Pored toga, obični akcionari novoemitovane obične akcije mogu kupiti po ceni ispod tekuće tržišne cene običnih akcija, dok je kod varanta cena akcija opcije utvrđena na nivou višem od tekuće tržišne cene ovih akcija.

Varante treba razlikovati i od kupovnih opcija. Naime, ove dve hartije su slične sa stanovišta imaoca – varant poput kupovne opcije daje imaocu pravo da kupi obične akcije po navedenoj ceni. Međutim, sa stanovišta preduzeća, varanti se razliku od kupovnih opcija na obične akcije preduzeća iz razloga što varante izdaju preduzeća, dok se kupovne opcije prodaju od strane pojedinca. Odluku od izdavanju donosi skupština preduzeća.[3] Prema tome, preduzeće mora izdati nove akcije kada se realizuje varant, i s toga broj akcija u opticaju postaje veći. Nasuprot tome, kada se realizuje kupovna opcija ne postoji promena broja akcija u opticaju.

Postavlja se pitanje zašto bi se potencijalni kupci hartija od vrednosti sa dodatim varantom odlučili da ih imaju u svom posedu? Status običnih akcionara nudi određene prednosti, pre svega znatno veća prava u pogledu prinosa (dividenda i kapitalni dobitak), kao i u pogledu odlučivanja na skupštini akcionara. Zbog toga će oni biti spremni da žrtvuju deo prinosa koji bi ostvarili od hartije od vrednosti bez dodatog varanta, odnosno spremni su da prihvate nižu kamatnu stopu ili preferencijlnu dividentu. Sa stanovišta preduzeća, to znači smanjenje efektivnih troškova finansiranja uz istovremeno snižavanje prosečne cene kapitala.

 Varanti se takođe koriste kao dodatna kompenzacija za investicione bankare kako bi ih podstakli da rizikuju svoj ugled pri iznošenju emisije običnih akcija za nova preduzeća čiji učinak nije čvrsto uspostavljen.

Varanti se obučno dodaju kao „poslastica“ da bi stimulisali prodaju emitovanih hartija od vrednosti. Emisija postaje atraktivnija za veći broj kupaca, jer realizacijom varanta u budućnosti mogu ostavriti značajnije kapitalne dobitke ukoliko tržišna cena običnih akcija poraste iznad cene opcije.[4]

Emisijom i prodajom hartija od vrednosti sa varantom, npr. obveznica, povećava se učešće jeftiniijeg dugoročnog duga u strukturi kapitala preduzeća, što će uticati na smanjenje prosečne cene kapitala preduzeća i povećanje finansijskog rizika. Ali, realizacijom varanta, povećava se broj običnih akcija, a samim tim i učešće sopstvenog kapitala u strukturi ukupnog kapitala, što dalje smanjuje finansijski rizik. Emisija hartija od vrednosti sa varantom vrši se i sa namerom da se u budućnosti poveća sopstveni kapital.

  1. Vrednost varanta

Vrednost varanta određuju sledeći faktori: cena akcije, datum isteka, cena opcije, kamatna stopa i varijabilnost vezane imovine. Konkretno, uz ostale istovetne stvari:

  • vrednost varanta mora biti najmanje podjednaka vrednosti drugog varanta sa kraćim rokom isteka,
  • viša cena opcije, niža vrednost varanta,
  • viša cena akcije, varant će biti vredniji,
  • viša kamatna stopa, varant će, takođe, biti vredniji,
  • veća varijabilnost vezane imovine, varant će biti vredniji.

  1. Efektivna cena varanta

Efektivna cena jednog varanta je zapravo cena koja se stvarno plaća za svaki varant emitovan uz obveznicu. Ova cena se može utvrditi kao razlika nominalne vrednosti obveznice i minimalne vrednosti obveznice. Ukoliko se uz jednu obveznicu emituje više varanta, onda se prvo utvrdi efektivna cena svih emitovanih varanta, a zatim efektivna cena jednog varanta.

  1. Teorijska vrednost varanta

Varanti imaju vrednost samo do datuma isteka, nakon čega postaju beskorisni. Da bi vrednovali varante investitori moraju biti u stanju da pronađu izvršnu ili teorijsku vrednost. Izvršna vrednost je iznos utrošen kupovinom obične akcije iskorišćenjem varanta umesto kupovine obične akcije direktno na otvorenom tržištu. Ako nema uštede izvršna vrednost je nula. Dakle, teorijska vrednost varanta za kupovinu običnih akcija je njegova očekivana prodajna vrednost na finansijskom tržištu. Ona se može utvrditi u bilo kojem trenutku do dospeća varanta.

Teorijska vrednost varanta se utvrđuje po sledećoj formuli:

WV = (MP – EP) x N

gde je:

WV – teorijska vrednost varanta,

MP – tekuća tržišna cena obične akcije,

EP – cena opcije varanta,

N – boj običnih akcija koje se mogu kupiti korišćenjem jednog varanta.[5]

  1. Tržišna vrednost varanta

Tržišna vrednost varanta za kupovinu običnih akcija je, po pravilu, iznad njegove teorijske vrednosti. Međuzavisnost teorijske i tržišne vrednosti varanta se može slikovno prikazati.

sdfsdf

Kada je teorijska vrednost vrlo visoka, onda se tržišna vrednost približava teorijskoj vrednosti varanta ili se sa njom izjednačava. Razlika između tržišne i teorijske vrednosti varanta je najveća kada se tržišna cena akcije izjednači sa cenom opcije varanta po akciji.

  1. Premija varanta

Investitori su spremni da plate za varant veći iznos nego što je njegova teorijska vrednost, odnosno spremni su da plate premiju varanta. Premija varanta proističe iz kombinacije pozitivnih očekivanja invetitora i njegove sposobnosti da fiksnu sumu novca uloži uz mnogo veći prinos, a samim tim i rizik, u trgovinu sa varantom umesto sa običnim akcijama. Premija varanta opada kada tržišna cena obične akcije raste iznad cene opcije varanta.[6]

  1. Efekti varanta na strukturu kapitala preduzeća

Emisija i prodaja obveznica sa varantom dovešće do povećanja učešća dugoročnog duga u strukturi kapitala, kao i do povećanja ukupnog kapitala. Realizacija varanta od strane vlasnika obveznica imaće dugačiji uticaj na strukturu kapitala i ukupno angažovni kapital nego, na primer, konverzija obveznica u obične akcije. Naime, korišćenje varanta ne podrazumeva povlačenje obveznica, već samo kupovinu akcija preduzeća.

U vezi sa izveštavanjem o zaradi u vezi sa varantima, ako su varanti u opticaju, preduzeće bi moglo, teorijski da izveštava o zaradi po akciji (earning per share – Eps) na jedan od sledeća tri načina:

  • Osnovni EPS, gde su zarade dostupne običnim akcionarima podeljenje sa prosečnim brojem akcija koje su zaista u opticaju tokom perioda,
  • Primarni EPS, gde su dostupne zarade podeljene sa prosečnim brojem akcija koje bi bile u opticaju ako se varanti stvarno realicuju,
  • Razdvojeni EPS, koji je sličan primarnog EPS – u osim ako se pretpostavlja da su svi varanti realizovani bez obzira na verovatnoću realizacije.

Zaključak

Na osnovu prethodnih razmatranja može se izvesti zaključak da je varant pravo koje ima kupac varanta u odnosu na izdavaoca varanta da zahteva od izdavaoca da mu proda buduće emisije akcija po unapred utvrđenoj ceni (izvršnoj ceni) ili isplatu, na utvrđeni datum, razlike između tržišne cene predmeta varanta i izvršne cene varanta. Varante, za razliku od opcija, emitiju same korporacije, i to na svoj akcijski kapital ili akcijski kapital preduzeća iz njihove svojine. Dakle, korporacije su te koje ostvaruju prihode od njihove prodaje kada se radi o primarnoj prodaji.

O emitovanju dodatnih varanta ekskluzivno odlučuje korporacija, tako da može doći i u situaciju da se izvršenjem svih varanta njihov broj svede na nulu. Varanti se u prometu nalaze na berzama i na vanberzanskim tržištima i njihova kotacija se nalazi među kotacijama akcija.

Literatura

[1] Ivanišević M., Poslovne finansije, Beograd, 2008., str,. 357

[2] Jakšić M., Finansijsko tržište, Kragujevac, 2011., str. 114

[3] Knežević M., Privredno pravo, Kragujevac, 2012., str. 153

[4] Ivanišević M., op. cit., Beograd, 2008., str. 358

[5] Ibid., str. 360

[6] Ibid., str. 362