[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Postupak izvršenja radi naplate potraživanja’ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Autor: Milomir Jovanović
Reviziju sprovela: Nina Nikolić
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Izvršni postupak jeste metod postupanja kojim se, primenom pravno regulisane prinude, ostvaruje potraživanje, utvrđeno domaćom ili stranom izvršnom ili verodostojnom ispravom. [1]
Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 17. maja 2011. g., a počeo da se primenjuje od 17. septembra 2011. g., donosi veliki broj novina u izvršnom postupku. Takođe, određeni instituti i postupci koji su bili regulisani prethodnim zakonom, sada su bliže i preciznije određeni.
Postupak izvršenja pokreće se na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno. Izvršenje određuje sud, ako zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. [2] Uvođenje izvršitelja u izvršni postupak, je i najveća novina koju donosi novi zakon. Reč je o fizičkom licu koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu zakonom poverena. Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju.[3] Za odlučivanje u postupku izvršenja stvarno je nadležan osnovni i privredni sud, a sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad.[4] U predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika.
Takođe, izvršni poverilac navodi i sredstva i predmet izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i sve druge podatke koji su potrebni radi sprovođenja izvršenja. [5] Izvršni poverilac je dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, a izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti.[6]
Odluke u izvršnom postupku donose se u obliku rešenja ili zaključka. [7] Postupak izvršenja je hitan, a u postupku izvršenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije propisano drugačije. [8] Pravni lek u postupku izvršenja je prigovor, koji se može izjaviti protiv rešenja suda u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja u slučajevima kada je propisano da je dozvoljen. [9] Zakon razlikuje prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave i prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, kao i razloge za njihovo podnošenje.[10]
Troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik. Izvršni poverilac je dužan da predujmi troškove postupka, a dokaz o uplaćenom predujmu dužan je da dostavi uz predlog za izvršenje. Troškovi postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti predujmljuju se iz sredstava suda koji sprovodi izvršenje[11].
Kada je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, ako je: 1) izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage; 2) izvršni dužnik u toku izvršnog postupka dobrovoljno namirio poveriočevo potraživanje; 3) rešenje o izvršenju ili rešenje o sprovođenju izvršenja pravnosnažno ukinuto ili preinačeno; 4) pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja.[12]
Novim zakonom se uvodi Registar sudskih zabrana kao jedinstvena, javna evidencija koja sadrži podatke o privremenim merama kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje. Ovaj posao poveren je Agenciji za privredne registre Republike Srbije. Takođe, uvedena je i obaveza izvršnog poverioca da bez odlaganja zatraži upis izrečene privremene mere u Registar sudskih zabrana.
Novine u izvršnom postupku imaju svoje prednosti, ali je dobar deo javnosti dao iodređene zamerke. Najviše su se te zamerke odnosile na poziciju izvršitelja, koji kao nosilac„privatnog sektora“ ima pravo da izvršava (npr. oduzima predmete), što je dovelo do nesigurnosti kod građana. Razloge za takve zamerke treba tražiti i u činjenici da je reč o nečemu što se prvi put pojavljuje u domaćoj praksi. Upravo praksa će i pokazati da li su takve izmene bile opravdane ili ne. Ukoliko se pogledaju rešenja u drugim zemljama, preko 70% zemalja Evrope, uključujući i zemlje u okruženju-Bugarska, Makedonija i Mađarska, uvelo je sistem profesionalnih izvršitelja, koji sami obezbeđuju sredstva za svoj rad i primaju platu iz onoga što naplate. Podaci pokazuju da je u Bugarskoj stopa naplate porasla sa 10% na 29%, a u Makedoniji sa 18% na 39%. Primenom ozbiljnih mehanizama kontrole profesionalnih izvršitelja sprečena je bilo kakva zloupotreba prema dužnicima. Takođe, nakon uvođenja novog sistema profesionalnih izvršitelja porastao je broj dužnika koji dobrovoljno ispunjavaju svoje obaveze.[13]
LITERATURA:
- Ranko Keča, Građansko procesno pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, 2007., str. 436.
- Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Službeni glasnik RS, br. 31/11 i 99/11
[1] Ranko Keča, Građansko procesno pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, 2007., str. 436.
[2] Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Službeni glasnik RS, br. 31/11 i 99/11; dalje u fusnotama: ZIO), čl. 2.
[3] ZIO, čl. 4.
[4] ZIO, čl. 3.
[5] ZIO, čl. 35.
[6] Izvršne isprave su: 1) pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje; 2)pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku; 3) izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i izvod iz registra finansijskog lizinga; 4) ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava; 5) usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku; 6) izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava. Verodostojne isprave su menica, ček, obveznica, faktura, izvod iz poslovnih knjiga, javna isprava, bankarska garancija, akreditiv, itd. Vidi: ZIO, čl. 13 i čl. 14.
[7] ZIO, čl. 36.
[8] ZIO, čl. 6.
[9] ZIO, čl. 39.
[10] ZIO, čl. 40 i čl. 46.
[11] ZIO, čl. 34
[12] ZIO, čl. 78.
[13] Dostupno na adresi: http://www.spresudenadela.rs/sr/izvrsenje_srbija/faq.html, 22.7.2012.
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]