[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Razlozi za pobijanje ugovora o doživotnom izdržavanju ‘ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Autor: Saša Markota
Reviziju sprovela: Nina Nikolić
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani[1]. Ovaj ugovor regulisan je članovima 194 – 205 Zakona o nasleđivanju. Kako imovina otuđena ovim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine, niti se iz nje mogu namiriti nužni naslednici, u praksi će se često pokušati sa pobijanjem ovog ugovora. Iako je ugovor o dožvotnom izdržavanju regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju, on takođe potpada i pod režim Zakona o obligacionim odnosima[2] i kao takav može biti pobijan i osnovima koji nisu predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Pre svega ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja ugovora primalac izdržavanja bio potpuno poslovno nesposoban[3]. U ovom slučaju nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio ugovor[4]. Takođe ako primalac izdržavanja nije lišen poslovne sposobnosti, niti je u okviru postupka za lišavanje poslovne sposobnosti stavljen pod starateljstvo organa starateljstva, a predstavnik ovog organa zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju u ime primaoca, takav ugovor je apsolutno ništav[5]. Činjenica da primalac izdržavanja nije bio lišen poslovne sposobnosti u vreme zakljčenja ugovora nije od uticaja ukoliko ga zaključi lice koje u momentu zaključenja tog ugovora nije bilo sposobno da shvati značaj pravne radnje koju preduzima[6].
Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena[7]. Primer za ovakvu pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda a sve u cilju izigravanja prava nužnih naslednika[8]. Ovde valja napomenuti da sama činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju[9].
Bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost. Sud može, na zahtev zakonskih naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost[10]. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao[11]. Naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju[12] da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti[13].
Na davaoca izdržavanja se može preneti svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava koja postoje u vreme zakljućenja ugovora o doživotnom izdržavanju[14]. Ugovor je ništav ukoliko se davaocu izdržavanja ostavljaju stvari ili prava koja se kod primaoca izdržavanja zateknu u momentu smrti[15].
Obaveza izdržavanja obuhvata pored materijalnog izdržavanja i obaveze u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti tako da se neizvršenje ovih obaveza može uzeti kao osnov pobijanja ugovora o doživotnom izdržavanju[16]. Ukoliko je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze u pogledu nege i pomoći u vreme bolesti koja je prethodila smrti primaoca izdržavanja, makar ono bilo i relativno kratkog vremenskog trajanja, ne može se govoriti o neispunjenju ugovora u neznatom delu[17].
Forma je bitan element ugovora o doživotnom izdržavanju[18]. Ukoliko se forma predviđena zakonom ne ispoštuje ugovor je ništav. Međutim sud je u nekim slučajevima odstupio od ovog pravila. Ugovor o doživotnom izdržavanju kod koga nije ispoštena forma iz Zakona o nasleđivanju, već je on zaključen po opštim pravilima ugovornog prava je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavajnju čija se važnost procenjuje po odredbama zakona o obligacionim odnosima[19]. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja, ne znači ništavost ugovora, ako je postupljeno po zakonu[20].
Ugovor je ništav ukoliko je na strani davaoca izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svoje delatnosti stara o primaocu izdržavanja i ono ne pribavi odobrenje od strane organa starateljstva[21]. Sud je stao na stanovište da odobrenje nije potrebno ukoliko se na strani davaoca izdržavanja nalazi medicinska sestra zaposlena u bolnici, ali je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključila ne kao lice koje se u okviru svoje delatnosti stara o primaocu izdržavanja, već kao njegova ćerka[22].
U ovom radu nije bilo reči o osnovima za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju gde je aktivna legitimacija za raskid samo na strani ugovornih strana. Ti osnovi bi bili izmenjene okolnosti, poremećeni odnosi, u slučaju kada bračni drug i potomci davaoca izdržavanja, posle njegove smrti, ne pristanu ili nisu u stanju da nastave ugovorom preuzete obaveze i sporazumni raskid. Ovaj rad se bavio razlozima za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju na koje je moguće pozvati se i nakon smrti primaoca izdržavanja.
[1] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 194.
[2] Zakon o obligacionim odnosima “SL. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „SL. list SCG“, br 1/2003 – Ustavna povelja.
[3] Ibid. Član 56.
[4] Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3100/05 od 06.09.2006. godine
[5] Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 640/05 od 12.05.2005. godine
[6] Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 371/2006 od 24.05.2006. godine
[7] Zakon o obligacionim odnosima “SL. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „SL. list SCG“, br 1/2003 – Ustavna povelja, član 53.
[8] Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž-1181/11 od 26.05.2011. godine
[9] Vrhovni sud Srbije, “Službeni glasnik”, Bilten sudske prakse br. 2/2003, Beograd, 2003. Str. 50.
[10] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 203.
[11] Vrhovni sud Srbije, “Službeni glasnik”, Bilten sudske prakse br. 4/2006, Dr Nataša Stojanović, Osvrt na pojedina sporna pitanja o ugovornom izdržavanju u domaćoj sudskoj praksi, Beograd, 2006. Str. 207.
[12] Koji ne može pošeti da teše pre smrti ostavioca.
[13] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 203.
[14] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 194.
[15] Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 5654/2011 od 12.07.2012. godine.
[16] Zakon o obligacionim odnosima “SL. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „SL. list SCG“, br 1/2003 – Ustavna povelja. Član 124.
[17] Rešenje okružnog suda u Valjevu, Gž-1388/03 od 08.10.2003. godine
[18] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 195.
[19] Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2175/2009 od 15.10.2009. godine; Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 10961/2010 od 26.5.2011. godine.
[20] Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2339/99 od 30.12.1999. godine.
[21] Zakon o nasleđivanju Sl. glasnik RS, 46/95 i 101/2003, član 196.
[22] Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 616/07(2) od 31.05.2007. godine.
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]