Restitucija u Srbiji i postkomunističkim zemljama

Autor: Vesna Milićević

Reviziju sproveo: Marko Todorović

Povreda imovinskih prava je bez ikakve dileme učinjena po okončanju II Sv. rata, na teritoriji tadašnje Jugoslavije kao i u komunističkim zemljama Evrope (donet je niz propisa i preduzet je veći broj mera). Danas su to demokratske države koje su ili na putu evrointegacija ili su već članice EU. Učinjenu nepravdu povrede imovinskih prava, otklonile su ili otklanjaju kroz restituciju, sa više ili manje uspeha, brže ili sporije. Sve to, zavisno od postizanja potrebnog političkog i društvenog konsenzusa kao i drugih faktora uticaja.

Kako je restitucija proces komplikovaniji od samog čina oduzimanja imovine, gde je neophodna posebna stručnost, efikasnost i objektivnost, mnoge države su za tu potrebu ustanovile posebne organe. S tim u vezi, u Republici Srbiji najpre je osnovana Direkcija za restutuciju i to Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (2006. godine), da bi 01. marta 2012. godine Agencija za restitucijiu na osnovu čl. 63. st. 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji)1, osnovana i preuzela predmete, sredstva za rad, arhivu i zaposlene Direkcije za restituciju. 2

Postupak restitucije je u pravnom smislu vraćanje na stanje od pre više od 60 godina, taj postupak je sam po sebi kontroverzan i sa sobom nosi mnogo problema3. Npr.: restituciji tj. uz zahtev za restituciju neretko prethodi i komplikovana procedura za pribavljanje svih neophodnih dokumenata, 4takođe je rehabilitacija osnov za restituciju imovine i obeštećivanje (čl. 6. st. 1 Zakona o restituciji); dok je čl. 65 Zakona o restituciji, predviđeno da na KiM zakon ne važi.

Kada su postkomunističke zemlje Evrope odlučile da izvrše restituciju, u tom procesu su se javila dva glavna modela: restitucija in rem (restitucija u naturi tj. vraćanje iste stvari u prirodnom (naturalnom) obliku)5 i direktna, uglavnom finansijska kompenzacija (novčano obeštećenje). Većina zakona o restituciji dozvoljava i kombinovanje ova dva oblika u različitim varijantama6. Naime, ne treba smetnuti da izraz “obeštećenje” bi trebalo da se odnosi na isplatu u novcu u slučajevima kada nije moguće vraćanje stvari, tj. restitucija. S tim u vezi, većina postkomunističkih zemalja Evrope odlučila se za kombinaciju ova dva principa, te je i Republika Srbija optirala za takvo rešenje (2011.). Tako su: Slovenija, Češka Republika, Slovačka i Mađarska počele restituciju pre 15 godina. Bugarska (1992.), Nemačka (1994.), Rumunija, Hrvatska i Poljska (1996.), Makedonija (1998.), Crna Gora (2002.) i Albanija (2004.) takođe, su otpočele proceduru restitucije.

Naime, ekonomija ni jedne države u tranziciji ne bi mogla da podnese teret isplate novčanog obeštećenja “u kešu” i zato su sve predvidele isplatu u vidu hartija od vrednosti koje dospevaju u određenom vremenskom periodu. Nemačka je taj period (za svoj istočni deo), odredila na 5 godina, a Makedonija na 30 godina, ali su obe predvidele isplatu naknade u obveznicama, s tim što država sa jačom ekonomskom snagom, kao što je Nemačka, može svoje obaveze brže ispuniti, pa je zato taj rok kraći7.

Restitucija ne može biti idealna, ali je veoma bitno da bude pravična i efikasna. Pravda jeste i to da se pitanje restitucije ne razvlači decenijama, kao što je slučaj u nekim zemljama. Npr. u Rumuniji8 ili Poljskoj koja je optirala da ograniči odštetu na 20% vrednosti imovine. S druge strane, ima zemalja u centralnoj Evropi koje su išle brže i efikasnije, poput Češke (koja je vratila sve u naturalnom obliku a tamo gde su već izgrađena preduzeća na oduzetom zemljištu, vlasnici su dobili akcijski kapital u tim kompanijama u odgovarajućoj vrednosti) i Slovačke kod koje je restitucija takođe imala prioritet povraćaja imovine u naturi. Dok je Mađarska rešila ovo pitanje za dve godine tokom 90-ih godina, odlučivši se za ograničenu nadoknadu. Kada je reč o Sloveniji u njoj je restitucija skoro završena, za razliku od Hrvatske koja ima problema kod vraćanja velikih gazdinstava. U Makedoniji ima još posla, a u Bugarskoj je prisutno nezadovoljstvo zbog obeštećenja u obveznicama. Dok se u Crnoj Gori odugovlači sa primenom Zakona.

Na kraju, važno je istaći da restitucija iako otklanja “moralnu nepravdu” ne sme da ugrožava državni budžet i makroekonomsku stabilnost, i da dovede do finansijskog kolapsa zemlju ili stvori neizdrživ teret za buduće generacije9.


Literatura:

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji) („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011)

http://www.hereticus.org

http://ceppei.ba

http://www.totalportal.rs


1 Na Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji) čekalo se više od 10 godina

2 Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji) („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011)

3 Npr.u odnosu na imovinu naslednika Karađorđevića(koji nemaju jugoslovensko državljanstvo i tretiraju se kao stranci imaju teškoće kod restitucije svoje imovine) kao i potomaka kraljevskih dinastija drugih postkomunističkih zemalja Evrope sa istim ili sličnim problemima.

4 čl. 42 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji) („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011), kao i brojnih zakona drugih država koji regulišu ovu pravnu problematiku.

5 Naturalna restitucija je jedini pravilan i pravedan oblik restitucije jer ne opterećuje građane novim nametima a državu ne košta ništa. Nije diskriminitivna. Sprovedena je u većini zemalja koje su u tranziciji. Naturalna restitucija je preporuka EK.

6 U EU ne postoji propisani obavezni model restitucije već se različita rešenja primenjuju u različitim članicama, poput zamene imovine u Sloveniji.

7  http://www.hereticus.org/arhiva/2004-4/denacionalizacija-u-srbiji-de-lege-ferenda.html#more-166  (pristup 10.07.2012.)

8 Zakon je do sada predviđao povrat u naturi kad god je to moguće, ili isplatu celokupne vrednosti imovine. Međutim, taj model nije primenjivan isto na sve, zbog čega je slučaj i dospeo do Europskog suda pravde. Zatrpan pritužbama iz Rumunije, sud je vlastima u Bukureštu dao rok do jula da pronađu rješenje.
http://ceppei.ba/bos/index.php?option=com_content&view=article&id=9136:neuspjeh-restitucije-u-rumuniji&catid=38:aktuelnosti&Itemid=72  (pristup 10.07.2012.)

9 Izjava Vensan Dežer, http://www.totalportal.rs/ekonomija/219329/dezer-restitucija-mora-da-se-obavi (pristup 10.07.2012.)