Ugovor o rađanju za drugog u Prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije

Autor: Lazar Todosijević

Revoziju sprovela: Nina Nikolić

Ugovor o rađanju za drugog je pravni posao kojim se jedna ugovorna strana (surogat majka) obavezuje da iznese trudnoću i rodi dete, a nakon porođaja da dete preda nameravanim roditeljima kao drugoj ugovornoj strani. Ovaj pravni institut je nepoznat pozitivnom pravu Republike Srbije, ali je u mnogim drrugim pravnim sistemima regulisan. U Prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije, ovaj pravni posao se reguliše na način koji je prilično zadovoljavajući. Kao neke od uslova za zaključenje ugovora zakonopisac predviđa: da roditelji nisu uspeli da na druge biomedicinski potpomognute načine dođu do željene trudnoće ili da postoji rizik po zdravlje majke ili deteta; i roditelji i surogat majka moraju biti državljani Republike Srbije sa prebivalištem na njenoj teritoriji i sl. Kao način overe ugovora se predviđa overa pred sudijom, koji je dužan da upozori stranke na njihova prava i obaveze. Smatramo da, iako je zakonopisac predvideo stroge uslove za zaključenje ovog ugovora, oni moraju biti još rigorozniji, da bi se primena ovog instituta svela na one slučajeve u kojima je to zaista opravdano. Donošenje ovog zakona bi omogućilo potomstvo velikom broju parova u Srbiji koji ne mogu doći do željene trudnoće na druge načine, a njihov broj se procenjuje na čak 300 hiljada.

Ključne reči: surogat materinstvo, rađanje za drugog, Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije

  1. Uvod

Prema odredbama Ustava Srbije, svako ima pravo na slobodno odlučivanje o rađanju, a država Srbija se obavezuje da roditelje podstakne na rađanje dece i da im u tome pomogne.[1] U određenim slučajevima, rađanje ne zavisi samo od odluke ili finansijskih mogućnosti roditelja, već i na fizičke nedostatke i oboljenja koja mogu biti prepreka ka ostvarenju ovog prava. Prema nekim procenama, ovakvih parova u Srbiji ima blizu 300 hiljada. U ovakvom kontekstu, zakonsko omogućavanje surogat materinstva predstavlja ispunjenje ustavne obaveze Republike Srbije, odnosno pružanje pomoći roditeljima.

Iako je uvreženo mišljenje da je surogat materinstvo plod novijeg doba, ovaj pravni institut potiče još iz doba Vavilona, gde je ono po običajnom pravu bilo dozvoljeno, u slučajevima kada je žena neplodna, da bi se izbegao razvod. U novije doba, razvojem medicine, dolazi do šire primene ovog instituta i umesto tradicionalnog oplođenja surogat majke, sada se koriste metode biomedicinskog oplođenja. Prvi ugovor o surogat materinstvu napisao je advokat Noel Kin iz Mičigena 1980. godine.[2]

Surogat materinstvo ili „rađanje za drugog“ kako ga naziva Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije predstavlja jednu od najkontroverznijih novina koje se predviđaju Prednacrtom. Surogat materinstvo pokreće brojna etička pitanja jer je u državama u kojima je dozvoljeno dolazilo do brojnih zloupotreba. Takođe, jedan od problema koji izaziva najviše pažnje je pitanje novčane naknade. Iako se Prednacrtom ne predviđa mogućnost ugovaranja nagrade, u javnosti se javlja velika bojazan da će se ipak ostaviti neka pravna „pukotina“ putem koje će se ipak naći način da se takva nagrada isplati. Još jedna od pravnih dilema je i mogućnost da se surogat majka nakon porođaja odluči da dete ipak ne preda nameravanim roditeljima. Ovo se, takođe, često dešava u državama u kojima je ovaj institut legitiman. Pored pravnih, javljaju se i psihološke dileme, kao što je pitanje budućeg kontakta deteta sa surogat majkom.

  1. Pojam

Rađanje za drugog predstavlja postupak u kome surogat majka nosi fetus za drugog, a ugovorom se obavezala da će nakon rođenja novorođenče predati nameravanim roditeljima.

 Postoji nekoliko vrsta surogat majčinstva, međutim, osnovna je podela na gestacijsku ili potpunu surogaciju, kod koje je u matericu surogat majke implementirana jajna ćelija nameravane majke ili treće žene koja je oplođena veštačkim putem, i genetsku ili delimičnu surogaciju, kod koje se prirodnim ili veštačkim putem oplođuje jajna ćelija surogat majke. Kod potpune surogacije surogat majka ne deli genetski materijal sa fetusom, dok kod delimične surogacije dete vodi genetsko poreklo od surogat majke.

S obzirom na srodstvo i odnos između surogat majke i nameravanih roditelja moguća je podela na srodničku surogaciju i surogaciju između osoba koje nisu u krvnom ili nekom drugom srodstvu, pa čak i onih sa kojima se pre zaključenja ugovora o surogat materinstvu nisu poznavale.

  1. Uporedno pravo

U uporednom pravu se može naći širok spektar zakonskih rešenja od onih kojima se surogacija strogo zabranjuje, preko onih kojima se dozvoljava samo bez naknade, do onih po kojima se može ugovoriti i nagrada za surogat majku. Ipak, još uvek je najveći broj zemalja u kojima rađanje za drugog nije pravno regulisano.

U Evropi je rađanje za drugog u većini zemalja zabranjeno ili nije regulisano zakonom, a one zemlje koje su regulisale ovu materiju su to uradile na različite načine. Tako, Grčki zakon[3] dozvoljava surogat materinstvo, ali propisuje stroge uslove za sklapanje ovakvog ugovora. Neki od uslova su: nameravana majka ne sme da ima više od 50 godina; nameravani roditelji i surogat majka moraju imati prebivalište na teritoriji Grčke; surogat majci se mogu platiti samo realni troškovi koje je imala; ako je surogat majka u braku, neophodna je i saglasnost njenog supružnika i td. U Holandiji i Belgiji je dozvoljeno surogat materinstvo ali samo bez plaćanja nagrade surogat majci. U Rusiji je surogat materisntvo dozvoljeno čak i ukoliko  se za to surogat majci plaća nagrada, ali postoji čitav niz drugih uslova kojima se ovaj odnos uređuje. U Švedskoj surogat materinstvo nije dozvoljeno u ovom obliku, ali je dozvoljeno usvajanje deteta od surogat majke odmah po rođenju. Osnovna karakteristika ovog rešenja je što surogat majka ima pravo da po rođenju dete zadrži.

  1. Rađanje za drugog u prednacrtu Građanskog zakonika Srbije

Građanski zakonik Republike Srbije koji se još uvek nalazi u fazi prednacrta[4] (u daljem tekstu: Prednacrt) se problematikom instituta radjanja za drugog bavi u delu kojim se regulišu odnosi između deteta i roditelja.[5] S obzirom da se još uvek radi o radnom tekstu, rešenja koja su sadržana u Prednacrtu nisu konačna, štaviše, mnogi članovi sadrže više ponuđenih varijanti ili predloženih alternativnih članova[6] za koje će se na stručnim javnim rasprava odlučiti da li će biti usvojeni i kako će glasiti konačni tekst predlog zakonika. Sredinom 2015. godine je pokrenuta serija javnih rasprava na kojima, u raznim gradovima Srbije, Prednacrt obrazlažu neki od njegovih tvoraca. Ovime se teži da se što veći broj građana Srbije upozna sa sadržinom i rešenjima novog Građanskog zakonika, ali i da se da mogućnost što većem broju ljudi da iskaže svoje mišljenje i stavi svoje primedbe na sam Prednacrt. Ovakav kontinuirani niz javnih rasprava će trajati do sredine 2016. godine kada će se, nakon eventualnih promena i  usvajanja konačnih rešenja, Prednacrt uputiti u skupštinsku proceduru.

Prednacrt predviđa podelu na genetsku i gestacijsku surogaciju, ali je vrši s obzirom na genetsku vezu između embriona i nameravanih roditelja. Tako, predviđa se da je gestacijsko surogat materinstvo ono kod kog se koristi reproduktivni materijal oba roditelja, dok je genetsko ono kod kog se koristi reproduktivni materijal makar jednog roditelja.[7] Dakle zabranjena je surogacija kod koje se koristi jajna ćelija surogat majke, kao i ona kod koje i oplodna i jajna ćelija potiču od trećih lica.[8] Odavde vidimo da je radna grupa za izradu Zakonika primenila kriterijum za podelu koji nije uobičajen u uporednom pravu.

4.1. Ugovor o rađanju za drugog

Prava i obaveze surogat majke i nameravanih roditelja se uređuju posebnim ugovorom čija je sadržina,  kao i uslovi za zaključenje, većim delom propisana zakonom, ali je strankama u određenom delu ostavljena mogućnost da uređuju međusobna prava i obaveze.  Ovde se, dakle, radi o imenovanom ugovoru, koji je strogo formalan, dvostrano obavezan, isključivo altruistički, konsenzualan, kauzalan, a delom je i aleatoran.

4.2. Subjekti ugovora

Prdnacrt izričito navodi da subjekti ugovora mogu biti samo državljani Republike Srbije. Ovo nije konačno rešenje, s obzirom da se kao alternativna mogućnost predlaže i zahtev da subjekti ovakvog ugovora moraju imati i prebivalište na teritoriji Srbije najmanje 3 ili 5 godina.[9] Ovakav uslov zakon predviđa da bi se sprečila pojava tzv. reproduktivni turizam, odnosno dolazak osoba, iz zemalja u kojima je surogat materinstvo zabranjeno, u Srbiju radi sklapanja ugovora o rađanju za drugog.

Subjekti ugovora o rađanju za drugog su: surogat majka, odnosno žena koja će nositi i roditi dete, i nameravani roditelji i to supružnici ili vanbračni partneri.[10] Međutim, zakonopisac ostavlja mogućnost da se kao nameravani roditelj javi i lice koje živi samo, odnosno muškarac ili žena koja nije ni u bračnoj ni u vanbračnoj zajednici, ali samo u  slučaju da postoje naročito opravdani razlozi, koje ceni sud u vanparničnom postupku.[11] U ovom slučaju zakonopisac zahteva i dodatni uslov: za oplodnju surogat majke se mora koristiti jajna ćelija, odnosno oplodna ćelija nameravanog roditelja koji živi sam.

Još jedna od mogućnosti koje zakonopisac alternativno postavlja je i korišćenje oplodnih ćelija jednog od nameravanih roditelja koji više nije živ. Ovde se kao dodatni uslovi postavljaju: neophodno je da je preminuli nameravani roditelj pre smrti dao pismenu saglasnost overenu pred notarom i da od smrti do oplodnje surogat majke nije prošlo više od godinu dana.[12]

Što se tiče srodstva između surogat majke i nameravanih roditelja, zakonopisac nije definitivno uredio ovaj odnos. Naime on je u članu kojim uređuje srodstvo između subjekata ovog ugovora, alternativno postavio tri mogućnosti. Prvu, kojom se dozvoljava zaključenje ugovora kako između srodnika, tako i između lica koja nisu ni u kakvom rodbinskom odnosu. Drugu, kojom se dozvoljava sklapanje ugovora samo između lica koja se nalaze u srodstvu i, najzad, treću, kojom se izričito zabranjuje sklapanje ovakvog ugovora između lica među kojima postoji bilo kakav rodbinski odnos.[13] Zakonodavac je ovo učinio da bi se na javnim raspravama došlo do adekvatnog rešenja, ali smo mišljenja da je u svakom slučaju neophodno ograničiti stepen srodstva između subjekata ugovora do kog je dozvoljeno, odnosno od kog je zabranjeno zaključenje ovakvog ugovora. 

4.3. Uslovi za zaključenje ugovora

Pored opštih uslova za zaključenje ugovora Prednacrt propisuje i posebne uslove od kojih se neki moraju steći na strani surogat majke, neki na strani nameravanih roditelja, a neki na obe strane.

Što se tiče surogat majke, neophodno je da ona podnese dokaze kojima se potvrđuje da je zdravstveno podobna da nosi i rodi dete.[14] Takođe, ako je surogat majka u braku, ona mora dostaviti i izjavu svog supružnika da je saglasan sa sklapanjem ovakvog ugovora.

Nameravani roditelji moraju dostaviti medicinsku dokumentaciju kojom se dokazuje da je začeće prirodnim putem ili putem biomedicinski potpomognutog začeća nemoguće ili nije poželjno zbog visokog rizika od prenosa teške nasledne bolesti na dete.[15] Ovde vidimo da zakonopisac želi da čvrsto ograniči mogućnost sklapanja ovakvog ugovora na samo one slučajeve  u kojima bi ovaj vid radjanja predstavljao ultima ratio. Dakle, roditelji su dužni da, pre zaključenja ovog ugovora, probaju na sve druge raspoložive načine dodju do željene trudnoće. Ovo ima jako etičko i moralno opravdanje, jer je jedan od argumenata protiv dozvoljavanja surogat materinstva upravo mogućnost zloupotrebe ove zakonske mogućnosti.

Drugi uslov koji se tiče roditelja predstavlja obavezu korišćenja reproduktivni materijal makar jednog ili oba nameravana roditelja.[16]  Što je takođe uglavnom opravdano, ali se postavlja pitanje da li se ovime diskriminišu oni parovi kod kojih se nemogućnost razmnožavanja javlja kod oba partnera.

Najzad, uslov koji se tiče i surogat majke i nameravanih roditelja predstavlja njihovu obavezu da prilože dokaz da su se obratili savetovalištu radi psihološke pripreme za surogat materinstvo. Ovo još jedan uslov koji je od velike važnosti za zaključenje ovog ugovora, jer  Ovo još jedan uslov koji je od velike važnosti za zaključenje ovog ugovora, jer on sam po sebi nosi mnoge odgovornosti i odricanja na koje svi subjekti moraju biti spremni.

4.4. Overa ugovora

Prednacrt predviđa da se ugovor o radjanju za drugog overava pred sudijom.[17] Ovime je preuzeto rešenje kojim se reguliše overa ugovora o doživotnom izdržavanju i kojim se pruža dodatna pravna sigurnost pri zaključenju ugovora. Sudu se dostavlja predlog za overavanje ugovora uz koji se prilaže nepotpisani ugovor, kao i svi dokazi koje se po zakonu zahtevaju za zaključenje ovog ugovora. Nakon prijema ovih spisa, sud zakazuje ročište na kom overava ugovor. Na tom ročištu, a pre overe ugovora, sudija je dužan da utvrdi da li su ispunjeni svi medicinski i drugi uslovi za zaključenje ovog ugovora, kao i da upozori ugovorne stranke na njihova prava i obaveze, a naročito da upozori surogat majku da neće moći da zadrži dete nakon rođenja.[18] Ovime se pokazuje namera zakonopisca da se stvori izvesnost da su stranke razumele svoja prava i obaveze i da uprkos tome žele da zaključe ovakav ugovor.

Takođe, sud ima mogućnost da odbije da overi ugovor ukoliko proceni da je ugovorena naknada troškova previsoka, odnosno da postoji nesrazmera između ugovorene naknade troškova i realnih troškova koje je razumno očekivati.[19] Ovime zakonopisac želi da spreči mogućnost da se isplati nagrada za radjanje deteta u okviru naknade troškova.

4.5. Prava i obaveze ugovornih stranaka

Surogat majka se ovim ugovorom obavezuje da nakon porođaja dete preda nameravanim roditeljima.[20] Upravo ova obaveza surogat majke je jedna od stvari koja izaziva najviše kontroverzi kod ugovora o rađanju za drugog, jer se žena nakon porođaja nalazi u specifičnom psihičkom stanju  i moguće je da pri takvim okolnostima promeni mišljenje i pokuša da odbije da preda dete nameravanim roditeljima. Ovo se naročito dešava kada se kao surogat majka javlja žena koja ranije nije rađala.

Kao alternativni član koji bi mogao da bude usvojen na javnim raspravama, prednacrt predviđa mogućnost da sud prizna surogat majci pravo na kontakte sa detetom, ako oceni da je to u najboljem interesu deteta.[21]

Nameravani roditelji su dužni da nakon rodjenja dete preuzmu i to bez obzira na pol i  osobine deteta. Oni se nakon rođenja deteta upisuju u matičnu knjigu rodjenih kao roditelji[22] i stiču sva zakonska roditeljska prava i dužnosti. Ovu obavezu roditelji imaju bez obzira na to da li njihov brak ili vanbračna zajednica u trenutku rođenja deteta još uvek postoji.[23]

Ugovorne stranke su slobodne da ugovorom regulišu i druge obaveze i prava. Pa tako, može se predvideti da surogat majka tokom trudnoće vodi određeni stil zdravog života, da se redovno podvrgava lekarskim kontrolama, visinu i način isplate troškova, prava i obaveze u slučaju nepoštovanja ugovora i td.[24]

4.6. Odbijanje predaje ili prijema deteta

U slučaju da surogat majka odbije da preda novorođenče nameravanim roditeljima ili ovi odbiju da preuzmu dete, sud odlučuje o predaji odnosno preuzimanju deteta.[25] Prednacrt ovde predviđa i rok u kom se ovakav spor pred sudom može pokrenuti, s tim da taj rok nije definitivno određen, već su ponuđene dve varijante dok se na javnim raspravama treba doći do konačnog rešenja. Prema jednoj varijanti taj rok je 3 meseca od rođenja deteta, dok prema drugoj rok iznosi 6 meseci.[26]

4.7. Ugovaranje nagrade

Prema Prednacrtu je ugovor o radjanju za drugog isključivo altruistički ugovor i strogo je zabranjeno ugovaranje nagrade za rađanje.[27] Ovo je još jedna posledica želje zakonodavca da ograniči primenu ovog pravnog instituta i da spreči eksploataciju žena u svrhu rađanja.

Prednacrt dozvoljava ugovaranje naknade razumnih troškova za koje se može očekivati da će surogat majka imati u toku trudnoće i nakon porođaja.[28] Pod razumnim troškovima se na prvom mestu podrazumevaju gubitak zarade surogat majke za vreme trajanja trundoće i nakon porođaja i troškovi medicinskih usluga. Takođe, ovde spadaju i „sekundarni“ troškovi kao što su troškovi prevoza, ishrane ili smeštaja surogat majke. Zakonopisac je i ovde predvideo alternativni član koji se od prvopredloženog razlikuje samo u regulisanju načina plaćanja naknade troškova. Naime, alternativnim članom se predviđa da se troškovi mogu naknaditi isplatom jednokratnog iznosa ili mesečnim isplatama.[29]

4.8. Prekid trudnoće surogat majke

Zakonopisac u ovom članu reguliše izuzetno kontroverznu i osetljivu temu. Naime, prednacrt dozvoljava nameravanim roditeljima da, u određenim okolnostima, zahtevaju prekid trudnoće surogat majke.[30] Ova mogućnost se ograničava time što se kao uslov predviđa postojanje naučno-medicinskih saznanja na osnovu kojih se može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima.  Sama mogućnost prekida trudnoće pod ovim uslovima nije toliko problematična jer i Zakon o  postupku prekida trudnoće u zdravstvenim uslovima dozvoljava prekid trudnoće posle navršene desete nedelje trudnoće pod istim uslovima.[31] Ono što ovde predstavlja problem je pitanje da li surogat majka ima mogućnost da odbije prekid trudnoće, raskine ugovor i zadrži dete za sebe. Iz tumačenja ove norme se ne može sa sigurnošću doći do nekog odgovora, jer predlagač zakona ovde pominje samo to da nameravani roditelji „imaju pravo“ da zahtevaju prekid trudnoće. Predpostavljamo da je zakonopisac ovde želeo da se posebnim normama predvidi odgovarajući postupak za ispitivanje opravdanosti ovakvog zahteva.

U drugom stavu istog člana se predviđa i suprotna situacija, odnosno, mogućnost surogat majke da izvrši prekid trudnoće. Naravno i ovde se predviđaju posebni uslovi i to u vidu  postojanja medicinskih indikacija na osnovu kojih se može ustanoviti da ne postoji drugi način na koji bi mogao da se spase život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja surogat majke.[32] Ovo je od izuzetne važnosti za zaštitu interesa surogat majke.

  1. Zaključak

Način na koji je zakonopisac predvideo regulisanje ovog instituta se može smatrati zadovoljavajućim, ali ipak još uvek postoje neka pitanja koja se moraju detaljnije urediti.

Zakonodavac je predvideo uslove koje mora da ispuni surogat majka da bi mogla da bude subjekt ovog ugovora. Ipak, smatramo da bi ovi uslovi morali biti rigorozniji, pa bi se kao još jedan uslov mogao postaviti taj da je surogat majka ranije rađala. Ovo bi bilo od izuzetnog značaja za ispunjenje obaveza surogat majke, jer je najčešći problem koji se javlja kod ugovora o rađanju za drugog upravo taj da majka, usled specifičnog psihičkog stanja nakon porođaja, odbija da preda dete i želi da ga zadrži za sebe. Takođe, trebalo bi, prvenstveno zbog zaštite interesa deteta, definisati i životnu dob stranaka ovog ugovora, jer ne bi bilo racionalno da se kao surogat majka javi osoba u srednjim godinama, jer tada trudnoća nosi povećane rizike i za majku i za dete.

Podržavamo da nameru zakonopisca da zabrani zaključenje ovog ugovora uz ogovaranje nagrade za surogat majku. Ovo je od izuzetnog značaja za zaštitu prava žena i sprečavanja reproduktivnog turizma, a posebno je od značaja za ograničavanje primene ovog pravnog instituta samo na one slučajeve u kojima je to zaista neophodno. Međutim, zakon je onemogućio samo ugovaranje nagrade za surogat majku, što nije uvek dovoljno da bi se isplata ovakve nagrade stvarno i onemogućila. Trebalo bi zabraniti sklapanje ugovora o poklonu ili bilo kog drugog besteretan ugovor između ovih lica. Čak ni ovo ograničenje ne bi u potpunosti onemogućilo ugovaranje nagrade, ali bi sigurno predstavljalo značajan korak ka ostvarenju pravog cilja ovog instituta.

  1. Literatura

Lawrence Van Gelder, The New York Times; January 28, 1997

Grčki zakon 4272/2014 III Poglavlje., NOMOΣ ΥΠ’ ΑΡΙΘ. 4272, Γ. ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ ΡΥΘΜΙΣΕΙΣ ΓΙΑ ΤΗΝ ΙΑΤΡΙΚΩΣ ΥΠΟΒΟΗΘΟΥΜΕΝΗ ΑΝΑΠΑΡΑΓΩΓΗ (Ι.Υ.Α.)

Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije; http://www.propisi.com/assets/files/ gradjanski_zakonik_RS-prednacrt.pdf

Zakon o prekidu trudnoće u zdravstvenim ustanovama; Sl. glasnik RS“, br. 16/95 i 101/2005 – dr. zakon

Ustav Republike Srbije; Sl. glasnik RS  br. 98/2006

Surrogacy, Wikipedia; https://en.wikipedia.org/wiki/Surrogacy

[1] Član 63. Ustava Republike Srbije; Službeni glasnik RS br. 98/2006

[2]  Lawrence Van Gelder, The New York Times; January 28, 1997

[3] Zakon 4272/2014 III Poglavlje., NOMOΣ ΥΠ’ ΑΡΙΘ. 4272, Γ. ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ ΡΥΘΜΙΣΕΙΣ ΓΙΑ ΤΗΝ ΙΑΤΡΙΚΩΣ ΥΠΟΒΟΗΘΟΥΜΕΝΗ ΑΝΑΠΑΡΑΓΩΓΗ (Ι.Υ.Α.)

[4] http://www.propisi.com/assets/files/gradjanski_zakonik_RS-prednacrt.pdf

[5] Članovi 2272.-2281. Prednacrta

[6] Pogledati članove 2275, 2276, 2278. i sl.

[7] Član 2277. stav 1 Prednacrta

[8] Arg. ad člana 2277. stav 1 Prednacrta

[9] Član 2276. Prednacrta

[10] Član 2273. stav 1. Prednacrta

[11] Član 2277. Prednacrta

[12] Ibid

[13] Član 2275. Prednacrta

[14] Član 2273. stav 3. Prednacrta

[15] Član 2273. stav 1. Prednacrta

[16] Član 2277. stav 1. Prednacrta

[17] Član 2274. stav 1. Prednacrta

[18] Član 2274. stav 2. Prednacrta

[19] Član 2274. stav 3. Prednacrta

[20] Član 2278. stav 1. Prednacrta

[21] Član 2278. stav 4. Prednacrta

[22] Član 2272. stav 1. i 2. Prednacrta

[23] Član 2278. stav 1. Prednacrta

[24] Član 2278. Stav 3. Prednacrta

[25] Član 2279. stav 1. Prednacrta

[26] Član 2279. stav 2. Prednacrta

[27] Član 2280. stav 1. Prednacrta

[28] Član 2280. stav 2. Prednacrta

[29] Član 2280. stav 2. alternativni Prednacrta

[30] Član 2281. stav 1. Prednacrta

[31] Član 6. stav 2. Zakona o prekidu trudnoće u zdravstvenim ustanovama; Sl. glasnik RS“, br. 16/95 i 101/2005 – dr. zakon

[32] Član 2281. stav 2. Prednacrta