[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Značaj Međunarodnog monetarnog fonda za zemlje članice Evropske Unije’ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
Autor: Dijana Došić
Reviziju sproveo: Ivan Stefanović
Januar , 2016
[/av_textblock]
[av_textblock size=” font_color=” color=”]
UVOD
Krajem Drugog svetskog rata, kada su ratni sukobi polako počeli da prolaze, ukazala se naročita potreba za stvaranjem novog međunarodnog finansijskog uređenja.
Ubrzo su kroz savezne finansijske institucije iznesena dva ekonomska plana, u kojima je tretiran budući svetski ekonomski poredak. Autori planova bili su tada najpoznatiji svetski ekonomisti Kejnz i Vajt koji su javnosti ponudili nacrte planova o budućem Međunarodnom upravljanju finansijama nakon završetka ratnih sukoba.
Razlika između Kejnzovog i Vajtovog plana bila je u tumačenju obračunskih kvota. Prema Kejnzovom mišljenju trebalo je osigurati akreditive fonda na uplaćeni ulog pojedinoj zemlji – članici koji bi se koristio za finansiranje njenog bilansa plaćanja, dok je Vajt smatrao da bi obračunska kvota trebala biti u potpunosti uplaćena, 50% u zlatu i 50% u devizama zemlje – članice.
Usaglašavanjem ovih predloga, donešen je zajednički plan budućeg sistema, koji je sa malim izmenama primljen na međunarodnoj monetarnoj konferenciji u Breton Vudsu, 1944. godine.
Novi sistem je trebao da pomogne ostvarivanje veće svetske zaposlenosti i da podstiče bolju produktivnost. Takav način ekonomskog delovanja predstavljao je zlatno – devizni standard kod kojeg je važna osobina bila držanje međunarodnih monetarnih rezervi u zlatu ili dolaru.
Svaka zemlja članica ako želi da učestvuje u svetskom finansijskom sistemu mora da uskladi vrednost svoje nacionalne valute prema zlatnom standardu ili američkom dolaru. Preko stabilnog dolara ostvarila se veza nacionalnih valuta prema zlatu. Vrednost cene zlata određena je na 35 dolara za uncu zlata. Uz to svaka zemlja članica mora preuzeti obavezu intervencije na deviznom tržištu kako se ne bi došlo do nekontrolisanog ponašanja deviznih kurseva. Na taj način dogovorenom sistemu se osiguravala primerena stabilnost što je i bila njegova najveća prednost.
Međunarodni monetarni fond osnovan je nakon pregovora delegacija iz 44 zemlje na međunarodnoj monetarnoj konferenciji održanoj jula 1944. u Breton Vudsu (SAD), a sa radom je počeo u maju 1945. godine sa sedištem u Vašingtonu. Tada je prvih 29 zemalja potpisalo Sporazum o osnivanju.
Odgovornost za delovanje novog sistema preuzeo je Međunarodni monetarni fond u okviru raspoloživih finansijskih sredstava i uspostavljenih pravila ponašanja. Finansijska sredstva za pomoć i sanaciju narušenih nacionalnih ekonomskih sistema trebala su da budu davana u vidu kredita, prava vučenja, okvirnih kredita (stand – by), odnosno posebnim pravima vučenja. Za tu namenu predviđena su dodatna finansijska sredstva formirana od Kluba desetorice tj. grupe ekonomski najrazvijenih zemalja sveta.
Nesporazumi između zemalja članica iz 60-ih u 70te godine prošlog veka, kao i prateće devalvacije dolara dovele su do raspada Bretonvudskog sistema i tada je uspostavljen sistem plivajućih deviznih kurseva. Pored toga, narušeni su principi dogovorenog delovanja Fonda.
Ipak, zahvaljujući ugledu, uspešnom poslovanju i velikom značaju, koji je u međuvremenu stekao, Fond se nije ugasio niti raspao. Sve svoje funkcije Fond je nastavio da izvršava uredno u skladu sa novostvorenim monetarnim uređenjem.
Osnovni delokrug rada MMF-a predstavljaju monetarna pitanja. Od samog nastanka pa do današnjih dana MMF je imao ulogu da prati razvoj ekonomske situacije u zemljama članicama MMF-a i da pruža pomoć u otklanjanju problema unutrašnje i eksterne neravnoteže. Samo u izuzetnim slučajevima kada je postojala “fundamentalna neravnoteža” u ekonomiji, MMF je dopuštao primenu redistributivnih mera, tj. devalvaciju nacionalne valute.
Pored monetarne politike, fiskalne politike, politike deviznog kursa, spoljnotrgovinske politike, posebna pažnja je posvećena i strukturalnim problemima privrede zemalja članica MMF-a.
U skladu sa osnovnom ulogom MMF ima tri glavne funkcije:
- Nadgledanje – posmatranje svih ekonomskih aspekata, bilo koje zemlje članice, koji su relevantni za njen ekonomski razvoj, kao i procena uticaja istih na ekonomski razvoj ostalih zemalja članica
- Finansijska pomoć – aktivnost MMF –a koja se najlakše uočava jer se manifestuje kroz različite kreditne aranžmane zemalja članica sa MMF-om (Stand by aranžman, Extended Fund Facility)
- Tehnička pomoć – u slučaju nedostatka stručnih kadrova, posebno u oblasti centralnog bankarstva i javnih finansija, zemlje članice MMF –a (naročito zemlje u razvoju i tranzicji) mogu da se obrate MMF-u za stručnu, tehničku pomoć i obučavanje kadrova.
U okviru navedenih funkcija MMF-a, naročito je značajna ona koja se odnosi na finansijsku pomoć.
Kod odobravanja pomoći bitno je istaći da se finansijska sredstva MMF-a ne daju bezuslovno i istog trenutka kada se zemlja obrati MMF-u. Naprotiv, odobravanje finansijskih sredstava od MMF-a podrazumeva prihvatanje određenih uslova koji se odnose na ekonomsku politiku zemlje, koja se obraća za pomoć, a u skladu su sa preporukama MMF-a u cilju otklanjanja problema unutrašnje i/ili eksterne neravnoteže. Programi podrške MMF-a, zemljama kojima je potrebna pomoć uslovljeni su ispunjavanjem unapred dogovorenih ciljeva ekonomske politike, između vlasti zemalja članica MMF-a i samog MMF-a. Prihvatanjem i sprovođenjem dogovorenih uslova, zemlji članici MMF-a, omogućava se privremen pristup finansijskim resursima Fonda.
Ciljevi Fonda su danas ostali isti kao i 1944. godine kada su formulisani Statutom. Od tada, svet je doživeo rast realnog dohotka.
Svetska privreda i monetarni sistem su nakon II svetskog rata doživeli značajne promene koje su povećale značaj ciljeva čijem ostvarenju teži Međunarodni monetarni fond, ali su istovremeno zahtevale i da se Fond prilagodi i promeni.
U samom početku ciljevi MMF su bili da se obezbedi stabilnost svetske valute, da se omogući slobodno kretanje robe i usluga, sredstva – kapitala kako bi se osavremenila tehnika i tehnologija i porasla produktivnost rada, da se obezbedi uravnoteženje platnog bilansa zemalja članica. Danas su oni prošireni na: obezbeđenje razvoja međunarodne monetarne saradnje, stvaranje uslova za ravnomerniji rast međunarodne trgovine, očuvanje stabilnih deviznih kurseva i aranžmana za kurseve između zemalja članica, obezbeđenje sredstava za kratkoročno finasiranje deficita platnog bilansa, uspostavljanje multilateralnog metoda trgovine i borba protiv uvođenja deviznih ograničenja.
Kako bi ostvario svoje zacrtane ciljeve, Fond mora posedovati i određena sredstva, koja će doprineti njihovom ostvarenju.
Najveći deo sredstava potiče od kvota koje uplaćuju zemlje prilikom pristupanja Fondu, ili prilikom njihovog periodičnog povećanja.
25% kvota se uplaćuje u Specijalnim pravima vučenja ili u nekoj od rezervnih valuta, kao što su američki dolar, japanski jen, evro ili funta, a ostalih 75% kvota u nacionalnoj valuti.
Kvote odražavaju relativnu veličinu zemlje – članice u svetskoj privredi i zavise uglavnom od veličine GDP, transakcija tekućeg bilansa i zvaničnih monetarnih rezervi. Veličina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje članice, tako da razvijenije zemlje imaju i veće kvote. Najveću kvotu imaju SAD i ona iznosi 37, 1 milijarda SDR (ili oko 51, 2 milijarde dolara).
MMF prikuplja finansijska sredstva na više načina:
- Uplatom kvota od strane zemalja članica
- Prodajom zlatnih poluga
- Zaduživanjem kod „Kluba desetorice“
Pored ovih načina finansijska sredstva pokušava i da dobije i putem tržišta kapitala.
Iz kvota ali i pozajmica na međunarodnom tržištu kapitala, Fond zemljama – članicama odobrava i različite oblike kredita za finansiranje platnobilansnih neravnoteža.
Da bi se omogućilo uspešno delovanje novostvorene finansijske organizacije, trebalo je postaviti upravne i vodeće organe MMF-a koji bi bili zaduženi za to.
Glavni upravni organ je Odbor guvernera (Board of Guvernors), koji donosi sve važne poslovne i druge odluke. Svaka zemlja članica ima u Fondu svog predstavnika (guvernera) i njegovog zamenika koji učestvuju u radu Fonda.. Održavanje sastanka, dva puta (dve godine) u Vašingtonu a treći put u nekoj zemlji izvan SAD. Guverneri između sebe biraju predsednika.
Drugi organ upravljanja je Izvršni odbor (Executive Board) koji ostvaruje izvršne funkcije delatnosti Fonda, a priprema i godišnje izveštaje poslovanja Fonda. Izvršni odbor se sastoji od 20 izvršnih direktora predstavnika zemalja članica, od tog broja 5 direktora određuju članice koje imaju najveći finansijski udeo u Fondu.
Drugih 15 direktora zastupa interesne grupe zemalja članica i poseduju podjednaku glasačku moć. Svi izvršni direktori između sebe biraju Upravnog direktora.
Treći organ je Upravni direktor (Managing Director). Upravni direktor brine o organizaciji, osoblju, o zapošljavanju i otpuštanju radnika. Uz te poslove obavlja i posao predsednika Izvršnog odbora.
Ukidanje konvertabilnosti dolara 1971. godine podstaklo je potrebu osnivanja Komiteta dvadesetorice koji su imali zadatak da pripreme predloge za reorganizaciju MMF. Predlog Komiteta je bio stvaranje Veća guvernera koje bi se sastojalo iz 20 članova, a imalo bi snagu donošenja odluka o svim tekućim pitanjima delovanja MMF-a. Veće je nazvano Privremeni Komitet Odbora Guvernera (Interim Committee).
Privremeni komitet, kao telo MMF-a, osnovano je 1974. godine, a članovi su određeni prema organizacionoj strukturi MMF-a tj. od grupa zemalja koje biraju i Izvršni odbor MMF-a.
Kako se ukazala potreba za poslovanjem i saradnjom sa zemljama u razvoju, osnovan je Komitet za razvoj, kao zajednički ministarski komitet Odbora guvernera Svetske banke i MMF-a.
U svom razvoju MMF je prošao kroz tri reforme:
- Prva ekonomska kriza se desila 1967. godine, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je bio velik tako da je MMF 1969. godine stvorio veštačku valutu, čiji je cilj bio da pokrije deficit u platnom bilansu zemalja članica. Kurs specijalnih prava vučenja bio je fiksni, a određen je u odnosu na količinu zlata koja se nalazi u američkom dolaru.
- Godine 1971. dešava se druga kriza, zbog velikog deficita u platnom bilansu SAD-a dolazi dva puta do devalvacije američkog dolara. To je u velikoj meri izazvalo nestabilnost u MMF-u tako da 1978. godine MMF donosi odluku da kurs specijalnih prava vučenja bude fleksibilan. On se određuje na osnovu ponderisane aritmetičke sredine pet valuta: dolar,marka,japanski jen, engleska funta I francuski franak.
Kurs se menja 1991. godine, više marka ne postoji, određuje se na osnovu četiri valute. Evro je uveden 1999. godine
Prilikom upravljanja fondom i donošenja važnih odluka o razvoju i poslovanju Fonda, zemlje članice nemaju jednak broj glasova u upravnim organima Fonda. Broj glasova za učešće u njegovoj delatnosti, zavisi od veličine kapitala, koji je uložila pojedina zemlja članica u Fond. Način glasanja je uređen na sledeći način: svaka zemlja članica ima na raspolaganju 250 glasova, više jedan glas na svakih 100.000 specijalnih prava vučenja. Svaki guverner tj. predstavnik zemlje članice, te svaki imenovani izvršni direktor dobija toliko glasova koliko im raspolaže pojedina članica. Svaki izvršni direktor poseduje onoliki broj glasova, koliko je stekla njegova zemlja u Fondu. U zavisnosti od takvog načina glasanja, zemlje članice su organizovane na odgovarajući način.
ZAKLJUČAK
Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) je verovatno jedna od najviše hvaljenih ali i kritikovanih međunarodnih finansijskih institucija. Zbog toga MMF nazivaju Međunarodni finansijski policajac ali i Menadžerom stabilnog međunarodnog monetarnog sistema.Od svog osnivanja, to je bila institucija, kojoj su se zemlje članice najčešće obraćale za pomoć, ali i čiji je pristup bio suviše kruto postavljen za zemlje koje sarađuju sa njim.
S obzirom da su se tokom vremena javili brojni sukobi između zemalja – dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije su se pokazali kao dobro rešenje u u savladavanju finansijskih teškoća. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da će se i njoj pomoći u slučaju njenih unutrašnjih i/ili eksternih finansijskih teškoća.
Pored prednosti važno je napomenuti kritike pojedinih autora na račun MMF-a.
- Kevin Danaher duboko je uveren da su Svetska banka i MMF neprijatelji siromašnih. Danaher veruje da Svetska banka koja godišnje raznim zemljama pozajmljuje preko 20 milijardi dolara za borbu protiv siromaštva, zapravo pomaže elitama zemalja u razvoju. On ističe da sredstva iz zajmova međunarodnih finansijskih institucija retko dolaze do siromašnih.
- Proučavajući posledice “tipskih dokumenata” koje svetska finansijska oligarhija nudi zemljama u razvoju, kao “pouzdano sredstvo” poboljšanja nacionalne privrede, prof. Stiglic je došao do zaključka da su oni često neefikasni, a ponekad i kontraproduktivni.
Prema mišljenju prof. Stiglica pre svega zato što ekonomske reforme nisu bile praćene odgovarajućim društvenim promenama. Nije na vreme uspostavljena vladavina prava , demokratske institucije kao ni zakonski okviri, a nedostajali su efikasni socijalni programi.
Ono što je neosporno u postojanju Međunarodnog monetarnog fonda je njegova zasluga za uspostavljanje i održavanje monetarne stabilnosti u svetu.
Poslovanje MMF-a se neprestano suočava sa različitim izazovima i kako se okolnosti menjaju, menja se i delatnost, a sve u cilju globalizacije finansijskih tržišta i smanjivanja finansijskih kriza.
LITERATURA
Online izdanje:
Kovačević R, Časopis Bankarstvo: „Reforma međunarodnog monetarnog sistema“
Unković S.“Međunarodna ekonomija“
Vizjak A. „Delovanje međunarodnog monetarnog fonda“
- Milenković, I. [2009]. MMF, Grupacija svetske banke i Srbija. Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Novi Sad
- Miljković D [2010], Međunarodne finansije, Futura plus, Novi Sad
- Petrović, V., Anufrijev, A., & Petrović, D. [2012]. Istine i zablude o odnosu Međunarodnog monetarnog fonda prema nedovoljno razvijenim zemljama. Vojno delo, Visoka poslovna škola, Čačak
- Prekajac Z [2010], Međunarodna ekonomija, Futura plus, Novi Sad
- Radonjić, O. [2003]. Globalni finansijski interesi – uloga MMF-a u rasplamsavanju i gašenju azijskog finansijskog požara 1997. godine.Sociologija, Beograd
- Stojanović, I. [2006]. Privreda Srbije u 2006. godini i aranžmani sa MMF. Ekonomski vidici, Beograd
[/av_textblock]
[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]