Skupština akcionarskog društva – Institut za pravo i finansije

[av_heading tag=’h3′ padding=’10’ heading=’Skupština akcionarskog društva’ color=” style=” custom_font=” size=” subheading_active=” subheading_size=’15’ custom_class=”][/av_heading]

[av_textblock size=” font_color=” color=”]

Autor: Irena Marijan

Reviziju sproveo: Marko Todorović

[/av_textblock]

[av_textblock size=” font_color=” color=”]

Akcionarsko društvo je definisano Zakonom o privrednim društvima1 iz 2011.godine. Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim ukoliko akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica (ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice), zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti, tada on odgovara za obaveze društva. Akcionarsko društvo je pravno lice, ima zaseban pravni subjektivitet i svoju imovinu nezavisnu od pravnog subjektiviteta i imovine akcionara i ulazi u kategoriju društva kapitala. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, dok akcionari odgovaraju za obaveze društva samo do visine svojih uloga. Organizaciona struktura organa upravljanja i vođenja poslova akcionarskog društva izvedena je na svojinskoj osnovici, što znači da je skupština vrhovni „suveren“ društva.2

Skupština akcionara je najviši organ upravljanja akcionarskim društvom – organ vlasnika, u kojem neposredno učestvuju ili imaju svoje predstavnike svi akcionari. To je organ čiji sastav u najvedoj meri omoguduje neposrednu akcionarsku demokratiju u okvirima akcionarskog društva.3 Skupština određuje strukturu ostalih organa koji de vršiti funkcije upravljanja i nadzorne funkcije, a posredno ona postavlja i nosioce funkcija vođenja poslova društva. Na ovaj način dolazi do razdvajanja upravljanja društvom (i kontrole) od svojine nad društvom. Skupština društva bira organ upravljanja – odbor direktora koji joj odgovara za svoj rad. Skupšina često istovremeno bira i stručni organ – nadzorni odbor koji de obavljati takvu funkciju kompetentno, uz odgovornost skupštini. Izabrani organ upravljanja, za potrebe obavljanja izvršnih funkcija iz sfere poslovođenja i zastupanja, bira sebi odgovoran (ali i skupštini) izvršni organ – menadžment.4 Svaki organ je suveren i „hijerarhijski najviši“ u svom domenu, bez mogudnosti drugog organa da se meša u ostvarivanje vlastitog delokruga, određenog zakonom ili statutom. Utvrđeni zakonski (pa i statutarni) delokrug organa treba smatrati imperativnim, tako da samo organ u čiju nadležnost (po zakonu i statutu) spada odlučivanje o određenom pitanju, može da odluči o delegaciji nadležnosti sa odbora direktora na skupštinu (ako statutom nije drugačije uređeno). Nema delegacije nadležnosti na relaciji odbor direktora – izvršni direktori.5 Isto pravilo važi i za delegaciju nadležnosti na relaciji nadzorni odbor – skupština društva (ako statutom nije drugačje uređeno). S druge strane, nema delegacije nadležnosti na relaciji nadzorni odbor – izvršni direktori preduzeća.6 Upravljanje akcionarskim društvom, u skladu sa statutom, može se organizovati kao: – jednodomno (njegovi organi su: skupština i jedan ili više direktora(odbor direktora)) – dvodomno (njegovi organi su: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor). U jednočlanom akcionarskom društvu funkciju skupštine vrši jedini akcionar društva. Izmenama statuta društva vrši se promena vrste organizacije upravljanja.

Francusko pravo razlikuje redovnu, vanrednu i specijalnu skupštinu akcionara.7 Smisao redovne godišnje skupštine akcionara je da akcionarima omogudi kontrolu rada organa akcionarskog društva i uvid u njegovo poslovanje. Na redovnoj skupštini usvaja se izveštaj o poslovanju i godišnji bilansi akcionarskog društva. Prema francuskom pravu redovna skupština može u prvom sazivu, punovažno da odlučuje ako su prisutni ili zastupljeni akcionari koji poseduju najmanje četvrtinu akcija koje daju pravo glasa, a odluke donosi vedinom glasova prisutnih. U drugom sazivu kvorum nije potreban. Vanredna skupština se saziva zbog razloga propisanih zakonom (npr.izmena statuta), koji zahtevaju kvalifikovano odlučivanje. Vanredna skupština može punovažno odlučivati u prvom sazivu ako su prisutni ili zastupljeni akcionari koji poseduju najmanje jednu polovinu akcija sa pravom glasa, a odluke donose dvotredinskom vedinom glasova prisutnih. Na drugom sazivu ove skupštine moraju biti prisutni ili zastupljeni akcionari sa najmanje jednom četvrtinom akcija. Specijalnu skupštinu čine akcionari koji poseduju određenu vrstu akcija (npr.prioritetne akcije) i ona odobrava odluke redovne skupštine o izmeni prava koja se odnose na tu kategoriju akcionara. Specijalna skupština punovažno odlučuje kada su prisutni ili zastupljeni akcionari sa najmanje jednom polovinom glasova u prvom sazivu, odnosno sa najmanje jednom četvrtinom glasova u drugom sazivu. Odluke na ovoj skupštini donose se dvotredinskom vedinom glasova.

Englesko pravo takođe razlikuje ove tri vrste skupština akcionara, dok se u nemačkom pravu ne pravi razlika između redovne i vanredne skupštine.8 Za punovažno odlučivanje na skupštini akcionara prema engleskom i nemačkom pravu potrebno je prisustvo ili zastupljenost akcionara koji imaju najmanje jednu polovinu ukupnog broja akcija sa pravom glasa, osim ako ovo pitanje nije drugačije uređeno odlukom o osnivanju akcionarskog društva, odnosno njegovim statutom.

Pravo Republike Srbije izričito poznaje redovnu (godišnju) i vanrednu skupštinu akcionara.9 Redovna sednica skupštine održava se jednom godišnje, najkasnije u roku od šest meseci od završetka poslovne godine. Neodržavanje redovne sednice nema uticaja na pravnu valjanost pravnih poslova, radnji i odluka društva. Redovnu sednicu skupštine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Poziv za sednicu upuduje se najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice.10 Ukoliko se sednica ne održi u zakonom propisanom roku, njeno sazivanje u daljem roku od tri meseca može zahtevati svaki akcionar podnošenjem zahteva sudu u vanparničnom postupku.11 Redovnoj sednici skupštine po pravilu prisustvuju i učestvuju u raspravi direktori i članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a na tu sednicu se poziva i revizor društva u roku propisanom zakonom za poziv za sednicu.12

Materijali za sednicu – Odbor direktora, odnosno izvršni odbor je u obavezi da za sednicu skupštine akcionarima stavi na raspolaganje sledede dokumente i informacije: 1) finansijske izveštaje, sa mišljenjem revizora ako je revizija finansijskih izveštaja obavezna za društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija; 2) predlog odluke o raspodeli dobiti, ako je ostvarena; 3) tekst predloga svake odluke čije se donošenje predlaže, sa obrazloženjem; 4) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlaže za odobrenje; 5) detaljan opis svakog pitanja koje se predlaže za raspravu, sa komentarom ili izjašnjenjem odbora direktora, odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno; 6) u slučaju javnog akcionarskog društva, izveštaj odbora direktora, odnosno izvršnog odbora o stanju i poslovanju društva sačinjen u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala (godišnji izveštaj o poslovanju), kao i konsolidovani godišnji izveštaj o stanju i poslovanju društva ako je društvo dužno da ga sastavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala (konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju); 7) u slučaju javnog akcionarskog društva, izveštaj nadzornog odbora o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad radom izvršnog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako je upravljanje društvom dvodomno, sadržaj svih ovih materijala(osim iz tačke 5 i 7) prethodno utvrđuje nadzorni odbor. Akcionarima se pored dokumenata i informacija (iz stava 1. ovog člana) na raspolaganje mogu staviti i drugi dokumenti i informacije za koje odbor direktora, odnosno izvršni odbor ili nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, smatra da su od značaja za rad i odlučivanje skupštine.13

Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju javnog akcionarskog društva i sadrži naročito: 1) obaveštenje o kodeksu korporativnog upravljanja koji društvo primenjuje kao i mesto na kojem je njegov tekst javno dostupan; 2) sva bitna obaveštenja o praksi korporativnog upravljanja koje društvo sprovodi, a posebno ona koja nisu izričito propisana zakonom; 3) odstupanja od pravila kodeksa korporativnog upravljanja, ako takva odstupanja postoje i obrazloženje za ta odstupanja.14

Objavljivanje godišnjih izveštaja o poslovanju društva – Javno akcionarsko društvo je u obavezi da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju objavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i da ih registruje u skladu sa zakonom o registraciji.15 Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja ili drugih izveštaja iz materijala za godišnju sednicu skupštine ne utiče na prava akcionara, ako se kasnije pokaže da su ti izveštaji bili netačni. Do usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja skupština ne može da donese odluku o raspodeli dobiti, a ako ti izveštaji nisu usvojeni do isteka roka za održavanje redovne sednice skupštine, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, ne može da donosi odluku o raspodeli međudividende.16

Vanredna sednica skupštine održava se po potrebi, kao i kada je to određeno zakonom ili statutom. U slučaju da se prilikom izrade godišnjih ili drugih finansijskih izveštaja koje društvo izrađuje u skladu sa zakonom, utvrdi da društvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine društva postala manja od 50% osnovnog kapitala društva, vanredna sednica skupštine se obavezno saziva, a u pozivu za tu sednicu mora da bude naveden razlog sazivanja te sednice, kao i predlog dnevnog reda koji mora da sadrži predlog odluke o likvidaciji društva, odnosno predlog odluke o drugim merama koje je potrebno preduzeti kada nastupi situacija zbog koje je sednica skupštine i sazvana.17 Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno: 1) na osnovu svoje odluke; 2) po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, odnosno akcionara koji imaju najmanje 5% akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po tačkama dnevnog reda koji se predlaže, osim ako je statutom predviđeno niže učešde u osnovnom kapitalu društva, odnosno manji broj akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po tačkama dnevnog reda koji se predlaže.

Podnosioci zahteva mogu biti akcionari koji su to svojstvo stekli najmanje tri meseca pre podnošenja zahteva i koji to svojstvo zadrže do donošenja odluke po zahtevu. Dnevni red vanredne sednice može biti utvrđen isključivo prema predlogu dnevnog reda iz zahteva, osim tačaka koje nisu u delokrugu skupštine. Izuzetno, vanrednu sednicu društva u likvidaciji saziva likvidator društva.18 Poziv za vanrednu sednicu šalje se najkasnije 21 dan pre dana održavanja sednice. Odbor direktora, odnosno izvršni odbor u obavezi je da za sednicu skupštine pripremi i akcionarima stavi na raspolaganje sledede dokumente i informacije: 1) tekst predloga svake odluke čije se donošenje predlaže, sa obrazloženjem; 2) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlaže za odobrenje; 3) glasački listid; 4) detaljan opis svakog pitanja koje se predlaže za raspravu, sa obrazloženjem ili izjašnjenjem odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. U slučaju društva koje nije javno akcionarsko društvo, vanredna sednica može da se održi i bez sazivanja, pozivanja akcionara i dostavljanja materijala, ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa po svim tačkama dnevnog reda i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, osim ako je statutom ili poslovnikom skupštine drugačije određeno.19

Akcionari koji poseduju određene klase preferencijalnih akcija, kada u skladu sa zakonom imaju pravo glasa, mogu da glasaju na “običnoj” sednici akupštine ili na posebnoj sednici skupštine te klase akcija, ako to zahtevaju manjinski akcionari koji imaju pravo glasa po tom pitanju a poseduju najmanje 10% od ukupnog broja glasova akcija koje daju pravo glasa po tom pitanju. Statutom se može isključiti mogućnost održavanja posebne sednice skupštine.20 U zakonom predviđenim slučajevima, po zahtevu manjinskih akcionara koji imaju odgovarajudi procenat kapital učešća, održava se sednica skupštine akcionarskog društva po nalogu suda (vanredna ili redovna).21

Poziv akcionarima za sednicu skupštine sadrži naročito: 1) dan slanja poziva; 2) vreme i mesto održavanja sednice; 3) predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim tačkama dnevnog reda se predlaže da skupština donese odluku i navođenjem klase i ukupnog broja akcija koja o toj odluci glasa i vedini koja je potrebna za donošenje te odluke; 4) obaveštenje o načinima na koji se mogu preuzeti materijali za sednicu; 5) pouku o pravima akcionara u vezi sa učešdem u radu skupštine i jasno i precizno obaveštenje o pravilima za njihovo ostvarivanje, koja pravila moraju biti u skladu sa ovim zakonom, statutom i poslovnikom skupštine; 6) formular za davanje punomodja, ako je društvo propisalo obaveznu upotrebu tog formulara; 7) obaveštenje o danu akcionara i objašnjenje da samo akcionari koji su akcionari društva na taj dan imaju pravo na učešća u radu skupštine. Obaveštenje naročito sadrži: 1) podatke o pravima akcionara na predlaganje dnevnog reda i pravima na postavljanje pitanja, uz navođenje rokova u kojima se ta prava mogu koristiti, pri čemu to obaveštenje može da sadrži i samo te rokove pod uslovom da je u njemu jasno navedeno da su detaljne informacije o korišdenju tih prava dostupne na internet stranici društva; 2) opis procedure za glasanje preko punomodnika, a naročito informaciju o načinu na koji društvo omogudava akcionarima dostavu obaveštenja o imenovanju punomoćnika elektronskim putem; 3) opis procedure za glasanje u odsustvu, kao i za glasanje elektronskim putem ako je to predviđeno statutom, uključujudi i formulare za takvo glasanje.

Poziv za sednicu upućuje se licima koja su akcionari društva na dan za koji je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor doneo odluku o sazivanju skupštine, odnosno na dan donošenja odluke suda ako se sednica skupštine saziva po nalogu suda i to: 1) na adrese akcionara iz jedinstvene evidencije akcionara, a dostavljanje se smatra izvršenim danom slanja preporučene pošiljke poštom na tu adresu, odnosno elektronskom poštom ako je akcionar dao pisanu saglasnost za takav način slanja ili 2) objavljivanjem na internet stranici društva i na internet stranici registra privrednih subjekata. Javno akcionarsko društvo dužno je da poziv za sednicu objavi i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme gde su uključene njegove akcije, a objavu uvek vrši i na svojoj internet stranici. Ova objava mora trajati najmanje do dana održavanja sednice. Statutom društva se može predvideti da se poziv za sednicu upuduje i objavljivanjem u najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije. Društvo je dužno da u pozivu za sednicu naznači internet stranice sa kojih se mogu preuzeti ti podaci, odnosno dokumenti. Društvo je u obavezi da snosi sve troškove objavljivanja i slanja poziva za sednicu. Ako iz tehničkih razloga društvo nije u mogudnosti da formulare objavi na svojoj internet stranici, društvo je u obavezi da na svojoj internet stranici naznači na koji način se ti formulari mogu pribaviti u papirnoj formi, u kom slučaju je u obavezi da te formulare dostavi putem pošte i bez ikakve naknade svakom akcionaru koji to zatraži. Materijali za sednicu skupštine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima istovremeno sa slanjem poziva (alternativni obavezni načini): 1) ličnim preuzimanjem ili putem punomodnika, u sedištu društva u redovno radno vreme ili 2) na internet stranici društva, tako da ih akcionari mogu preuzeti u celosti. Statutom se mogu predvideti i dodatni načini za stavljanje na raspolaganje materijala za sednicu akcionarima društva (fakultativni načini). Javno akcionarsko društvo je dužno da na svojoj internet stranici, uz poziv za sednicu, objavi i ukupan broj akcija i prava glasa na dan objave poziva, uključujudi i broj akcija svake klase koja ima pravo glasa po tačkama dnevnog reda sednice.

Sednica skupštine društva koje nije javno akcionarsko društvo, može se održati i bez primene odredaba ovog člana ako svi akcionari prisustvuju sednici i ako se ni jedan akcionar tome ne protivi.22 Sednice skupštine akcionarskog društva se po pravilu održavaju u sedištu društva, ali odlukom odbora direktora ili nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja društvom, mogu se održati i na drugom mestu, ako je to potrebno radi olakšane organizacije same sednice skupštine.

Predsednik skupštine – Sednicom skupštine predsedava predsednik skupštine određen statutom, odnosno lice koje skupština na svakoj sednici bira u skladu sa statutom ili poslovnikom skupštine, a ako statut i poslovnik skupštine ne propisuju postupak za izbor predsednika skupštine, predsednik skupštine je lice koje poseduje ili predstavlja najvedi pojedinačni broj glasova običnih akcija u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih akcionara sa običnim akcijama. Ako je statutom skupštine predviđeno da predsednika skupštine bira skupština, statutom ili poslovnikom skupštine može se odrediti da jednom izabran predsednik skupštine vrši tu funkciju i na svim narednim sednicama skupštine, do izbora novog predsednika u skladu sa statutom odnosno poslovnikom skupštine. Izuzetno, sednicom skupštine predsedava lice koje je sud odredio ako se skupština održava po nalogu suda.23 Predsednik skupštine predsedava sednicama skupštine i predlaže na utvrđivanje poslovnik skupštine.

Poslovnik skupštine – Skupština na prvoj sednici na predlog predsednika skupštine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara vedinom glasova prisutnih akcionara usvaja poslovnik o radu skupštine (poslovnik skupštine), osim ako je statutom predviđena veda vedina. Poslovnikom skupštine bliže se utvrđuje način rada i odlučivanja skupštine u skladu sa zakonom i statutom. Skupština na svakoj sednici može, na predlog predsednika skupštine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara, vedinom usvojiti izmene i dopune poslovnika skupštine.24

Dnevni red se utvrđuje odlukom o sazivanju sednice skupštine koju donosi odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno. Skupština može odlučivati i raspravljati samo o tačkama na dnevnom redu,25 s tim što manjinski akcionari mogu predlagati dodatne tačke za dnevni red pismenim putem. Predlog se može uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice skupštine, odnosno 10 dana pre održavanja vanredne sednice skupštine. Javno akcionarsko društvo je dužno da taj predlog objavi na internet stranici društva najkasnije narednog radnog dana od dana prijema predloga.

Dan akcionara je dan, na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na učešde u radu sednice skupštine i pada na deseti dan pre dana održavanja te sednice. Spisak akcionara društvo utvrđuje na osnovu izvoda iz jedinstvene evidencije akcionara Centralnog registra. Akcionar sa spiska, koji nakon dana akcionara, prenese na trede lice svoje akcije, zadržava pravo da učestvuje u radu te sednice skupštine po osnovu akcija koje je posedovao na dan akcionara. Odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, dužan je da svakom akcionaru sa spiska, na njegov pisani zahtev, koji može biti poslat i elektronskim putem, bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana od dana prijema zahteva, dostavi taj spisak u pisanoj ili elektronskoj formi. Izuzetno, u slučaju javnog akcionarskog društva koje ima preko 10.000 akcionara na dan akcionara, smatrade se da je društvo izvršilo obavezu ako akcionarima koji su podneli zahtev omogudi uvid u spisak u prostorijama društva počev od narednog radnog dana od dana akcionara pa do radnog dana koji prethodi danu održavanja sednice skupštine, o čemu je dužno da obavesti akcionare u pozivu za sednicu skupštine.26 Skupština odlučuje o : 1. izmenama statuta, 2. povedanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti, 3. broju odobrenih akcija, 4. promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija, 5. statusnim promenama i promenama pravne forme, 6. sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, 7. raspodeli dobiti i pokridu gubitaka, 8. usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja revizora (ako je revizija ovih izveštaja obavezna), 9. usvajanju izveštaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja društvom, 10. naknadama direktorima, odnosno članovima nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja društvom, odnosno pravilima za njihovo određivanje, uključujudi i naknadu koja se ispladuje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti društva, 11. imenovanju i razrešenju direktora, 12. imenovanju i razrešenju članova nadzornog odbora, kod dvodomnog upravljanja, 13. pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenju predloga za stečaj, 14. izboru revizora i naknadi za njegov rad, 15. drugim pitanjima koja su u skladu sa zakonom stavljena na dnevni red skupštine, 16. drugim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom (statutarni delokrug). Utvrđeni zakonski delokrug (pa i statutarni) treba u principu smatrati imperativnim.

Punomoćje za glasanje – Akcionar ima pravo da putem punomodja ovlasti određeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu skupštine, uključujudi i pravo da u njegovo ime glasa. Punomodnik ima ista prava u pogledu učešda u radu sednice skupštine kao i akcionar koji ga je ovlastio. Društvo ne može da propiše posebne uslove koje mora da ispunjava punomodnik niti da ograničiti njihov broj. Ako je punomodje za glasanje izdato vedem broju lica, smatrade se da je svako od punomodnika ponaosob ovlašden za glasanje. Ako sednici pristupi više od jednog punomodnika istog akcionara po osnovu istih akcija, društvo de kao punomodnika prihvatiti lice sa najkasnijim datumom na punomodju za glasanje, a ako ima više od jednog punomodja za glasanje koja imaju isti najkasniji datum, društvo je ovlašdeno da kao punomodnika prihvati samo jedno od tih lica. Punomoćje za glasanje daje se u pisanoj formi i sadrži naročito: 1) ime, odnosno poslovno ime akcionara 2) ime punomoćnika 3) broj, vrstu i klasu akcija za koje se punomoćje izdaje. Ako fizičko lice daje punomoćje za glasanje, ono mora biti overeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa (sud, notar), osim ako je ta obaveza isključena statutom. Javno akcionarsko društvo je dužno da omogudi davanje punomodja za glasanje i elektronskim putem. Ukoliko se punomoćje daje elektronskim putem, ono mora biti potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis. Statutom javnog društva mora se predvideti najmanje jedan način na koji akcionar ili punomodnik može obavestiti društvo o datom punomodju za glasanje elektronskim putem, pri čemu se mogu propisivati samo formalni zahtevi koji su neophodni za identifikaciju akcionara i utvrđivanje sadržine punomoćja za glasanje. Društvo može propisati obaveznu upotrebu određenog formulara za davanje punomoćja, pod uslovom da taj formular omogućava davanje punomoćja sa instrukcijama po svakoj tački dnevnog reda. Statutom ili poslovnikom skupštine može se predvideti da su akcionar ili punomoćnik dužni da kopiju punomoćja dostave društvu pre dana održavanja sednice, s tim što kao poslednji dan za dostavu punomoćja za glasanje ne može biti određen dan koji prethodi danu održavanja sednice nego više od tri radna dana. Ako punomoćje za glasanje sadrži uputstva ili naloge za ostvarivanje prava glasa, punomoćnik je dužan da postupa po njima, a ako punomoćje ne sadrži uputstvo, punomoćnik je dužan da glasa savesno i u najboljem interesu akcionara. Nalozi i uputstva moraju biti jasni i precizni i dati po tačkama dnevnog reda. Nakon održavanja sednice, punomoćnik je dužan da obavesti akcionara o načinu na koji je glasao na sednici. Punomoćnik je odgovoran za štetu prouzrokovanu akcionaru ako pravo glasa vrši u suprotnosti sa njegovim nalozima i instrukcijama i ta odgovornost se ne može unapred ili naknadno ograničiti ili isključiti. Ako je u punomoćju za glasanje navedeno da se daje za jednu sednicu skupštine, ono važi i za ponovljenu sednicu. Ako u punomoćju za glasanje nije navedeno da se daje za jednu sednicu skupštine, ono važi i za sve naredne sednice skupštine do opoziva, odnosno do isteka perioda na koji je dato. Punomoćje za glasanje nije prenosivo. Ako je punomoćnik pravno lice, ono pravo glasa vrši preko svog zakonskog zastupnika ili drugog za to posebno ovlašćenog lica, koje može isključivo biti član organa tog pravnog lica ili njegov zaposleni. Punomoćnik može biti svako poslovno sposobno lice. Izuzetno, ako je upravljanje društvom dvodomno, punomoćnik ne može biti lice koje je direktor ili član nadzornog odbora društva. U javnom akcionarskom društvu punomoćnik akcionara ne može biti lice koje je: 1) kontrolni akcionar društva ili je lice koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili 2) direktor ili član nadzornog odbora društva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili 3) zaposleni u društvu ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili 4) lice koje se smatra povezanim licem sa fizičkim licem ili 5) revizor društva ili zaposleni u licu koje obavlja reviziju društva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara. Ova pravila o isključenju ne primenjuju se na punomoćnika kontrolnog akcionara, osim na lica iz tačke 5. Ako je jedno lice ovlašćeno od strane više akcionara kao punomoćnik za glasanje, ono može vršiti pravo glasa različito za svakog od tih akcionara. Ako je u pozivu za sednicu akcionarima predloženo jedno ili više lica kojima akcionari mogu dati punomoćje za glasanje, za svako od tih lica se u tom pozivu moraju navesti sve činjenice i okolnosti od značaja za utvrđivanje postojanja sukoba interesa po osnovu kog se određenim licima samim zakonom uskraduje mogudnost da budu punomodnici, a ova lica su dužna da odbor direktora, odnosno izvršni i nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, obaveste o svim činjenicama i okolnostima odmah po saznanju o postojanju tih činjenica ili okolnosti.

Posebno pravilo za banke koje vode zbirne ili kastodi račune – Banka koja vodi zbirne ili kastodi račune koja se u jedinstvenoj evidenciji akcionara vodi kao akcionar u svoje ime a za račun svojih klijenata, smatra se punomodnikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente pod uslovom da prilikom pristupanja na sednicu prezentuje pisano punomodje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje izdat od strane tih klijenata. Banka može vršiti pravo glasa u odnosu na svakog od svojih klijenata posebno. Punomoćje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje mora se popuniti u celosti prilikom izdavanja i može da sadrži samo elemente ili izjave koje se odnose na vršenje prava glasa. Ako klijent ne izda određena uputstva za glasanje, punomodje za glasanje može dati pravo banci da glasa samo: 1) u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa ili 2) u skladu sa predlozima odbora direktora društva, odnosno nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Banka je dužna da najmanje jednom godišnje sve klijente obavesti o tome da su ovlašćeni da punomoćje za glasanje opozovu ili izmene u svako doba. Banka je u obavezi da klijentima omogući korišćenje formulara, koji mogu biti i elektronski, za davanje punomoćja za glasanje, odnosno naloga za zastupanje. Banka je u obavezi da tri godine od dana održavanja sednice čuva kopije svih naloga za zastupanje i datih punomodja za glasanje, u papirnoj ili elektronskoj formi, kao i da tokom tog perioda na zahtev akcionara koji je izdao nalog za zastupanje, odnosno punomodje za glasanje izdaju pisanu potvrdu o tome da li su postupili u skladu sa nalozima, odnosno uputstvima datim u punomoćju. Banka je u obavezi da poštuje i druge obaveze u pogledu postupanja na sednicama skupštine akcionara i punomoćja za glasanje propisane zakonom ili određene odlukama Komisije za hartije od vrednosti.

Izmena ili opoziv punomoćja za glasanje – Akcionar može da izmeni ili opozove punomoćje u svakom trenutku do dana održavanja sednice pisanim putem, pod uslovom da o tome do dana održavanja sednice obavesti punomoćnika i društvo. Smatra se da je punomoćje opozvano ako akcionar lično pristupi sednici skupštine. Statutom ili poslovnikom skupštine može da se odredi način identifikacije akcionara i njihovih punomodnika koji prisustvuju sednici i koji učestvuju u njenom radu. Procedura mora biti ograničena isključivo na utvrđivanje identiteta lica i to samo u meri u kojoj je to potrebno radi ostvarenja tog cilja. Ako statutom i poslovnikom skupštine nije određena procedura pristupanja sednici, identitet lica koja pristupaju na sednicu utvrđuje se: 1) za fizička lica, uvidom u lični identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta; 2) za pravna lica, dokazom o svojstvu ovlašdenog lica tog pravnog lica (izvod iz odgovarajudeg registra i posebno ovlašdenje koje glasi na ime tog lica ako to lice nije upisano u izvodu iz registra kao zastupnik društva) i uvidom u lični identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta. Predsednik skupštine imenuje zapisničara i članove komisije za glasanje, ako statutom ili poslovnikom skupštine nije drugačije određeno. Komisija za glasanje koja se sastoji od najmanje tri člana: 1) utvrđuje spisak lica koja učestvuju u radu sednice, a posebno akcionara i njihovih punomodnika, pri čemu posebno navodi koje akcionare ti punomodnici zastupaju, osim u slučaju akcionara čije akcije kastodi banka drži u svoje ime a za njihov račun; 2) utvrđuje ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i punomodnika, kao i postojanje kvoruma za rad skupštine; 3) utvrđuje valjanost svakog punomodja i uputstva u svakom punomodju; 4) broji glasove; 5) utvrđuje i objavljuje rezultate glasanja; 6) predaje glasačke listide odboru direktora, odnosno izvršnom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno, na čuvanje; 7) vrši i druge poslove u skladu sa statutom i poslovnikom skupštine. Komisija za glasanje dužna je da postupa nepristrasno i savesno prema svim akcionarima i punomodnicima i o svom radu podnosi potpisani pisani izveštaj. Članovi komisije za glasanje ne mogu biti direktori, članovi nadzornog odbora, kandidati za te funkcije, kao ni sa njima povezana lica. Kvorum za sednicu skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju, ako statutom nije određena veća većina. Sopstvene akcije date klase, kao i akcije date klase čije je pravo glasa suspendovano, ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma. U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili elektronskim putem. Kvorum na sednici skupštine utvrđuje se pre početka rada skupštine. Skupština može odlučivati po predmetnom pitanju samo ako sednici skupštine prisustvuju ili su na njoj predstavljeni akcionari koji poseduju ili predstavljaju potreban broj glasova klase akcija sa pravom glasa po tom pitanju. Ako je sednica skupštine akcionarskog društva odložena zbog nedostatka kvoruma, ona može biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom tako da se održi najkasnije 30, a najranije 15 dana računajući od dana neodržane sednice (ponovljena sednica). Poziv za ponovljenu sednicu upuduje se akcionarima najkasnije 10 dana pre dana predviđenog za održavanje ponovljene sednice. Ako je dan održavanja ponovljene sednice unapred određen u pozivu za neodržanu sednicu, ponovljena sednica de biti održana na taj dan. Dan ne može biti dan koji pada ranije od osmog ni kasnije od tridesetog dana računajudi od dana neodržane sednice. Dan akcionara neodržane sednice važi i za ponovljenu sednicu. Kvorum za ponovljenu vanrednu sednicu čini jedna tredina od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju, ako statutom nije određen vedi broj glasova. Ako na ponovljenoj sednici skupštine nema potrebnog kvoruma ili se ona ne održi u propisanom roku, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno u obavezi je da sazove novu sednicu skupštine. Odluke na ponovljenoj sednici donose se većinom propisanom zakonom i statutom, koja u slučaju javnog akcionarskog društva ne može biti manja od jedne četvrtine od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju.

Pravilo je da tzv. uobičajene odluke skupština donosi običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je ovim zakonom ili statutom za pojedina pitanja određen vedi broj glasova (⅔ ili ¾ vedina). Prilikom utvrđivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrđivanja vedine za odlučivanje u obzir se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem. Glasanje na sednici skupštine može biti javno i tajno. Način i postupak glasanja utvrđuje se statutom društva, poslovnikom skupštine ili odlukom skupštine koja važi samo za postupak i način glasanja te sednice. U slučaju tajnog glasanja, glasački listidi se sačinjavaju tako da glasačima obezbede jasan izbor. Komisija za glasanje utvrđuje i broj glasačkih listida, broj neiskorišdenih i broj nevažedih listida. Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu svog potpisa na formularu za glasanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. Statutom se može isključiti obaveza overe potpisa. Akcionar koji je glasao u odsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odlučivanja o tačkama dnevnog reda po kojima je glasao. Statutom ili poslovnikom skupštine može se omoguditi učešde u radu skupštine i elektronskim putem i to: 1) prenosom sednice skupštine u stvarnom vremenu; 2) dvosmernim prenosom skupštine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omogudava obradanje akcionara skupštini sa druge lokacije; 3) mehanizmom za glasanje elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice, bez potrebe da se imenuje punomodnik koji je fizički prisutan na sednici. Ako društvo omogudi učešde u radu skupštine elektronskim putem, takvo učešde može da bude ograničeno samo usled potrebe identifikacije akcionara i sigurnosti elektronske komunikacije i to samo u meri u kojoj su takva ograničenja potrebna za postizanje tih ciljeva. Ako prilikom prenosa sednice skupštine nastanu smetnje u prenosu, predsednik skupštine je dužan da prekine sednicu za vreme trajanja tih smetnji.

Isključenje prava glasa – Akcionar, kao i lica koja su sa njime povezana, ne mogu glasati na sednici na kojoj se odlučuje o: 1) njegovom oslobađanju od obaveza prema društvu ili o smanjenju tih obaveza; 2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega; 3) odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lični interes. Glasovi akcionara čije je pravo glasa isključeno ne uzimaju se u obzir ni prilikom utvrđivanja kvoruma. Isključenje prava glasa ne isključuje pravo učešda u radu i raspravi na skupštini. Svaka odluka skupštine unosi se u zapisnik. Predsednik skupštine imenuje zapisničara koji vodi zapisnik i predsednik skupštine je odgovoran za uredno sačinjavanje zapisnika. Ako društvo ima sekretara, on vodi zapisnik i odgovoran je za uredno sačinjavanje zapisnika. Zapisnik sa sednice skupštine sačinjava se najkasnije u roku od 8 dana od dana njenog održavanja. Zapisnik sadrži: 1) mesto i dan održavanja sednice; 2) ime lica koje vodi zapisnik; 3) imena članova komisije za glasanje; 4) sažeti prikaz rasprave po svakoj tački dnevnog reda; 5) način i rezultat glasanja po svakoj tački dnevnog reda po kojoj je skupština odlučivala sa pregledom donetih odluka; 6) po svakoj tački dnevnog reda o kojoj je skupština glasala: broj glasova koji su dati, broj važedih glasova i broj glasova “za”, “protiv” i “uzdržan”; 7) postavljena pitanja akcionara i date odgovore i prigovore nesaglasnih akcionara. Sastavni deo zapisnika čini spisak lica koja su učestvovala u radu sednice skupštine, kao i dokazi o propisnom sazivanju sednice. Zapisnik potpisuju predsednik skupštine, zapisničar, odnosno sekretar društva (ako postoji) i svi članovi komisije za glasanje. Predsednik skupštine, odnosno sekretar društva ako postoji, dužan je da potpisani zapisnik u roku od tri dana od isteka roka: 1) dostavi svim akcionarima ili 2) objavi na internet stranici društva ili internet stranici registra privrednih subjekata, u trajanju od najmanje 30 dana. Nepostupanje na način propisan ovim članom nema uticaja na punovažnost odluka donetih na sednici skupštine, ako se rezultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način može utvrditi.

Rezultati glasanja – Predsednik skupštine je dužan da za svaku odluku o kojoj su akcionari glasali, utvrdi ukupan broj akcija akcionara koji su učestvovali u glasanju, procenat osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ukupan broj glasova i broj glasova za i protiv te odluke, kao i broj glasova akcionara koji su se uzdržali od glasanja. Izuzetno, u javnim akcionarskim društvima predsednik skupštine je ovlašden da utvrdi samo postojanje potrebne vedine za donošenje određene odluke ako se tome ne protivi nijedan prisutni akcionar. Javno akcionarsko društvo je u obavezi da najkasnije u roku od 3 dana od dana održane sednice, na svojoj internet stranici objavi donete odluke i rezultate glasanja po svim tačkama dnevnog reda o kojima su akcionari glasali. Informacije moraju da budu dostupne na internet stranici društva najmanje 30 dana. Društvo koje tako ne postupi, dužno je da svakom akcionaru na zahtev dostavi informacije u roku od 8 dana od dana prijema zahteva. Ako društvo propusti da postupi na taj način, podnosilac zahteva može u daljem roku od 30 dana tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku naloži društvu da dostavi predmetne informacije. Odluka sednice skupštine akcionarskog društva stupa na snagu po pravilu danom donošenja, osim ako to nije drugačije predviđeno odlukom ili danom registracije u propisanom registru i objavljivanjem.

Ugovori o glasanju – Ugovor kojim se akcionar ili punomodnik akcionara obavezuje da de glasati po predlozima ili uputstvima društva, direktora ili člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, ništav je. Ugovor kojim se akcionar obavezuje da de koristiti pravo glasa na određeni način ili da nede glasati, u zamenu za pogodnosti ili druge usluge koje mu odobri društvo, direktor ili član nadzornog odbora, ništav je. Pravo SAD poznaje i institucije glasačkog trusta tj.poverenika (voting trust) i glasačkog sporazuma (voting agreement). Kod glasačkog trusta akcionari prenose svoje akcionarske potvrde (stock certificates) povereniku koji ih drži u svoje ime, ali za račun akcionara. Za uzvrat akcionari dobijaju potvrdu o ustupanju prava glasa (tzv.voting trust certificate). Zastupljeni akcionari putem trusta mogu zadržati sva ostala akcionarska prava. Sporazum o glasanju putem poverenika zaključuje se u pisanom obliku i ne može trajati duže od 10 godina. Sa postojanjem glasačkog trusta upoznaje se akcionarsko društvo i on je otvoren za kontrolu koju obavljaju ostali akcionari.27 Glasanje putem punomoćnika je predviđeno i kada akcionari svoje akcije stavljaju u depozit kod banke koju ovlaste da ostvaruje i glasačka prava. U ovom slučaju se kao punomoćnik javlja banka-depozitar, odnosno njen ovlašćeni predstavnik. Dva ili više akcionara mogu zaključiti sporazum o načinu glasanja po određenim pitanjima (npr.o izboru direktora), tzv.voting agreement. Udruživanje radi ostvarivanja prava glasa putem punomoćnika, posredstvom glasačkog trusta, sporazuma o glasanju ili putem depozitara (banke) je naročito prisutno kod akcionarskog društva sa velikim brojem akcionara koji svoja glasačka prava ne bi ni mogli da ostvaruju na drugi način.28

Pravo na pobijanje odluka skupštine – Jedan ili više akcionara koji su imali pravo na učešde u radu sednice skupštine mogu tužbom nadležnom sudu pobijati odluku donetu na toj sednici skupštine i tražiti naknadu štete ako: 1) ta sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa zakonom i statutom; 2) je taj akcionar od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora ili člana nadzornog odbora bio onemoguden da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta; 3) odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa zakonom, statutom ili poslovnikom skupštine; 4) je odluka skupštine suprotna zakonu ili statutu; 5) bilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili trede lice pribavi korist na štetu društva ili drugih akcionara kroz donošenje ili izvršenje te odluke; 6) u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Tužbu može podneti i svaki direktor ili član nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, ako bi izvršenjem te odluke: 1) učinio krivično delo ili drugo delo kažnjivo po zakonu ili 2) bio odgovoran za štetu prema društvu ili tredem licu. Tužba se može podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, odnosno od dana registracije ako je odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, ali ne kasnije od 3 meseca od dana kada je odluka doneta. Pravo na podnošenje tužbe nema akcionar koji je: 1) prestao da bude akcionar društva nakon dana akcionara; 2) glasao za predloženu odluku, ako je tu činjenicu mogude dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili izveštaj komisije za glasanje; 3) prisustvovao sednici, ako odluku pobija iz razloga onemogudavanja da učestvuje u radu sednice koja je donela predmetnu ulogu. Ako tokom postupka po tužbi, tužilac prestane da bude akcionar društva, nadležni sud de odbaciti zahtev za poništaj odluke, a odlučide o zahtevu za naknadu štete, ako je takav zahtev postavljen.

Posledice podnete tužbe za pobijanje odluke – Podnošenje tužbe za pobijanje odluke ne sprečava njeno izvršenje, niti registraciju te odluke, odnosno registraciju promene na osnovu te odluke, u skladu sa zakonom o registraciji. Nadležni sud može na zahtev tužioca da odredi privremenu meru zabrane izvršenja, odnosno registracije. Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za pobijanje odluke, registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupak po tužbi za pobijanje odluke je hitan. Ako je podneto više od jedne tužbe za pobijanje iste odluke, postupci se spajaju.

Presuda u delu kojim se odluka poništava ima dejstvo prema društvu, akcionarima, direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako je poništena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud pravnosnažnu presudu dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji. Poništaj odluke skupštine društva ima dejstvo ex nunc, tako da treda savesna lica zadržavaju prava koja su stekla na osnovu poništene odluke odnosno njenog izvršenja. Ako je presudom poništena odluka o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja društva, smatrade se da je i odluka o raspodeli dobiti za tu poslovnu godinu poništena istom presudom i akcionari de biti u obavezi da svu dividendu primljenu po osnovu te odluke vrate društvu u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Odluka skupštine nede biti poništena: 1) ako se odlukom vrši manje značajna povreda statuta ili poslovnika skupštine, a kao rezultat odluke ili njenog izvršenja pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe nije povređeno ili je povređeno u manjoj meri; 2) ako su u radu skupštine učestvovali akcionari koji nisu imali pravo na učešde u radu skupštine u skladu sa zakonom, osim ako je to učešde bilo od odlučujudeg značaja za formiranje kvoruma za rad skupštine ili donošenje te odluke; 3) u slučaju nevažedih pojedinačnih glasova ili pogrešnog brojanja glasova, osim ako su bili odlučujudi u smislu postizanja kvoruma ili potrebne vedine za donošenje odluke; 4) u slučaju nepotpunosti ili netačnosti zapisnika, osim ako je time onemogudeno utvrđivanje sadržine donete odluke odnosno utvrđivanje osnova za njeno pobijanje; 5) ako je zamenjena drugom odlukom koja je doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom i poslovnikom; 6) u slučaju odluke o novoj emisiji hartija od vrednosti javnom ponudom, ako je emisija uspela u smislu zakona koji uređuje tržište kapitala; 7) u slučaju statusne promene, iz razloga nesrazmere u zameni udela, odnosno akcija. U slučaju iz stava 1. ovog člana sud de odlučiti o zahtevu za naknadu štete, ako je takav zahtev postavljen.29

Isključenje pobijanja odluke skupštine društva po utvrđenim osnovima ne sprečava sud da presudom obaveže tuženo društvo da snosi troškove spora i sud de odlučiti o zahtevu za naknadu štete, ako je takav zahtev postavljen, a treda savesna lica zadržavaju prava koja su stekla na osnovu zamenjene odluke, odnosno njenog izvršenja. ` Iako akcionarska društva nisu najbrojnija društva kapitala, u ekonomskom pogledu, ona su najznačajniji tip trgovačkog društva jer su po svojoj organizaciji pogodna za prikupljanje i koncentraciju kapitala čiji su najviši domet multinacionalne kompanije i holdinzi.

Literatura:

Mirko Vasiljević – Kompanijsko pravo, Beograd (2011)

Henry R.Cheeseman: “Contemporary Business Law”, Prentice Hall, Inc.New Jersey 1997

Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011)

1 Zakon o privrednim društvima (ZOPD) član 245.-381. (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011)

2 Mirko Vasiljević – Kompanijsko pravo, Beograd (2011) str.343.

3 Doru Mohora, Osnovi modernog akcionarstva, Beograd, 2010.

4 Pojam menadžera uveo je James Burnham u svom delu „Menadžerska revolucija“ iz 1941.godine. Usled promena u tehnici proizvodnje, funkcija upravljanja se odvaja od sopstvenika kapitala i prelazi na stručna lica (osposobljena za upravljanje složenim proizvodnim procesima) – menadžere.

5 ZOPD , član 398, st.2

6 ZOPD , član 441, st.2

7 Član 153, st.1 francuskog Zakona o trgovačkim društvima iz 1966.godine

8 Član 119. nemačkog Zakona o akcionarskim društvima iz 1965.godine

9 ZOPD, član 364. i član 371.

10 ZOPD, član 365.

11 ZOPD, član 339, st.1

12 ZOPD, član 366.

13 ZOPD, član 367.

14 ZOPD, član 368.

15 ZOPD, član 369.

16 ZOPD, član 370. u vezi sa čl.273, st.2-3

17 ZOPD, član 371.

18 ZOPD, član 372.

19 ZOPD, član 375. u vezi čl.335, st.13

20 ZOPD, član 357.

21 ZOPD, član 339.

22 ZOPD, član 335.

23 ZOPD, član 333.

24 ZOPD, član 334.

25 ZOPD, član 336, st.2.

26 ZOPD , član 331.

27 Henry R.Cheeseman: “Contemporary Business Law”, Prentice Hall, Inc.New Jersey 1997, str.629

28 “General Motors” npr.ima preko 950.000 akcionara. Samostalno, oni ne mogu da ostvaruju uticaj na kompaniju, već samo udruženi u odreĎene interesne grupe, tzv.lobije. Alternativno oni mogu da prodaju svoje akcije na sekundarnom tržištu, s obzirom da se radi o renomiranoj kompaniji čije se akcije nalaze na listingu svetskih berzi.

29 ZOPD, član 381.
[/av_textblock]

[av_social_share title=’Share this entry’ style=” buttons=” share_facebook=” share_twitter=” share_pinterest=” share_gplus=” share_reddit=” share_linkedin=” share_tumblr=” share_vk=” share_mail=”][/av_social_share]